"Mama, uključi svetlo!" Denisa je ujeo krpelj i ujutro se probudio slep i paralizovan: Svet srušen u sekundi

Zamislite trenutak da se ujutro probudite, otvorite oči i oko vas je samo nepomični, najcrnji mrak. Pokušate da pomerite ruku, da pozovete nekoga, ali telo jednostavno ne sluša. Glas iz grla jedva izlazi, a u glavi vam se roji samo jedna misao - da je neko samo zaboravio da podigne roletne.

Upravo to se dogodilo Denisu Romašovu, mladiću koji je do svoje 29. godine živeo sasvim običnim, punim i srećnim životom. Radio je, družio se, bavio se sportom i uživao u odrastanju svog sinčića. Sve dok jedan običan letnji dan i bezazleni odlazak u šumu nisu srušili čitav njegov svet u paramparčad.

Slatke pečurke i gorka sudbina

Sve je počelo tog leta 2013. godine. Denis se vraćao kući iz šume, raspoložen i zadovoljan jer je nabrao punu korpu lepih gljiva. U kolima je mirisalo na borove iglice, a on je u glavi već spremao večeru - pržene krompiriće sa pečurkama i pavlakom.

U putu su ga malo mučili ujedi komaraca i mušica. Podigao je majicu, napipao malu kvržicu na koži i shvatio da se tu ugnezdio nepoželjni gost.

Uhvatio je krpelja sa dva prsta, iščupao ga, bacio kroz otvoren prozor automobila i nastavio dalje. Nije ni slutio da je upravo napravio grešku koja će ga stajati zdravlja.

Nakon desetak dana dobio je blagu temperaturu i osetio jaku slabost. Otišao je kod lekara, izvadio krv i dobio odgovor da je sve u redu. Međutim, ubrzo mu se tokom vožnje naglo zamaglilo pred očima, dok su mu se na poslu crteži na mašinama duplo priviđali. Pošto ni očni lekar nije uočio ništa sumnjivo, Denis je jednostavno digao ruke i nastavio dalje, misleći da je u pitanju prolazni umor.

Kad lekovi ne pomažu, a lekari sležu ramenima

Prošla su dva do tri meseca od tog ujeda, a onda je došlo jutro koje nikada neće zaboraviti.

- Mama, uključi svetlo - pozvao je Denis majku ubeđen da su u sobi roletne ostale spuštene do kraja.

- Sine, napolju je sunce - odgovorila mu je uplašena majka još uvek ne shvatajući kakva se nesreća nadvila nad njihovim domom.

Denis nije video ama baš ništa. Odmah nakon vida, otkazalo je i telo. Osetio je potpunu oduzetost, izgubio čulo mirisa, a sluh mu je naglo oslabio. Usledila je hitna hospitalizacija, reanimacija i koma.

Dijagnoza je bila surova - meningoencefalitis. Krpelj kojeg je nepromišljeno bacio kroz prozor bio je zaražen.

Dok je nepomično ležao u bolničkoj postelji u potpunom mraku, kroz šum u ušima čuo je lekara kako govori njegovoj majci gorku istinu: moraju biti spremni na najgore, jer šanse da preživi gotovo da ne postoje, a i ako preživi, ostaće paralizovan do kraja života.

Korak po korak, iz početka kao dete

Oko dva meseca Denis je proveo u potpunoj paralizi. Međutim, čudo se dogodilo - pokret je polako počeo da se vraća. Prvo je proradila ruka.

- To je bio događaj. Najzad sam mogao bar nečim da upravljam, osim tokom beskrajnih misli - priseća se Denis.

U tridesetoj godini morao je da uči sve iz početka, poput male bebe, i da se okreće u krevetu, da sedi, da napravi prvi korak i da drži kašiku.

Bolest ga je ostavila bez sluha na jednom uhu i bez čula dodira i mirisa. Trebalo mu je pune tri godine upornog rada da počne samostalno da se kreće po stanu. Bez dodira i vida, zavezati pertle bila je misija od 40 minuta.

Ali nije odustajao, jer je znao da ga kod kuće čeka mali sin kome je potreban otac.

Gubitak vida u početku mu je delovao kao najmanji problem, jer je verovao da će mu operacijom vratiti svetlost. Nažalost, oštećenje očnog živca bilo je trajno. Denis je morao da prihvati da će zauvek živeti u potpunom mraku.

Čovek koji je pokazao da granice ne postoje - Kad duša vidi ono što oči ne mogu

2016. godine Denis se obratio za pomoć i otišao u centar za rehabilitaciju kako bi naučio da živi sa belim štapom, da kuva i obavlja svakodnevne obaveze. Nije dozvolio da ga sudbina slomi.

Upoznao je devojku Nadeždu, koja je takođe slabovida i radi kao fizioterapeut. Ona ga je naučila maserskom zanatu, pa Denis danas uspešno radi i zarađuje za sebe.

Ali njegova glad za životom tu se nije zaustavila. Priključio se projektu fonda "Sport za život", koji pomaže osobama sa invaliditetom da izađu iz četiri zida i bave se sportom.

Od čoveka koji nije mogao da pređe par koraka, Denis je stigao do neverovatnih podviga. Uz pomoć volontera koji trče i plivaju zajedno sa njim i voze sa njim tandem bicikl, uspeo je da završi čak sedam triatlona, istrči polumaraton, a danas trenira i penjanje na veštačkoj steni!

Poseban podvig bio je polu-Ironman - skoro dva kilometra plivanja, 90 kilometara vožnje bicikla i 21 kilometar trčanja.

Denis je želeo da stigne za šest sati, a trku je završio za neverovatnih 5 sati i 39 minuta!

- Vrednost onoga što radi "Sport za život" nije u tome da svaki slep čovek obavezno pretrči maraton. Za nekoga je pretrčati kilometar ili napraviti dva zamaha u bazenu već dostignuće. Trening vas izvodi iz kuće i daje vam nov krug prijatelja. To je ipak najvažnije - poručuje ovaj neverovatni čovek čiji je sledeći cilj da do svoje 45. godine savlada i ceo Ironman.

Denisova priča vas podseća na to koliko je život dragocen i kako uz snagu volje, podršku porodice i pruženu ruku dobrih ljudi, nijedna prepreka nije nesavladiva.

(Ona.rs / Takie dela)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.