Ovom dečaku iz Kruševca čarobni štapić je promenio sudbinu: Kako je kralj komedije živeo od penzije što kasni

Postoje ljudi koji se rode sa takvom nekom čudnom energijom da im je dovoljno samo da pomole nos kroz vrata, pa da u celoj kući nastane opšta uzbuna i smeh do suza. Što bi naš narod rekao - bog ih je poljubio.

Čovek koji je decenijama uspevao da rasplače od smeha milione gledalaca od Vardara pa sve do Triglava, privatno je nosio priču o kojoj se na slavskim ručkovima i uz kafu uvek šaputalo sa nekim posebnim strahopoštovanjem. Miodrag Petrović Čkalja bio je pravi majstor da od ničega napravi nešto, ali i lik čiji je život imao više obrta i tajni nego najgledanija serija.

Preporučujemo

Ruku na srce, nije se ni moglo očekivati da njegov život bude običan i dosadan kada mu je već sam dolazak na ovaj svet mirisao na dobru šalu. Rodio se u Kruševcu, i to ni manje ni više nego na Svetski dan šale, 1. aprila 1924. godine, kao četvrto dete u kući Čedomira i Hristine Tine Petrović.

Rastao je u staroj Balšićevoj ulici, gde je kao dečak pravio razne vragolije, a već u gimnazijskim danima u dramskoj sekciji pokazao da mu je jezik brži od pameti, a gluma u krvi. Ipak, iza te dečije graje i glumačkih početaka skrivala se jedna prilično neobična sudbina, jer je ovaj kruševački velikan od tek trebao da prođe kroz sitno sito života - od potpunog siromaštva i opaski, pa sve do statusa žive legende o kojoj se i danas ispred zadruga pripoveda sa osmehom koliko i uzdahom.

Lapsus na pecanju napravio ime koje je zapamtila cela Jugoslavija

Ime Miodrag ubrzo je palo u drugi plan zahvaljujući jednoj simpatičnoj dečijoj omiški. Odlazeći sa drugarima na pecanje, mlađani Miodrag potražio je od svog druga Jeftića štap za hvatanje mreže i umesto reči "čaklja", izgovorio je "čkalja".

Dečurlija iz kraja jedva je dočekala taj lapsus. Kako je u to vreme bio izrazito suvonjav, visok i štrkljast, drugari su ocenili da mu ta reč savršeno pristaje jer doslovno izgleda kao dugački štap. Svi su prihvatili taj nadimak, ne sluteći da će nekoliko decenija kasnije cela Jugoslavija izgovarati to ime sa ogromnim poštovanjem i osmehom na licu.

Sreća u ljubavi pod krovom u ulici Braće Grim: Svoju životnu saputnicu Dragicu, koja je radila kao spiker na radiju, oženio je 1948. godine. Sedam godina kasnije uselili su se u stan u ulici Braće Grim broj 18 u Beogradu. Njihov sin Čedomir Petrović krenuo je očevim stopama i postao glumac i reditelj, dok je i unuka Jovana Petrović nastavila porodičnu glumačku tradiciju.

Smejao se čitav balkan, a njemu komšinica ostavljala mleko ispod tezge

Iako je uveseljavao narod gde god bi se pojavio, Čkalju život nije mazio. Poslednje godine proveo je daleko od sjaja i bogatstva, boreći se sa teškom nemaštinom i zaboravom. Nije se ustručavao da otvoreno govori o svojoj bedi, pa su njegove reči sa dodele nagrade za životno delo "Car Konstantin" ostale da peku i opominju.

- Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi i da sam primio ovako veliku nagradu, zahvalio bih se prvo svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde - pokazao je u tom svom čuvenom govoru pred sam kraj života kakav je majstor duhovitosti bio čak i kada mu je bilo najteže.

Svega godinu dana pre nego što je zauvek zaklopio oči, 2002. godine, Čkalja je sa svojim prepoznatljivim sarkazmom dodao i upečatljivu poruku: "Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske."

Preke naravi kad radi, a duša od čoveka na ekranu

Ljudi ga pamte isključivo po smehu i neprevaziđenim šalama, ali oni koji su sa njim radili znali su da je ovaj velikan umeo da pokaže i svoju težu stranu. Na sceni i pred kamerama davao je sve od sebe, ali je u radu znao da bude izuzetno zahtevan, pa i težak čovek koji je pojedinim glumcima i rediteljima umeo da priredi pravi pakao tokom snimanja.

Veliki velikan komedije preminuo je u Beogradu, 20. oktobra 2003. godine. Iza njega su ostale brojne uloge, spomen-bista ispred Kulturnog centra u rodnom Kruševcu, poštanska marka sa njegovim likom i neizbrisav trag u srcima svih generacija koje su odrasle uz njegov neprocenjivi humor.

(Ona.rs / Nova.rs)