Iliji (15) je srce okrenuto naopačke i za udah mu cela porodica treba: Kod kuće jedan hleb jede njih šestoro

Petnaestogodišnji Ilija rođen je sa retkom anomalijom srca i do sada je pretrpeo deset teških operacija. Pročitajte potresnu priču o dečku koji se bori za svaki udisaj i porodici koja deli jedan hleb.

Iliji je život namenio pretežak teret još na rođenju, ali sudbina je htela da se oko njega okupi čitava vojska ljubavi i brige. Stariji brat Artem uči ga kako se pravilno podižu bučice, srednji Kirill je posebno naučio da igra šah kako bi mu pravio društvo, premda mu Ilija u toj igri redovno drži lekcije, dok najmlađi Maksim sve nasmejava svojim dosetkama. Kroz kuću neprestano prolaze gosti, rodbina i drugari koji uskaču u pomoć. Međutim, ovaj 15-godišnji dečak iz doma koji se smestio na prigornom brdu gotovo i ne izlazi napolje. Sići bi i nekako mogao, ali uzbrdo ne može jer mu srce i pluća naprosto otkazuju.

Preporučujemo

Zimi prošle godine, Marina Ivanova, Ilijina rođena tetka, rešila je da sestrića odvede na školsku sekciju šaha. Iako dečak uči kod kuće, šah mu je velika ljubav, a škola je bila udaljena svega tri autobuske stanice, pa se činilo da bi druženje sa vršnjacima prijalo njegovom povučenom i zatvorenom duhu.

U Rudničkom rejonu, koji više liči na zabačeno predgrađe, taksija nigde na vidiku, a i preskup je, pa su krenuli autobusom. Do škole je ostalo još svega 300 metara peške, kada se Ilija odjednom srušio na prvu klupu i začuo se njegov krik bola. Usne su mu modre, vazduha nema, a u grudima gori vatra. Iako u torbi uvek nosi portativni kiseonički balon, ni on nije pomogao, a tetka Marina je zanemela od straha, gledajući napad kakav dotad nije videla.

- Ja se umalo sama tamo nisam srušila od užasa! Samo mu izgovaram: "Idemo kući, nema šaha" - priseća se Marina.

Srce okrenuto naopačke

Da dečak ima urođenu srčanu manu, porodica Haritonov nije saznala odmah. Rođen je bez muka, težak nešto manje od tri kilograma i dug 48 centimetara. Majka Nadežda ga je odnela kući, a danas se gorko kaje i pita šta bi bilo da im je dijagnoza ranije saopštena.

Ispostavilo se da je muka pregolema. Čudne šumove u grudima prva je čula pedijatrica, nakon čega kreće vrteška sa lekarima, od kojih je maleni Ilija za svojih 15 godina preuradio čak 10 operacija, od čega su tri bile na otvorenom srcu. Medicinska dokumentacija iz Naučno-istraživačkog instituta kompleksnih problema kardiovaskularnih bolesti prepuna je strašnih izraza poput "stenoze", "anastomoze" i "hipoplazije aorte".

Kada se sve prevede na narodni jezik, njegov krvotok je potpuno izmešan - leva komora je povezana sa desnom pretkomorom, a desna sa levom, iako bi trebalo da bude obrnuto. Reč je o retkoj anomaliji poznatoj kao criss-cross srce, koja se javlja kod svega osam novorođenčadi na milion.

Njegovi krvni sudovi su od rođenja suženi, a posle intervencija iz nekog razloga ponovo se stežu, terajući srce na nadljudske napore. Pored malog prenosivog balona, u sobi mu stoji i drugi, veći aparat sa kiseonikom. Svaki korak mu je kao da je istrčao maraton. Na grudnom košu nosi debeli ožiljak od silnih hirurških zahvata. Na pitanje da li je bolelo, on samo zaškilji i slegne ramenima, večno pokušavajući da pobegne od teme koja ga prati od kolevke.

Zemljanka skrojena od nevolje

Razgovaramo u njihovom domu na bregu, koji tetka Marina od milja zove zemljankom. Novac od majčinog kapitala svojevremeno je bio dovoljan samo za kućerak od 40 kvadrata za šestoro duša. Kada je Ilija dobio invaliditet, stali su u red za stan i posle sedam godina konačno dobili ključeve, ali na osmom spratu.

Brzo su shvatili da od toga nema ništa jer bi Ilija tu bio osuđen na zatvor, dok u maloj zemljanki može da izađe u dvorište, udahne vazduha i naloži peć kad zahladi. Hladnoća je za njega opasna jer njegov krhki organizam ne ume da čuva toplotu. Pre tri godine baka Antonida Aleksandrovna se preselila kod njih da pomogne ćerki koja više nije mogla sama da nosi breme domaćinstva.

- Našoj mami je čulo nekako posebno, razumete? Šta god da kaže, sve u metu, u centar. Kao da vidi proročke snove, ne šalim se. Sanja nam sve naše pokojne rođake, baš sve - priča Marina dok sede u maloj kuhinji.

Tog kobnog puta baka je usnila ćerku Nadeždu u crnim slutnjama, te poslala rodbinu da je obiđu dok su deca bila na selu. Našli su je u kući bez svesti, okruženu kofama sa bojom i tapetama. Usledila je koma, a Nadežda se izvukla, ali sa teškim oštećenjem mozga, takozvanom encefalopatijom, zbog koje joj fale sećanja i orijentacija. Danas ima 40 godina, ali često misli da joj je 38, sećajući se maglovito samo trenutaka pre nego što se srušila, kada je planirala selidbu u Moskvu u nadi da će lekari tamo izlečiti njenog sina.

Jedan komad hleba za sve

Marina je morala da preuzme zvanično starateljstvo nad troje maloletne dece - Kirillom (17), Ilijom (15) i Maksimom (7). Država je formalno nadležna Nadeždi razrezala alimentaciju, pa su činovnici izračunali dug od preko 450.000 rubalja, što je njihove mesečne prihode na papiru diglo iznad cenzusa, ostavljajući decu na mizeran iznos od po osam hiljada rubalja pomoći.

Marina se bori sa administracijom, dok stariji brat Artem radi kao magacioner da donese neki dinar. Lekari u moskovskom centru ime akademika Šumakova sve češće pominju mogućnost kompleksne transplantacije srca i pluća.

Da bi ojačao za taj sudbonosni korak, dečak uz pomoć brata vežba sa malim jednokilogramskim gantelima, a uz podršku dobrotvornog fonda redovno dobija neophodne lekove poput onih za širenje plućnih sudova, kao i aparate za kućnu kontrolu zgrušavanja krvi.

Dok Ilijina saturacija na mahove pada i do 30%, porodica ne gubi veru. Majka Nadežda je u jedno čvrsto uverena: njen sin će sve to junački podneti i jednom prodisati punim plućima, donoseći olakšanje i slobodu celoj kući koja već godinama deli jedan te isti komad hleba.

(Ona.rs / Takie dela)