Pozlilo mu istog trena kad je čuo reči lekara: Sve je ličilo na kamen u bubregu, a ne na "monstruma"

Kada je 2024. godine otišao kod lekara zbog bolova u stomaku, Simon Vajt nije ni slutio da će se suočiti sa jednom od najtežih dijagnoza. U početku je pomišljao da ima kamen u bubregu, ali su dalji pregledi otkrili nešto mnogo ozbiljnije - retku vrstu raka, a u njegovom telu nalazio se tumor veličine fudbalske lopte.

Ovaj šezdesetogodišnjak iz mesta Mač Hadam u engleskom Hertfordširu najpre je uradio ultrazvuk, ali rezultati nisu dali jasan odgovor. Urolog je potom posumnjao na sarkom, retku vrstu malignog tumora koji može da zahvati različita tkiva u organizmu, uključujući mišiće, kosti, tetive, krvne sudove i masno tkivo.

Preporučujemo

Simon je upućen u bolnicu Rojal Marsden u Londonu, specijalizovanu za lečenje malignih bolesti. Tamo je saznao da boluje od leiomiosarkoma mekih tkiva, a vest ga je potpuno zatekla.

"Kada su mi rekli da je u pitanju sarkom, umalo se nisam onesvestio. Morao sam da legnem na krevet u ordinaciji. Bio je to pravi šok", ispričao je Simon, prenosi "Mirror".

Tumor veličine fudbalske lopte rastao je oko godinu dana

Kod Simona je dijagnostikovan leiomiosarkom mekih tkiva, koji je bio pričvršćen za donju šuplju venu - najveći krvni sud u ljudskom telu. Ova vena prikuplja krv iz donjeg dela tela, uključujući noge, karlicu i trbušne organe, i vraća je ka srcu.

Koliko je njegov slučaj bio složen govori i podatak da lekari u Engleskoj u proseku dijagnostikuju oko 525 slučajeva leiomiosarkoma godišnje. Lekari koji su lečili Simona rekli su mu da se sa toliko kompleksnim slučajem susreću otprilike jednom godišnje.

U oktobru 2024. godine podvrgnut je operaciji koja je trajala šest sati. Hirurzi su tada uklonili tumor koji je, na zaprepašćenje svih, dostigao veličinu fudbalske lopte. Medicinski tim verovao je da je rastao približno godinu dana.

Nakon zahvata Simon se vratio kući, ali je nastavio da odlazi na redovne preglede i snimanja kako bi lekari pratili njegovo stanje.

Posle velike operacije pronašli su promenu na plućima

Iako je prva operacija prošla, Simonova borba nije bila završena. Početkom 2026. godine lekari su na plućima otkrili čvorić, zbog čega je bio potreban novi hirurški zahvat.

Ovoga puta operisan je u bolnici Rojal Brompton, gde je promena uklonjena uz pomoć robotske tehnologije i minimalno invazivne hirurgije.

"Posle prve operacije usledio je period euforije, ali je na kraju sve postalo prilično teško za obradu", priznao je Simon, govoreći o tome koliko je čitavo iskustvo bilo emotivno zahtevno.

On i njegova supruga Džo dobili su psihološku podršku u bolnici Rojal Marsden. Njihova ćerka Moli, koja ima 20 godina, istakla je koliko je porodici značilo što nisu morali sami da prolaze kroz neizvesnost i strah.

"Tim je bio neverovatno ljubazan. Obezbedili su nam ljude sa kojima možemo da razgovaramo, ponudili grupe za podršku, a tu su i redovne kontrole i snimanja. Tatino putovanje se nastavlja, ali nam je neizmerno značilo što smo imali pravu podršku oko sebe", rekla je ona.

Moli je priznala da je dijagnoza bila veliki udarac za celu porodicu, ali da su se trudili da zadrže pozitivan stav.

"Bilo je to kao vrtlog događaja, ali smo pokušavali da razmišljamo pozitivno. Neverovatno je koliko je tata pozitivan", dodala je.

Vratio se poslu i svakodnevnim šetnjama sa psom

Simon, koji osim Moli ima i 22-godišnjeg sina Tomasa, uspeo je da se vrati svom poslu računovođe. Trenutno nema znakova aktivne bolesti, a nakon svega što je prošao, ponovo pronalazi zadovoljstvo u svakodnevnim, naizgled običnim stvarima.

Među njima su i šetnje u blizini porodičnog doma, u društvu psa Sofi.

U nedelju, 1. novembra, učestvovao je i u humanitarnoj šetnji organizacije Sarcoma UK, održanoj u parku Gunnersberi u zapadnom Londonu. Za ovu organizaciju saznao je preko medicinske sestre iz bolnice Rojal Marsden, a danas pomaže u prikupljanju novca za istraživanja retkih oblika raka.

Njegovo iskustvo promenilo je način na koji gleda na život i prioritete.

"Možete da budete bez znakova raka, ali ćete uvek ostati pacijent koji je imao rak. Bolest zaista menja vaše životne prioritete", rekao je Simon.

Istraživanje retkog raka moglo bi da pomogne budućim pacijentima

Koliko je važno ulagati u istraživanje leiomiosarkoma istakla je i Emili Vilijams, menadžerka za istraživanja u organizaciji Sarcoma UK.

Prema njenim rečima, Simonov slučaj pokazuje koliko je teško lečiti retke tumore i koliko toga medicinska nauka još mora da otkrije.

"Njegovi lekari rekli su mu da se sa slučajem koji je toliko složen kao njegov susreću samo jednom godišnje. Pošto je ovaj rak veoma redak, još mnogo toga ne znamo o njemu", objasnila je Vilijams.

Organizacija je dodelila 129.979 funti profesoru Derilu Overbiju sa Imperijal koledža u Londonu za istraživanje načina na koji leiomiosarkom raste i širi se. Njegov tim koristi inovativni uređaj tanji od ljudske dlake kako bi proučavao ovaj proces na veoma malom nivou.

Cilj istraživanja je da se u budućnosti bolje razume ponašanje ovog tumora, prepoznaju pacijenti kod kojih postoji veći rizik i omogući prilagođavanje lečenja svakom pojedinačnom slučaju.

Simonova priča tako je postala i deo šire borbe za bolju dijagnostiku i lečenje retkih malignih bolesti. Iako se danas vratio poslu i svakodnevnim aktivnostima, iskustvo koje je prošao ostavilo je trag na njemu i njegovoj porodici. Kako sam kaže, čak i kada više nema znakova bolesti, pogled na život nikada nije sasvim isti.

(Ona.rs)