Ko je bila Mejbl Grujić: Prva američka dama Srbije spojila je dva kontinenta

Amerikanka koja je imala važnu ulogu u istoriji Srbije između dva rata

Mejbl Gordon Danlop (1872–1956), poreklom iz Zapadne Virdžinije, bila je ćerka inžinjera i visokog činovnika američke železnice. Odmalena se zanimala za arheologiju, nakon čega je u Americi završila koledž. Deo visokih američkih i londonskih društvenih krugova, bila je želja mnogih udvarača. Otac joj je lično poznavao predsednika Amerike Stivena Grovera Klivlenda, sa čijom će se suprugom Frenki kasnije i sama Mejbl sprijateljiti.

Zahvaljujući očevim poznanstvima, upoznala je i naučnika Nikolu Teslu, koji je tad bio na vrhuncu slave. Promenio joj je pogled na svet, izmestio je iz sveta balova. I to nije prvi Srbin koji će ostaviti utisak na nju. Kao stipendista na studijama u Grčkoj srela je Slavka Grujića.

Preporučujemo

„On je bio jedini sin Jevrema Grujića, važnog srpskog političara. Pre nego što je došao u Atinu na svoje važno političko mesto otpravnika poslova srpskog poslanstva, doktorirao je prava na Sorboni. Kada se on osvrnuo za mnom i ja sam se osvrnula u tom istom mahu – takvi kratki pogledi mmogu da vam odrede sudbinu“, beleži Maja Herman Sekulić u knjizi „Ma Belle“, inspirisanom životom i delom Mejbl Grujić.

Bio je to veliki bal u američkom poslanstvu, na koji je došla sa ocem. Jedan ples sa Slavkom Grujićem bio je dovoljan da promeni, kontinent, život. Preko Soluna i Niša, „Orijent ekspresom“ dolazi u Beograd.

Zahvaljujući pričama svog supruga, Mejbl je zavolela nošnje iz Makedonije i južne Srbije, a jeleci su joj se posebno dopali. „Njujork tajms“ je 1915. godine objavio njenu fotografiju u prizrenskoj nošnji sa sitno izvezenim jelekom.

Beograd u koji je došla posle Majskog prevrata ličio joj je na kasabu, sa samo ponekim elementom Evrope. Ipak, imala je utisak da je stigla kući.

Svog svekra, Jevrema Grujića, koji je pripadao prvoj generaciji srpskih studenata koji su se školovali na Zapadu da bi ideje stečene u svetu primenili na razvoj svoje zemlje, nije upoznala. Umro je pet godina pre njenog dolaka u Beograd. Njegova kuća, u kojoj nikada nije živeo, krasi danas beogradsku Makedonsku ulicu, impozantno zdanje pored pozorišta Atelje 212.

Srpsku epsku poeziju doživljavala je kao razumevanje naroda, objašnjenje njegovih nacionalnih ideala. Tokom Balkanskih ratova u Americi priča o srpskoj poeziji, u Velikom ratu drži niz predavanja na ovu temu; Nikola Tesla, kao veliki poznavalac i ljubitelj srpske epike upoznaje je dodatno sa njom.

Tokom četiri godine, koliko je trajao Veliki rat, Mejbl je 20 puta parobrodom prelazila okean. Sve u cilju prikupljanja pomoći Srbiji.

Pomagala je Mihajlu Pupinu u njegovom političkom delovanju tokom određivanja granica buduće Kraljevine SHS tokom Pariske konferencije 1919. Prenosila je i obašnjavala Pupinove poruke Vudrou Vilsonu lično. Sa Pupinom je u Njujorku 1915. godine osnovala Srpski poljoprivredni komitet za pomoć.

Po izbijanju Prvog svetskog rata pozvala je vladiku Nikolaja Velimirovića koji je 1915. godine održao 120 beseda u 120 američkih gradova i skupio hiljade dolara pomoći, kao i hiljade dobrovoljaca. Za vreme suprugovog diplomatskog službovanja u Londonu pokrenula je Srpski potporni fond, a od prikupljenih sredstava kupljen je sanitetski materijal za bolnice po Srbiji.

Još je u Londonu upoznala bolničarku Floru Sands koja je u grupi dobrovoljnih bolničarki 10. avgusta 1914. godine došla u Srbiju. Zajedno sa Mejbl i ostalim dobrovoljnim medicinskim sestrama pri Crvenom krstu pišu drugu stranu istorije Velikog rata, van ratišta vode svoju bitku.

U Americi je prikupljala velike priloge, donosila ih u Srbiju i predavala Crvenom krstu, Beogradskom ženskom društvu, Kolu srpskih sestara, koje ju je nakon Balkanskih ratova izabralo za svog počasnog člana. Mejbl i Slavko Grujić su od Karnegijeve fondacije 1920. godine dobili 100.000 dolara kako bi sazidali Univerzitetsku biblioteku u Beogradu. Teško je nabrojati njihova dela humanosti.

„Da, bili su gospoda, ti moji Grujići, u zemlji seljaka, ti Grujući, i sami seljaškog porekla preko Jevrema, oca Slavkovog. Ali evo, živi dokaz je bio Slavko, da su oni, a posebno on, već u drugom kolenu, kada se obično javljaju tek neki polutani – još uvek polugospoda i poluskorojevići, postali gospoda u najboljem smislu – u načinu na koji su se ophodili, u delima, u svojim aktivnostima, društvenim i duhovnim – prava elita po obrazovanju, ili aristokrat bez prazne nadmenosti.

Znam o čemu govorim jer sam upoznala tolike aristokrate, pa čak i kraljeve – od srpskog do engleskog“.

Mejbl je ostala u Srbiji sve do početka Drugog svetskog rata, i nakon smrti svoga supruga. Njujork potom postaje njen dom. Nakon rata nije stala sa svojim humanitarnim radom, osnovala je fondaciju za školovanje dece, potomaka Jevrema Grujića.

Umrla je 1956. godine, u Univerzitetskoj bolnici Džordžtaun u Vašingtonu.

(Ona.rs)