Tradicionalna muzika je medijum koji nas spaja: Devojke iz grupe "Lucha" neguju muzičko nasleđe sa Kosmeta

Borba za očuvanje kulturne baštine počinje pesmom

Baštinjenjem kulture čuvamo nasleđe naših predaka od zaborava. Na svakom pripadniku jednog naroda i države je da uvidi važnost očuvanja kulturnog i tradicionalnog nasleđa i da uzme učešća u njemu. Područje Kosova i Metohije područje je nastanka svetinja Srpske pravoslavne crkve, a baština našeg naroda sa ovog prostora može se ispratiti od srednjeg veka do modernog doba. Ljubav prema muzici sa ovog podneblja posebno gaje devojke iz grupe "Lucha" - Maja Stojanović, Jelena Anđelković i Jovana Barać.

Njih tri su već neko vreme prisutne na muzičkoj sceni i na originalan način pesmama, spotovima i kostimima predstavljaju našu tradiciju u najboljem svetlu.

Lucha kao simbol zajedništva

 - Lucha za nas predstavlja potrebu za ostvarenjem i otelotvorenjem velike ljubavi koju odmalena gajimo prema tradicionalnoj muzici, a koja je nesumnjivo produkt patriotskog duha i vaspitanja u kojem smo ponaosob odgajane. Luča je za nas simbol zajedništva - upravo one karakteristike koju kao narod ispoljavamo u nekim teškim situacijama, a koja nam, ipak, složićete se, pomalo fali na svakodnevnom nivou. Ovo je naš način da poručimo da je muzika uopšte, a posebno tradicionalna, jak medijum koji nas može iznova spojiti - kažu devojke iz grupe Lucha.

U tom svetlu su odlučile da celokupno svoje školovanje posvete izučavanju baš ovog žanra.

- Vokalno umeće smo stekle u muzičkoj školi "Mokranjac" u Beogradu, na Odseku za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje, a potom i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Uporedo sa izvođaštvom bavimo se pedagogijom u oblasti pevanja, što je potpuno drugačije od izvođačkog aspekta, ali jednako uzbudljivo - pričaju.

Domaća publika pozitivno reaguje na nove izvođače tradicionalne muzike

Članice grupe simboličnog naziva kažu da moraju da pohvale domaću publiku koja poslednjih godina iznenađujuće dobro reaguje na tradicionalnu muziku, što nije bio slučaj kada su tek počele da se bave ovim žanrom.

- Tome su nesumnjivo doprineli raznovrsni muzički sastavi, koji su plasirali neotradicionalnu muziku na scenu i izborili se za to da ona dobije sve veći javni prostor. Ali ne mislimo da je doživela svoj maksimum, naprotiv - tek predstoji borba za svojevrsno bredniranje srpske tradicionalne muzike, kao proizvoda koji će biti prepoznat u svetu, te predstavljati srpski narod i njegovu duhovnost u pravom svetlu. To je naša misija - odlučne su.

Prostor Kosova i Metohije za njih je važan iz više razloga. Jedna od članica grupe, Jovana, poreklom je iz Leposavića, sa severa Kosova i Metohije, a neke od njih su, kažu, prvi put obišle ovaj prostor prilikom snimanja spota za singl “Sini jarko sunce sa Kosova”, za koji je baš Jovana pisala muziku.

Ovo iskustvo je za njih predstavljalo i svojevrsni “pohod”, fizičko povezivanje sa lokalitetom Kosmeta. Ali, ono što je važno, kažu, jeste da su duhovnu vezu ostvarile mnogo, mnogo ranije, i to baš putem izučavanja muzike koju je iznedrio srpski narod sa ovog prostora.

Tradicionalno pevanje i spoj nespojivog

- Iako našu publiku najvećim delom čine ljudi sa Balkana, smatramo da ima prostora i za “širenje trzišta”. Nedavno smo snimile demo sa našim prijateljima Nikolom Kozićem, poznatijim kao Zyce i Daliborom Delićem, poznatijim kao Flegma. Pesma je zanimljiva kombinacija tradicionalne muzike i psytrance-a i posebno nam je drago da tradicionalno pevanje ima mesta i van uobičajenih okvira. Ova numera je odlično dočekana na festivalu Mandallah u Brazilu, iako je u pitanju bio samo demo snimak. Imamo u planu još projekata koji će sigurno biti zanimljivi i van granica naše zemlje - kažu.

Grupa Lucha je tokom izbora pesme za Evroviziju publici postala dodatno prepoznatljiva. Devojke su bile vokalna podrška pevačici Zorji tokom polufinalne i finalne večeri. 

- Ovo je naša druga saradnja sa Zorjom, tako da se već dobro poznajemo i zahvalne smo joj što nas je opet izabrala za svoj tim na veoma važnom festivalu kao što je izbor za Pesmu Evrovizije. Zaista smo uložile mnogo energije, vremena i truda tokom čitavog procesa i čini nam se da je publika to prepoznala u polufinalnoj i finalnoj večeri, koje su pored odličnog nastupa, protekle, pre svega, u jako dobrom raspoloženju - pričaju.

Budući da su kratko na muzičkoj sceni, kažu da su prezadovoljne rezultatom koji su ostvarile, jer je to dokaz da je sve što su prikazale na sceni, počev od pesme, interpretacije, kostima i samog nastupa, ocenjeno kao kvalitetno i vredno visokog plasmana.

Kostimi iz spotova kao spoj tradicije i modernog

Njihovi kostimi posebno su upadljivi.

- Kada govorimo o našem vizuelnom identitetu, ideja je bila da, kao i u muzici, koketiramo sa modernim i urbanim – jer nas tri to i jesmo. U tom smislu, tragale smo za modnim konceptom koji spaja prošlost i budućnost i otkrile sjajnu Nevenu Ivanović koja je od samog osnivanja grupe zadužena za našu vizuelnu smelost.

Kostimi, kažu, pomalo aludiraju na borbenost, što dodatno potencira osnovnu ideju ovih devojaka, a to je borba za očuvanje tradicionalne muzike - ne samo sa prostora Kosova i Metohije, već i svih prosotra na kojima Srbi žive.

Interesantno je da nikada ne oblače identitčne kostime, već insistiraju na tome da svaka nosi ono sto je u skladu sa njenim karakterom, ali uvek autentično i u jakoj vezi sa tradicijom.

- Drago nam je što kroz ovakav vizuelni identitet privlačimo veliku pažnju mladih ljudi, koji su i naša glavna ciljna grupa i veoma nam imponuju pozitivni komentari, ali i pažnja da poslušaju ono o čemu pevamo - ističu.

- Naša je ideja i velika želja da, pre svega, nastavimo sa digitalizacijom vokalne građe iz svih delova Balkana gde su Srbi živeli i žive i danas; da skrenemo pažnju na važnost očuvanja muzike kao važnog činioca nacionalnog identiteta, te da približimo ovu muziku mladim ljudima. U planu je i nov singl i potencijalne saradnje sa nekim sjajnim muzičarima. A kada su u pitanju festivali i nastupi – i tu se nadamo svojevrsnom pomeranju granica, pa se možda vidimo na sledećem Exit-u, ko zna.

(Ona.rs)