Kada se lepota i mudrost spoje: Aleksandra Pekarkova, model sa oštrim pogledom u budućnost

- Neki ljudi mogu biti poput nekakvih diva, a ja se ne slažem s takvim ponašanjem - kaže Aleksandra Pekarkova

Lepa lica modela na nas obično ostave utisak savršenstva, estetike koju je teško dostići a uvek prijatno videti. Doživljavamo ih kao predstavnike nečeg poželjnog, modernog i ne razmišljamo mnogo o tome na koji način oni postaju posrednici između nas i lepote. A sve to mogu upravo zahvaljujući svojoj unutrašnjosti, životnim stavovima i vrednostima koji ih vode na svim putevima. U to smo se uverili kroz razgovor sa modelom Aleksandrom Pekarkovom.

Preporučujemo

Aleksandra je nedavno u vreli Njujork stigla iz Majamija, u kome je živela tri i po godine, a u koji ju je dovela profesija modela. Njenu koreni su pak u jednom sasvim drugačijem mestu, u Češkoj.

Vrata jednog novog sveta

Sa 18 godina su je, kaže, otkrili na "Instagramu". Bio je dovoljan jedan selfi da je pozovu i predlože joj ulazak u manekenske vode. Na ponudu je odgovorila posle godinu dana jer se plašila da je u pitanju prevara. Potom su se otvorila vrata jednog novog sveta.

- Ja sam doslovno bila devojka sa sela, sa farme; moja baka ima koze. U to vreme uopšte nisam mogla da zamislim sebe kao modela. Pa sam samo odlučila da prihvatim tu priliku. I od tog trenutka, bukvalno, evo sada sedim u Njujorku i vrlo sa zadovoljna svojim životom - kaže Aleksandra, čiji osmeh dominira celim njenim izrazom i preliva se na sagovornika.

Imala je podršku koja joj je najvažnija, roditeljsku, a potom je dobila i onu koja joj izuzetno pomaže u poslu, podršku ljudi iz modne industrije, njenih agenata, menadžera.

Treba ostati pribran

Bila je, kaže, spremna da uči i držala je oči širom otvorene, a i sada se, kao i tad, drži svojih važnih pravila:

- Prvo i osnovno, treba ostati pribran. Zato što, ponekad, sve može da bude jako preplavljujuće i, da bi čovek mogao da bude sa obe noge na zemlji i iskren prema sebi, mora da ostane pribran.

Dolazak u Ameriku, kaže, za nju je bio kulturološki šok, ali znala je da radi nešto novo i da je potrebno da se navikne. Ono što joj posebno nedostaje jeste priroda na kakvu je navikla u Češkoj. Ova devojka iz okoline Pilsena za sebe kaže da nije noćni tip za izlaske i žurke, a kada je u rodnim mestu, na nepogrešiv način zna da se opusti:

- Tamo idem da jašem konje i čitam knjige. Ja sam veoma jednostavna osoba.

I kapljice kiše su vredne pažnje

Boravak u prirodi ne propušta ni u Njujorku, u Central parku, a voli, kaže, da primećuje male, sitne stvari i obraća pažnju na sve: ptice u parku ili kapljice kiše.

- Uvek sam se trudila da ostanem sa obe noge na zemlji, u svakom trenutku, jer ljudi žive toliko ubrzano, samo projure kroz život i ne uživaju u datim trenucima.

Njena lepota inspiriše mnoge, a ono što nju ispunjava jesu životne vrednosti, vrlo jasno definisane:

- Mislim da svakog dana moramo ceniti odakle dolazimo i potičemo, da ostanemo iskreni i verni sebi. Ako niste mnogo pričljivi i druželjubivi, da budete pristojni i skromni i da uzmete energiju i date je drugima. Ja uvek pokušavam da budem osoba za svakoga. Da se nađem tu za svakoga. Neki ljudi mogu biti poput nekakvih diva, a ja se ne slažem s takvim ponašanjem.

Putovanje kao prosvetljenje

Putovanja nas obogaćuju kao ličnosti. Neke prizore koje smo videli nosimo za ceo život, a Aleksandra je upoznala zemlje u koje želi da se vrati.

- Obožavam da putujem, i to najviše u zemlje Trećeg sveta, zato što je to veoma prosvetljujuće, otvara oči. Te grupe "siromašnih naroda" ili jednostavnih naroda samo žive u trenutku, u tim kapima kiše. Uživaju u uzgajanju biljaka i srećni su, iako nemaju mnogo. I to je za mene inspirišuće. Tako da volim Meksiko, volim Afriku. Volim da putujem na mesta gde mogu videti energiju. Za mene su Meksiko i Afrika bili takva iskustva. Definitivno želim da se vratim tamo.

U budućnosti, kaže, ne bi volela da bude samo model. Želi da poboljša svoje veštine na setu, veštine sa ljudima, ali i mnogo toga drugog. Sebe vidi kao ambasadora i zagovornika koji radi na smanjenju posledica klimatskih promena, prekomernog korišćenja plastike.

Na pitanje šta smatra najvećim životnim uspehom uopšte, šta je ono što ima posebnu vrednost za nju, odgovara:

- Nemam još uvek svoju porodicu; samo želim da ostavim dobre tragove iza sebe, na ljudima. Ne u smislu da udovoljim svakome; samo želim da budem otvorena i da budem ona za koju će, kada odem, svi reći: "Da, ona je fina. Ona je okej".

Ceo intervju sa Aleksandrom Pekarkovom pogledajte u videu na početku teksta. 

(Ona.rs)