"Bez Gage Nikolića ne bi bilo Zone Zamfirove": Šotra otkrio istinu o legendarnom filmu, evo šta je bio problem

Vest o smrti proslavljenog reditelja Zdravka Šotre potresla je čitav region. Čovek koji je oblikovao decenije jugoslovenskog i srpskog filma i televizije, preminuo je u 93. godini. Njegovo stvaralaštvo obeležile su nebrojene kultne serije i filmovi, ali i jedno priznanje koje danas, nakon njegove smrti, odzvanja posebno emotivno – da bez Dragana Gage Nikolića nikada ne bi nastala ni “Zona Zamfirova”.

„Tražili su od mene s televizije da adaptiram Zonu Zamfirovu. Uradio sam to pre više od 30 godina, ali promenio se urednik i novi nije želeo da se to radi. Prošlo je deset godina i mi ne bismo snimili film bez Dragana Nikolića. Gaga je potegao svoje veze i našli smo pare. On je izabrao i da odigra Hadži Zamfira, a deo ekipe bila je i njegova Milena. Bez Gage ne bi bilo ni Zone“, rekao je Šotra.

Preporučujemo

Ta rečenica najbolje svedoči o njegovoj odanosti glumcima, o prijateljstvu koje je trajalo decenijama i o dubokom poštovanju koje je imao prema umetnicima sa kojima je radio.

„Družio sam se još na Akademiji sa mnogima. Od 70-ih godina, družio sam se sa Draganom Nikolićem do poslednjeg njegovog časa“, govorio je Šotra. O Mileni Dravić i Gagi imao je samo reči hvale:

„Divni ljudi, divni glumci. Ona je otkrivena u filmu Prekobrojna, bljesnula je tu i takva ostala do kraja. Dragan Nikolić je bio čudo! Dobar glumac, dobar čovek, duhovit i mangup.“

U svojim intervjuima, Šotra je uvek isticao da su ga upravo glumci inspirisali, da je kroz njih stvarao i disao film. I zato nije čudo što je svoju poslednju knjigu, Mojih 500 glumaca, posvetio upravo njima.

„Ja sam nabrojao pet stotina glumaca, iz tri veka. Od onih rođenih u 19. do onih iz 21. veka. S njima sam živeo i radio. Njima dugujem sve“, rekao je Šotra u jednom od svojih poslednjih razgovora.

Zdravko Šotra bio je i poslednji hroničar jednog nestalog sveta – sveta umetnosti, boemije i kafanskih razgovora, sveta u kojem su se stvarali filmovi koji su oblikovali generacije.

„Sve manje i manje... Ja sam, za razliku od svojih kolega, uvek se družio sa glumcima i piscima. To su bili čopor razgovora, ideja, života. Onda se pojavio Arkan i to sve razjurio“, rekao je sa setom.

Od šezdesetih godina prošlog veka, pa sve do svoje smrti, Šotra je bio sinonim za televizijsku i filmsku magiju. Režirao je bezvremenske serije i filmove koji su postali deo naše kolektivne emocije.

„Prolazio sam i rat i razne teškoće. Stekao sam naviku da sve što je teško, ostavim iza sebe. Ne vuci to sa sobom, nego počni novi dan“, govorio je, otkrivajući svoju životnu filozofiju.

Danas, kada nas je napustio, ostaje ono što je stvorio – filmovi, rečenice, likovi i sećanja. I priča o Zoni Zamfirovoj, koja ne bi postojala bez njega, ali ni bez Gage Nikolića, prijatelja s kojim je delio umetnost i život.

Zdravko Šotra zauvek će ostati simbol jedne epohe – epohe u kojoj su se filmovi snimali srcem, a prijateljstva bila jača od vremena.

(Ona.rs)