Da li nebinarne osobe koriste muški ili ženski javni toalet: Pitanje koje muči "X" zajednicu Srbije ovih dana

M. M.
Vreme čitanja: oko 6 min.

"Ako je mokrenje u javnim toaletima izazov sam po sebi, biti muškarac koji ima menstruaciju je najveća poteškoća"

Foto: Shutterstock

Podstaknuto poslednjim Eurosongom, interesovanje o tome ko su i šta su nebinarne osobe u Srbiji ne jenjava već nekoliko dana. I kako smo u stilu naziva pesme pobednika ovog takmičenja "Kod"-  Švajcaraca Nema Metlera - koji se i sam deklariše kao nebinarna osoba, nekako uspeli da dekodiramo deo problematike vezane za pojavu trećeg roda, čini se da se usled znatiželje pitanja uopšte ne zatvaraju, već samo otvaraju nova. I svako sledeće je sve neobičnije.

Tako se u okviru "X" zajednice Srbije (na nekadašnja društvena mreža "Tviter") pokrenula polemika oko toga koji javni toalet koriste nebinarne osobe - muški ili ženski?

Korisnica @vilajemojeime se pita kako će, recimo, njena ćerka tinejdžerka da deli svlačionicu sa nebinarnom osobom. Na pitanje šta to menja u odnosu na recimo, neke druge svlačionice u kojima se muškarci i žene oduvek zajedno presvlače, poput folklora, plesa i drugih situacija, ova tviterašica odgovara:

- Sa zdravim ljudima. Sa normalnim mladićima, drugovima. A ne sa onima koji umišljaju da su nešto drugo ili se prave da umišljaju da su nešto drugo iz samo njima znanog cilja. Ne mešajte babe i žabe. Ne stavljajte u isti koš normalne mladiće i muskarce sa ovima.

A tviteraši k'o tviteraši, naravno da su se prvo posvađali, a onda okrenuli na humor. Ne određujući šta je "normalno", a šta ne, čini se da je piranje toaleta sasvim legitimno. Jer zaista, kako se nebinarna osoba odluči u koji toalet da uđe? I kako se, uopšte, takav problem rešava?

- U Evropskoj uniji se priprema propis po kome će i muškarci morati da vrše malu nuždu sedeći na šolji u javnim toaletima, tako da više neće postojati "muški" i "ženski" toaleti. Drugim rečima, u javnim toaletima će svi biti nebinarni... - napisao je korisnik "X" mreže @Shoppinghauer.

Neki su se i naljutili zašto bi bilo koga zanimalo koji toalet bilo ko koristi, dok su drugi čvrsto držali stav da je treći rod pomodarstvo.

- Biološki postoje dva roda, muški i ženski. Sve ostalo je bolest, pa vi pišite šta hoćete - napisala je @VrtikapaJelena.

Treći su pak otišli korak dalje i pitali se kod kog specijaliste odlaze nebinarne osobe. Ovo pitanje je uglavnom razljutilo korisnike platforme "X".

U čemu je problem?

Pa hajdemo da pokušamo da raščivijamo i ovu situaciju, koja je možda novost kod nas, ali je u svetu već ozbiljno razmatran problem.

Javni toaleti su ozbiljan izazov za nebinarne, interseksualne ili rodno nekonformne ljude. Mesta koja nude samo muške ili ženske toalete, kako naglašava "Nonbinary.wiki", stvaraju nesigurnu situaciju u kojoj ljudi koji nisu u skladu sa rodom moraju da biraju između potencijalnog uznemiravanja i neretko napada, ili da ugrožavaju svoje urinarne organe suzdržavajući se od nužde sve dok ne razviju čak i zdravstvene probleme.

Zato se smatra da su uniseks, rodno neutralni toaleti najbezbedniji za njih.

Ipak, stvarnost je takva da su toaleti za odrasle podeljeni na muške i ženske, i da veoma malo objekata uklapa u svoju infrastrukturu i rodnu binarnost. A za nebinarne i rodno nekonformne ljude, svakodnevno biranje da li će ići u mušku ili žensku sobu može da postane ozbiljan izvor socijalne anksioznosti i rodne disforije.

Nije tajna da su oni, koje neretko doživljavamo kao rodno "neprikladne", često izloženi uznemiravanju, nasilju ili hapšenju ako drugi pomisle da su ušli u pogrešan toalet. Zbog ovih rizika, neke nebinarne osobe izbegavaju bilo kakvo korišćenje javnih toaleta, što je loše po njihovo zdravlje, jer predugo čekanje na toalet može da izazove urinarno kamenje, dehidrataciju, cistitise i infekcije mokraćne bešike i bubrega.

