Lorin Bekol - večni simbol glamura i neodoljive ženske drskosti: Godišnjica smrti holivudske heroine

Prva filmska uloga odredila joj ceo život - donela joj je i impresivnu karijeru i najveću životnu ljubav

Glumica Lorin Bekol rođena je kao Beti Džoan Perske i rasla kao dobra devojčica jevrejskog porekla koju je majka odgajala u dve sobe na Menhetnu, dok njen otac već dugo nije bio deo njihovog života jer ih je napustio.

Sa 19 godina odigrala je prvu filmsku ulogu i bila je toliko nervozna da joj je celo telo drhtalo, pa je morala da nagne bradu nadole da bi se smirila i mogla da podigne pogled u kameru. U čuvenoj sceni stajala je na vratima spavaće sobe "hotela na Martiniku u Francuskoj Zapadnoj Indiji" (studio "Varner Bros" u Holivudu), podigla je pogled i zamolila Hemfrija Bogarta za šibicu.

Preporučujemo

Ovaj potez postao je njen zaštitni znak i definisao ceo njen život.

Niko nije rekao da će biti lako

Bekol je počela da se bavi manekenstvom 1941. godine, a svoj budžet dopunjavala je poslovima pozorišne službenice i hostese u kantini "Stage Door", što ju je držalo uz pozorišnu scenu na Brodveju koju je toliko volela.

Njenu nestvarnu fotogeničnost primetila je Dajana Vreland, modna urednica "Harper's Bazaara". Vreland je imala nepogrešiv instinkt za lice, za snimanja u jednom kadru, a prvi snimak koji je Bekol radila bila je naslovnica "Bazaara". Ponašala se nezavisno i ponosito kao iskrena, pametna devojka, "zaglavljena" u ratnim okolnostima.

Filmovi i blistave uloge

Kako navodi Britannica, najznačajniji pomak u njenoj karijeri glumice bilo je poznanstvo sa suprugom reditelja Hauarda Hoksa, koja je primetila fotografiju lepe Lorin na naslovnoj strani "Harper's Bazaara" 1943.  Tada je i dobila svoju prvu ulogu u Hoksovom filmu "Imati i nemati" (1944).

Kao dugonoga lepa saradnica koja Hemfriju Bogartu daje čuvenu lekciju o zviždanju, 19-godišnja Bekol postala je senzacija preko noći. Nervozna tokom snimanja, Bekol je držala glavu nisko kako ne bi drhtala i mogla da gleda u kameru kako treba. Tada se i desila njena velika ljubav...

Ona i Bogart su se zaljubili tokom snimanja i venčali se 1945. godine, a kasnije su glumili u uspešnim trilerima "Veliki san" (1946), "Mračni prolaz" (1947) i "Ki Largo" (1948). Među drugim uspešnim filmovima Lorin Bekol nlaze se i klasici poput "Mladić sa rogom" (1950), "Kako se udati za milionera" (1953) i "Dizajniranje žene" (1957).

Nakon Bogartove smrti 1957. godine, Bekol je radila sporadično, pojavljujući se u jednom brodvejskom neuspehu ("Zbogom Čarli", 1959) i jednom hitu ("Cactus Flover", 1965) i u filmovima kao što su "Seks i sama devojka" (1964) i Harper (1966).

Četiri godine posle smrti prvog muža udala se za glumca Džejsona Robardsa i nakon osam godina razvela od njega, kad se u velikom svetlu vratila brodvejskom mjuziklu "Aplauz" (1970), za koji je dobila nagradu Toni kao najbolja glumica. Njena karijera ponovo je postala blistava, nastavila je da igra nezaboravne uloge u filmovima kao što su "Ubistvo u Orijent ekspresu"(1974), "The Shootist"(1976) i "The Fan" (1981). Vratila se na Brodvej 1981. i osvojila drugu nagradu Toni za ženu godine.

Njene uloge u filmovima tokom devedesetih, koji su profitirali upravo zbog njene neodoljive drskosti i simpatične ličnosti, upravo su i njeni najuspešniji i najcenjeniji filmovi. Dobila je mnoge nagrade za sporedne uloge, a za ulogu u filmu "Ogledalo ima dva lica" (1996), Bekol je dobila svoju prvu nominaciju za Oskara, za najbolju sporednu žensku ulogu. Bekol je napisala dve autobiografije — "Biti ja" i "I onda neki" (2005).

Detalji iz privatnog života

Između Loren i njenog supruga Hemfrija Bogarta postojala je velika razlika u godinama - čak 25, zbog čega je dobila nadimak „beba“. Ali, veća od te razlike u godinama bila je njihova ljubav i hemija koju su osetili od prvog susreta. Par je bio blagosloven ćerkom i sinom, bili su u srećnom braku do njegove smrti 1957.

Lorin se mnogo družila i sa ličnostima koje nisu bile u filmskoj industriji. Bila je bliska prijateljica istoričara Artura Šlezingera mlađeg i novinara Alistera Kukija. Bavila se politikom i doprinela govorima u kampanji Adlaja Stivensona, demokratskog predsedničkog kandidata 1957. godine-

Nakon smrti svog supruga Bogarta, Lorin je ušla u vezu sa pevačem Frenkom Sinatrom, ali je veza je ubrzo prekinuta, jer je Sinatra bio iznerviran kada su u štampu procurile vesti da ju je zaprosio.

Bekol je nakon toga trebalo da se uda za glumca Džejsona Robardsa u Beču, međutim, planovi za venčanje su morali da budu otkazani pošto su austrijske vlasti odbile da izdaju dozvolu za brak. Njihov plan venčanja doživeo je sličnu sudbinu i u Las Vegasu. Par je morao da se vozi sve do Ensenade u susednom Meksiku da bi se njihov brak bio proglašen važećim jula 1961. godine.

Dobili su sina Sema. Ovaj brak je trajao osam godina kada se Lorin razvela od Robardsa, navodno zbog njegove zavisnosti od alkohola.

Holivudska heriona preminula je u 89. godini nakon što je pretrpela masivni moždani udar 12. avgusta 2014. godine, samo mesec dana pre svog 90. rođendana. Sećanje na ovu posebnu i lepu ženu čuvaju njeno troje dece i šestoro unučadi, njeni obožavaoci i ljubitelji filmksih klasika koji su obeležili čitavu jednu eru, kako holivudske tako i svetske filmske umetnosti.

(Ona.rs)