Muškarci i drugi sisari žive duže ako su kastrirani: Naučnica šokantim tvrdnjama podigla prašinu

Ket Boanon je rekla je da su muškarci prolazili kroz život „krijumčareći dva mala grumena smrti“

Ljudi su godinama tražili izvor mladosti ili eliksir života, a sudeći prema tvrdnjama Ket Boanon, proslavljene autorke knjige "Eva: Kako je žensko telo vodilo 200 miliona godina ljudske evolucije" i istraživača sa doktoratom sa Univerziteta Kolumbija u evoluciji naracije i spoznaje, muškarci su veoma blizu rešenja.

Kada je u pitanju produženje životnog veka bilo kog muškog sisara, tvrdi ona, „postoji jedan način na koji možete intervenisati“: kastracija.

Preporučujemo

Ket Boanon je rekla je da su muškarci prolazili kroz život „krijumčareći dva mala grumena smrti“, a istraživanja koja sugerišu da orhiektomija, operativno uklanjanje testisa, može da pruži još nekoliko dragocenih godina.

Govoreći nedavno na Festivalu Hay, Bohanon je rekao da je kastracija „način da se mužjaci sisara produže. Ovaj efekat je primećen kod američkih muškaraca sredinom 20. veka koji su bili institucionalizovani, obično zbog mentalne bolesti, i kastrirani, kao i kod korejskih evnuha. Kastrirani muškarci živeli su duže od svojih „redovnih vršnjaka“.

Iako se nekada smatralo da je razlika u prosečnom životnom veku bila u ponašanju – „glupi dečaci koji rade glupe dečačke stvari“ – to u stvari „izgleda da ima neke duboke veze sa imunološkim sistemom i popravkom ćelija“, rekla je ona. Muškarci „dobiju više infekcija“ tokom svog životnog veka i „više raka, a prognoze u mnogim slučajevima imaju tendenciju da budu malo gore“.

Studija iz 2012. objavljena u "Current Biology" otkrila je da je prosečan životni vek 81 evnuha rođenih između 1556. i 1861. bio 70 godina, što je 14,4–19,1 godina duže od životnog veka nekastriranih muškaraca sličnog socioekonomskog statusa. Istraživači su zaključili da studija „podržava ideju da muški polni hormoni smanjuju životni vek muškaraca“.

- Pa zašto je ovo? Zašto toliko ljudi švercuje dva mala grumena smrti? - rekala je Bohanon i dodala: - Bojim se da zapravo ne znamo. Mnogo dobre nauke se radi u ovom prostoru.

Bohanon je rekla da je, nakon što je na ovu temu razgovarala sa Sarom Silverman razgovarala u „Dejli šou“, od muškaraca dobila „veoma intimna“ pitanja o njihovoj „situaciji sa testisima“.

Bohanon je takođe rekala publici na festivalu da ćemo „jednog dana imati veštačku matericu“, iako možda neće biti stotinama godina, i da će to pokrenuti etička pitanja.

- Recimo da je dostupno svima, nije samo stvar bogatih žena, nije samo stvar belkinje, šta god to značilo stotinama godina, da li onda postaje etično tražiti od osobe koja ima matericu da zatrudni ako to može biti učinjeno van tela?"

Tehnologija bi trebalo mnogo vremena da se razvije, rekla je, jer „to nije samo torba u kojoj se nalazi beba, već celo žensko telo. Kad god je sisar trudan, celo telo je trudno.

- Postoje negativni efekti u celom sistemu, od kojih su mnogi odavno evoluirali da utiču na ono što se dešava u toj materici - imunološki agensi koji prelaze placentnu barijeru, itd. To znači da moramo da znamo mnogo više o ženskim telima da bismo pokušali da napravimo lažno, prenosi "Theguardian.com".