Iskustvo nebinarne osobe

Zan Foth, koja je transrodna i nebinarna osoba, poverila se kanadskom "CBC" da "ih" biranje između muškog i ženskog kupatila stavlja u kompromitujuću situaciju. I da to traje od "njihovog" detinjstva.

- Neuklapanje u rodnu binarnost pretvorilo je sve javne toalete u opasnost još od mog detinjstva. Svaki put kada moram da biram između muškog ili ženskog kupatila, nađem se u kompromitujućoj situaciji. Veći deo svog života koristio sam žensko kupatilo. Kada sam bio mlad i nosio kratku kosu, često su mi se obračali: "Ali ovo je soba za devojčice". Kako sam se umorio od toga da se branim, odlučio sam da pustim kosu kako bih "prošla" kao devojka. Ali je bilo čudno videti kako me ljudi drugačije tretiraju na osnovu moje rodne prezentacije. A meni je jedino bilo lepo to što me više nisu maltretirali u javnim toaletima.

Foto: Shutterstock

No, pre nekoliko godina Zan se deklarisalo kao transrodna i nebinarna osoba, a uznemiravanje koje je ranije doživelo u ženskim toaletima se ponovo pojavilo.

- Za 20 godina društvo se nije mnogo promenilo u tom pogledu. Neko glasno udahne kada me vide u toaletu. Drugi bulje u mene svlačionici u teretani. Najgori trenutak je bio pre dve godine kada sam ušlo u ženski toalet u restoranu i neko me gurnuo i odbacio: "Ti ne pripadaš ovde". Sva moja iskustva sa "rodnom policijom" u toaletima učinila su da se osećam kao da sam ja problem ili pretnja. Sada vidim koliko je to pogrešno. Postoji užasna pretpostavka da su transrodne osobe devijantne ili opasne, ali to ne može biti netačnije; mnogi od nas su žrtve napada cisrodnih ljudi koji veruju u ove lažne priče. Nikada nisam rekao nekome da izađe iz kupatila, ispitao njihovu pripadnost ili stavio ruku na njega.

Od kada su gurnuti u toaletu u restoranu, Zan preduzima dodatne mere opreza kada ide u javni WC.

- Skoro uvek vodim prijatelja sa sobom. Koliko god da sam zahvalno što imam prijatelje koji me podržavaju i brinu o mojoj bezbednosti, ne mogu a da ne poželim da mi nije potrebna pratnja svaki put kada treba da mokrim. Sviđa mi se autonomija da sama idem u kupatilo bez straha od maltretiranja ili napada.

Nasilje u toaletu nije jedini problem, tu je i fiziologija

Kako je istakla druga nebinarna osoba za "Yourdae.com" svako ima neke stvari bez kojih ne može da izađe iz kuće. Telefon? Bankarska kartica? Ključevi? A za ovu osobu je to - odlazak u taolet.

- Za trans i nebinarne osobe javni toaleti su ključno žarište nasilja i uznemiravanja. Ono što je većini ljudi potpuno prirodno, za nas je uznemirujuće. Dakle, pre nego što izađem napolje, prvo proverimo bešiku. Ali, nažalost, nad nekim stvarima zaista nemamo apsolutno nikakvu kontrolu - ističe ova osoba.

Foto: Shutterstock

Kao primer navodi - menstruaciju.

- Uzmite sve negativne konotacije koje se obično povezuju sa periodima (krv, grčevi, nelagodnost), a sada zamislite da morate da se krećete kroz sva ta iskustva u prostoru koji nije dizajniran da vam pomogne. Ako je mokrenje u javnim toaletima izazov sam po sebi, biti muškarac koji ima menstruaciju je najveća poteškoća - objašnjava ova osoba.

Zato će, kaže, učiniti sve što može da izbegne područja koja su podložna opasnosti, a javna kupatila su jedno od njih.

- Moj najbolji prijatelj se šali sa mnom da sam "popiškio" svaki žbun u svakom parku u Londonu. Iako bih volelo da mogu da mogu ozbiljno da kažem da je kul i prirodno mokrit među golubovima, surova stvarnost je da se samo među njima osećam bezbedno - zaključuje.

(Ona.rs)