"To, mama, znači da si slobodna": Dirljiva priča kako je holivudski glumac sa milion funti spasio život majci

Pre nego što je postao legendarni glumac i ponosni vlasnik dva Oskara, Majkl Kejn bio je dečak iz radničke porodice sa juga Londona. Odrastao je u bedi, gledajući majku kako danima riba tuđe podove da bi on i brat imali šta da jedu. Kada je postao poznat, toliko da je mogao sebi sve da priušti, kada je zaradio prvi milion funti, odmah je došao kod majke da joj to kaže.

Preporučujemo

Ona je iskreno pitala: 'Koliko je to?' i tada je usledio odgovor koji joj je zauvek promenio život. Njihova životna priča nije samo priča o uspehu, već i o ljubavi prema majci, porodici, zahvalnosti na životu i dostojanstvu.

Kako je tekla njihova priča?

Krajem 1960-ih, Majkl Kejn je bio jedna od najvećih filmskih zvezda u Britaniji. "Alfie", "The Ipcress File", "Zulu" - od anonimnog glumca je postao međunarodna slavna ličnost za samo nekoliko godina. Holivud ga je želeo, fanovi su ga opsedali, a novac je neprestano pristizao.Ali postojala je jedna osoba koja nije mogla da shvati šta sve to zapravo znači - njegova majka, Elen.

Elen Frensis Meri Berčil odgajila je Majkla i brata Stenlija u Roterhajtu, južnom delu Londona, u uslovima koje danas većina ljudi ne može ni da zamisli. Njihov otac, Moris Miklvajt stariji, radio je kao nosač ribe na pijaci. Elen je radila kao spremačica, a povremeno i kao kuvarica u različitim domaćinstvima.

Bili su siromašni. Ne "jedva sastavljaju kraj s krajem" siromašni, već istinski, očajnički siromašni.

Majkl se sećao da je kao dete bio gladan. Da je nosio odeću toliko iznošenu da se jedva držala na njemu. Da su živeli u kući bez unutrašnjeg vodovoda. Tokom Drugog svetskog rata, stvari su postale još gore - racionalizacija hrane, bombardovanja, strah, i Elen koja se ubijala od posla samo da bi nahranila sinove.

Ali Elen se nikada nije žalila. Bila je izuzetno odlučna. Radila je više poslova, ribala tuđe podove, kuvala u tuđim kuhinjama, svake noći se vraćala kući iscrpljena. I uvek je podsticala svoje sinove da se obrazuju, da se uzdignu, da pobegnu iz zamke siromaštva.

Majkl je to posmatrao celog detinjstva. Video je šta siromaštvo čini ljudima. Video je majčine ruke ispucale od ribanja. Video je njen umor. Nikada to nije zaboravio.

Kada mu je glumačka karijera konačno krenula uzlaznom putanjom sredinom 1960-ih, njegova prva misao bila je:

"Mama više nikada neće morati da čisti tuđe podove".

Do kasnih 1960-ih, Majkl je dobijao ogromne honorare - sume koje su bile nezamislive za dečaka iz Roterhajta. Jednog dana ga je majka jednostavno pitala:

"Majkle, koliko ti plaćaju za jedan film?"

On joj je rekao. Tačan iznos se razlikuje u različitim pričama - neki kažu milion funti, neki druge sume - ali za Elen je to bio nezamisliv novac. Njena reakcija bila je iskrena i trenutna:

"Koliko je to?"

Nije ga pitala da ponovi broj. Čula ga je, samo nije mogla da pojmi šta taj iznos zapravo znači. Bio je toliko van njenog shvatanja da je mogao biti i novac iz igre "Monopol".

Elen je čitav život zarađivala plate koje su jedva mogle da prehrane porodicu. Pažljivo raspoređeno, rastegnuto, s mukom odmereno. Ideja o milionu funti, za jedan film, za nekoliko meseci rada, bila je potpuno van njenog iskustva.

Majkl je zastao. U tom trenutku shvatio je ogroman jaz između njihovih svetova. On je živeo u univerzumu filmskih setova, premijera, luksuznih hotela i honorara od miliona funti. Ona je i dalje živela u svetu u kojem se broje kovanice da bi se kupila hrana.

Zato joj je dao odgovor koji je mogla da razume:

"To znači, mama, da više nikada ne moraš da radiš. Više nećeš morati da čistiš niti da brineš o bilo čemu".

To je razumela.

Majkl joj nije ponudio samo novac. Ponudio joj je slobodu.

Slobodu od iscrpljujućeg rada koji je obeležio čitav njen život. Slobodu od brige o kiriji, hrani, računima. Slobodu od ribanja tuđih podova dok joj ruke krvare. I održao je to obećanje.

Majkl Kejn je kupio kuću majci - više nije morala da plaća kiriju, više nije bilo nesigurnosti.Pobrinio se da ima sve što joj je potrebno. Redovno ju je posećivao, uprkos slavi i zauzetosti. Vodio ju je na filmske setove i premijere, iako se ona nikada nije sasvim osećala prijatno u tom blistavom svetu.

Elen je ostatak života provela u udobnosti, sigurnosti i miru - svemu onome što joj godine teškog rada nikada nisu mogle pružiti. Umrla je 1989. godine, proživjevši svoje poslednje godine oslobođena muka koje su obeležile najveći deo njenog života.

Majkl nikada nije prestao da govori o majci

U intervjuima koji traju decenijama, u autobiografiji, u bezbrojnim razgovorima, uvek se vraća istoj temi:

"Sve što jesam, dugujem njoj".

Svoju producentsku kuću nazvao je po njenom devojačkom prezimenu (Burčil). Često priča o odrastanju u siromaštvu, o njenim žrtvama, o dugu koji nikada ne može u potpunosti da vrati.

Kada ga pitaju o uspehu, često kaže:

"Bez nje, ja ne bih bio ništa".

Majkl Kejn, sada ser Majkl Kejn, sa dva Oskara i desetinama legendarnih uloga, nikada nije zaboravio odakle je došao. Nikada se nije pretvarao da je išta drugo osim radničkog dečka sa juga Londona koji je imao sreće i koji je naporno radio. I nikada nije zaboravio ženu koja je ribala podove da bi on imao šta da jede.

Ženu koja se ubijala od posla da bi njeni sinovi imali šansu.

Ženu koja ga je naučila istrajnosti, odlučnosti i vrednosti rada.

Priča Majkla Kejna odjekuje zato što je univerzalna.

Kroz kulture i generacije, priča je ista: deca koja se izvuku iz siromaštva nikada ne zaboravljaju roditelje koji su se žrtvovali da im daju tu priliku. Prvo što učine kada postignu uspeh jeste da obezbede udoban život onima koji su patili da bi oni uspeli.

Ovo nije samo holivudska priča, ovo je ljubav.

(Ona.rs)