Monah Gavrilo je kroz suze izgovarao ovo proročanstvo o Srbiji: "Deco, bolje da znate kakve nevolje predstoje"

Batine, zatvorske ćelije, hladna voda i pokušaji da se odrekne vere nisu uspeli da slome mladog Vitomira, kasnije poznatog kao monah Gavrilo. Zbog svojih verskih uverenja našao se na udaru komunističkih vlasti, koje su ga smatrale neprijateljem novog poretka. Prošao je kroz stradanje koje je, prema svedočenjima, moglo da mu oduzme život, ali je iz svega izašao sa još čvršćim uverenjem da svoj put treba da posveti Bogu.

Godinama kasnije, kada se zamonašio, o njemu su počele da kruže priče o neobičnim vizijama i proročkim rečima. Vernici koji su ga poznavali govorili su da je često upozoravao na velika iskušenja koja čekaju narod, gubitak vere, duhovno posrnuće i vremena u kojima će ljudi morati da se suoče sa sopstvenim slabostima.

Preporučujemo

Od zatvorskih tortura do monaškog života

Monah Gavrilo je kao mladić pripadao bogomoljačkom pokretu, čiji su članovi nakon Drugog svetskog rata bili izloženi pritiscima komunističkih vlasti. Vitomir, kako mu je bilo svetovno ime, uhapšen je pod optužbom da je narodni neprijatelj i protivnik socijalističkog poretka.

Od njega su, prema svedočenjima, tražili da prestane da govori o Bogu i da se prikloni novoj vlasti, ali on nije želeo da se odrekne svojih uverenja. Zbog toga je, kako se navodi, trpeo strašne batine. Jednom prilikom od udaraca mu je pukla bubna opna, dok su ga drugom prilikom pretukli, a zatim usred zime bacili u ćeliju sa hladnom vodom.

Njegovoj porodici čak je javljeno da je preminuo, ali je uspeo da preživi. Posle izlaska iz zatvora postao je crkvenjak u Jagodinskoj crkvi, dok je monaški život započeo tek nakon što je prešao pedesetu godinu.

Upravo tada počinje i period njegovog života tokom kojeg su ga vernici pamtili kao duhovnika čije su reči izazivale posebnu pažnju. Oni koji su ga poznavali govorili su o njegovim upozorenjima, vizijama i predskazanjima koja su se, prema njihovom tumačenju, odnosila na budućnost naroda i pravoslavlja.

Upozoravao je na velika iskušenja koja dolaze

Priče o monahu Gavrilu nisu se odnosile samo na događaje iz njegovog vremena. Prema svedočenjima ljudi koji su ga poznavali, često je govorio o duhovnom stanju naroda, upozoravajući na gubitak vere, širenje obmana i udaljavanje od pravoslavnih vrednosti.

Njegove reči, kako se prenosi, nisu bile izgovarane bez tuge. Često je plakao dok je govorio o nevoljama koje bi mogle da dođu, a vernicima je poručivao da budu spremni i da ne dozvole da ih strah ili lažna obećanja odvoje od vere.

"Bolje, deco, da znate kakve nevolje predstoje, da se ne iznenadite, i da znate odakle samo dobru da se nadate, da se ne date prevariti", govorio je, prema svedočenjima.

Posebno je upozoravao na mogućnost velikog otpadništva, odnosno udaljavanja ljudi od vere, ali i na to da bi materijalna sigurnost mogla da postane krhka. Smatrao je da ljudi ne bi trebalo da se oslanjaju isključivo na novac i raskošan život, već da nauče da budu skromni i da čuvaju ono što im je neophodno za opstanak.

"Biće tada i veliko otpadništvo. Ko god ne bude primio srcem veru pravoslavnu, poverovaće raznim obmanama i verovaće lopovima i lažovima, verovaće lažnim obećanjima stranih vladara, a od toga ništa imati neće. Mnogi će tražiti svoja ognjišta, ali neće moći od korova da prepoznaju koje je njihovo dvorište bilo i imanje. Blago tad onima koji su naučili skromno da žive, a oni koji su naučili u raskoši, neće moći lako nemaštinu i glad da prihvate. Ništa im njihove pare neće pomoći", navodno je govorio.

U jednom od svojih upozorenja posebno je isticao značaj čuvanja semena žitarica i povrća, jer je smatrao da bi u teškim vremenima ljudi mogli da se suoče sa nestašicama i nemogućnošću da dođu do osnovnih namirnica.

"Čuvajte semena svega, žitarica i povrća, da imate šta posijati, jer neće imati gde da se kupi seme ko ovo sad, pa da imate da posejete i da se prehranite", prenosile su njegove reči.

Govorio je i o budućnosti Crkve

Monah Gavrilo je, prema zapisanim svedočenjima, posebnu pažnju posvećivao i duhovnicima. Upozoravao je da bi pojedini vladike, sveštenici i teolozi mogli da se udalje od učenja Svetih otaca i da umesto duhovnih vrednosti počnu da se rukovode ličnim interesima i uticajem ljudi iz sveta politike.

"Mnogo vladika, sveštenika i teologa u zadnje vreme neće se rukovoditi po Božijem rasuđivanju, onim što je za narod korisno, već po čulnom, telesnom, zastraniće, a i po nagovoru ljudi, ugađaće im; biće tu i političara i drugih, sa kojima će oni prijateljstva graditi. Neće rasuđivati po poukama Svetih otaca", govorio je, prema zapisanim svedočenjima.

Priče o monahu Gavrilu i danas se prenose među vernicima, posebno zbog njegovih upozorenja o duhovnom posrnuću, budućnosti pravoslavlja i iskušenjima koja bi mogla da zadese narod. Za one koji veruju u njegova proročanstva, ona predstavljaju poziv na oprez, skromnost i povratak duhovnim vrednostima. Za druge, ostaju deo usmenih predanja o čoveku čiji je život, obeležen stradanjem i nepokolebljivom verom, ostavio snažan trag na ljude koji su ga poznavali.

(Ona.rs)