PREHLADA ILI GRIP: Naučite da razlikujete šta vas je snašlo, kako da pomognete sebi i šta smete na svoju ruku

Curenje nosa, kašalj, bol u grlu i temperatura mogu da se jave kod različitih respiratornih infekcija, pa samo na osnovu jednog simptoma nije moguće pouzdano utvrditi uzrok. Međutim, brzina kojom tegobe počinju često predstavlja važan trag.

Prehlada se uglavnom razvija postepeno i izaziva blaže simptome. Grip obično nastupa naglo, uz temperaturu, bolove u telu i iscrpljenost koja obolelu osobu može potpuno da veže za krevet.

Simptomi se mogu preklapati i sa kovidom, RSV infekcijom i drugim respiratornim bolestima, pa je za sigurnu potvrdu nekada potrebno testiranje i lekarska procena.

Kako obično izgleda prehlada?

Prehladu mogu da izazovu brojni virusi, među kojima su česti rinovirusi. Tegobe se najčešće pojavljuju postepeno:

• curenje ili zapušenost nosa
• kijanje
• grebanje ili blag bol u grlu
• blag do umeren kašalj
• manji umor
• normalna ili blago povišena temperatura

Većina prehlada prolazi za sedam do deset dana. Dete može biti usporeno i razdražljivo, ali najčešće nastavlja da se igra, jede i komunicira.

Kako se prepoznaje grip?

Grip često počinje iznenada. Osoba se ujutru može osećati relativno dobro, a samo nekoliko sati kasnije imati izražene tegobe.

Česti simptomi su:

• temperatura iznad 38 stepeni
• jeza i drhtavica
• bolovi u mišićima i zglobovima
• jaka iscrpljenost
• glavobolja
• suv ili težak kašalj
• bol u grlu

Kod dece se mogu javiti i mučnina ili povraćanje. Grip nosi veći rizik od komplikacija, naročito kod male dece, starijih, trudnica, hroničnih bolesnika i osoba sa oslabljenim imunitetom.

Kada je vreme za lekara?

Lekarsku procenu ne treba odlagati ako se pojave:

• otežano ili ubrzano disanje
• bol ili pritisak u grudima
• plavičaste usne ili lice
• neuobičajena pospanost ili teško buđenje
• znaci dehidratacije, poput suvih usta i veoma retkog mokrenja
• visoka temperatura koja traje duže od tri dana
• naglo pogoršanje nakon prividnog poboljšanja

Plavičasta boja usana, ozbiljne teškoće sa disanjem, konfuzija ili nemogućnost buđenja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Kod beba, male dece i osoba koje pripadaju rizičnim grupama lekaru se treba javiti ranije, bez čekanja da se simptomi pojačaju.

Šta pomaže kod blažih simptoma?

Odmor i dovoljan unos tečnosti najvažniji su tokom oporavka. Voda, supe i napici sa elektrolitima mogu pomoći u sprečavanju dehidratacije.

Fiziološki rastvor može olakšati zapušenost nosa, dok ovlaživanje vazduha nekim osobama prija kod suvog kašlja. Lekove za temperaturu i druge preparate deci treba davati prema savetu pedijatra i u dozi prilagođenoj uzrastu i telesnoj masi.

Antibiotici ne deluju na viruse i ne treba ih uzimati bez preporuke lekara.

Vakcina protiv gripa ne štiti od obične prehlade, ali smanjuje rizik od obolevanja i težih komplikacija gripa. Redovno pranje ruku, provetravanje prostorija i ostanak kod kuće tokom bolesti dodatno smanjuju širenje infekcije.

(Ona.rs / N1)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.