Senekine mudrosti kao vodič kroz život: „Čovek je nesrećan onoliko koliko misli da jeste"

Njegova dela pokreću moralna pitanja, raspravljaju o ljudskoj prirodi, o bolu i tuzi

Lucije Enej Seneka (oko 4. v. p. n. e. - 65) bio je rimski književnik i filozof, svedok Neronovog vremena. Nakon što je 41. godine prognan na ostrvo Korziku pod carem Klaudijem, u Rim se vraća osam godina kasnije da bi baš postao učitelj Neronov. Kada je Neron postao car 54. godine, Seneka je postao njegov savetnik.

Sin filozofa Seneke Satrijeg studirao je retoriku i filozofiju u Rimu. Kao mladiću čija je porodica bila na raznim visokim državnim položajima u Rimu i u provincijama, imao je najbolje obrazovanje. Pokazivao je ljubav za retoriku i poeziju, imao sklonost ka filozofiji i nauci. Bio je vrlo sklon stavovima stoičara.

Preporučujemo

Uticaj na ćudljivog vladara Nerona vremenom je opao, a Seneka je 65. godine bio primoran da oduzme sebi život zbog navodnog saučesništva za ubistvo Nerona.

Nazivan je "glavnom filozofskom figurom rimskog carskog perioda“, „visokom i kontroverznom figurom antike“ i „najzanimljivijim stoikom na svetu“.

Seneka je poznat po svojim filozofskim delima i tragedijama. "Dijalozi" pokreću moralna pitanja, raspravljaju o ljudskoj prirodi, o bolu i tuzi. Njegovi radovi razmatraju i etičku teoriju i praktične savete.

Neke od dragocenih Senekinih citata možete pročitati u nastavku.

"Bojati se smrti gore je nego umreti."

"Čovek treba više da razmišlja sa kim jede i pije nego šta jede i pije."

"Kad čovek ume da bude zadovoljan sobom, zadovoljan je i svim ljudima."

"Uporna dobrota pobeđuje i najgore srce."

"Ako neko ne zna kuda plovi, nijedan vetar nije povoljan."

"Onaj ko učini dobro delo, neka ćuti; onaj ko ga prima, neka priča."

"Koliko god sam puta zašao među ljude uvek sam osetio da sam ponešto izgubio od svoje ličnosti."

"I poslije slabe žetve treba sejati."

"Vladati nad sobom, najveća je vlast".

(Ona.rs)