Namirnica broj 1 koju treba da ograničite da biste smanjili rizik od moždanog udara: Tihi neprijatelj arterija

Često govorimo o zdravlju mozga i srca kao o odvojenim stvarima, a ipak, ta dva sistema su tesno povezana. Vaš mozak zavisi od krvi bogate kiseonikom koju pumpa srce kako bi mogao da obavlja sve svoje funkcije. Međutim, kada dođe do moždani udar, arterija koja vodi do mozga ili se nalazi u njemu biva blokirana ili pukne. Kao rezultat, taj deo mozga ne dobija kiseonik koji mu je potreban, ćelije odumiru i dolazi do posledica koje mogu promeniti život.

Prema American Heart Association, moždani udar je peti vodeći uzrok smrti u SAD i jedan od glavnih uzroka invaliditeta. Zato nikada nije prerano da preduzmete korake za očuvanje zdravlja mozga i srca. Dobra vest je da se moždani udar u velikoj meri može sprečiti. Usvajanje ishrane zdrave za srce jedan je od najmoćnijih koraka koje možete preduzeti da smanjite rizik. Ali takva ishrana nije samo stvar onoga što jedete, već i onoga što ne jedete, posebno hrane bogate šećerom poput zaslađenih napitaka, bombona, kolačića, torti i mafina.

Da bismo bolje razumeli vezu između hrane pune šećera i moždanog udara, razgovarano je sa registrovanim dijetetičarima. Evo šta su rekli, kao i njihovi najvažniji saveti u ishrani za smanjenje rizika.

Kako slatka hrana povećava rizik od moždanog udara?

Dugoročno, prekomeran unos šećera može pokrenuti niz nepovoljnih efekata na zdravlje srca, koji zajedno povećavaju rizik od moždanog udara.

Slatka hrana može izazvati upalu

Istraživanja pokazuju da ishrana bogata šećerom predstavlja osnovni uzrok hronične upale. To može dovesti do brojnih hroničnih bolesti, uključujući moždani udar.

- Hronična upala u telu može oštetiti krvne sudove i dovesti do nakupljanja plaka, sužavanja ili očvršćavanja arterija, faktora koji povećavaju rizik od moždanog udara - kaže Roksana Ehsani.

Međutim, to nije jedini način na koji upala može doprineti moždanom udaru. Prema jednoj studiji, oštećenja organa povezana sa upalom mogu dovesti do oslobađanja štetnih supstanci koje putuju do mozga, povećavaju rizik od moždanog udara i otežavaju oporavak.

Ako se pitate koliko dodatog šećera je u redu, American Heart Association preporučuje maksimalno 6 kašičica dnevno za žene i 9 za muškarce.

Šećer može povisiti nivo šećera u krvi

Većina nas unosi previše šećera. Čak i ako ne pijete zaslađene sokove, šećer iz dezerta, žitarica, aromatizovanih jogurta i slatkih grickalica može se brzo nagomilati. Kada prekomeran unos šećera postane svakodnevnica, to može dovesti do velikih oscilacija šećera u krvi koje oštećuju krvne sudove. To, zauzvrat, može povećati rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u mozgu koji dovode do moždani udar. Jedno istraživanje je pokazalo da se za svakih 5% povećanja ukupnog kalorijskog unosa iz dodatih šećera rizik od moždanog udara povećava za 10%. Ipak, nisu svi dodati šećeri isti - oni iz zaslađenih napitaka imaju najveći uticaj na rizik.

Često dolaze zajedno sa nezdravim mastima

Konzumiranje velike količine hrane bogate šećerom ne samo da podiže nivo šećera u krvi, već može indirektno povećati i nivo holesterola, što dodatno povećava rizik od moždanog udara. Mnoge slatke namirnice poput keksa i peciva sadrže i zasićene masti koje podižu holesterol, a pritom imaju malo vlakana koja regulišu šećer u krvi.

- Veći unos rafinisanih žitarica može indirektno povećati LDL ili ‘loš’ holesterol. LDL može dovesti do stvaranja naslaga u arterijama, što može izazvati moždani udar - objašnjava Patrisija Kolesa.

Hranljive materije na koje treba obratiti pažnju za zdravlje srca

Vlakna (fiber)

Vlakna nisu važna samo za varenje. Ona pomažu da se "loš" LDL holesterol veže i ukloni iz organizma, čime se smanjuje nakupljanje naslaga u arterijama i rizik od moždanog udara. Posebno su korisna rastvorljiva vlakna iz integralnih žitarica poput ovsa i ječma.

Manje natrijuma

Prekomeran unos natrijuma može doprineti visokom krvnom pritisku, koji je jedan od glavnih faktora rizika za moždani udar. Pošto većina natrijuma dolazi iz industrijski prerađene hrane i restoranskih obroka, čitanje deklaracija može pomoći da ga držite pod kontrolom.

Omega-3 masne kiseline

Veći unos omega-3 masnih kiselina povezan je sa manjim rizikom od moždanog udara. One smanjuju upale, snižavaju trigliceride i mogu pomoći u regulaciji krvnog pritiska. Najbolji izvori su masne ribe poput lososa, haringe, skuše, inćuna i sardina.

Kalijum

Kalijum pomaže u neutralisanju efekata natrijuma na krvni pritisak, što ga čini važnim za zaštitu od moždanog udara. Osim banana, dobri izvori su losos, avokado, pasulj i tamnozeleno lisnato povrće.

(Ona.rs/Eating well)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.