Dr Dina Radenković: Srpkinja na ovogodišnjoj "Forbsovoj" listi najuspešnijih ispod 30 godina

Srpkinja je preko start-ap firme "Gameto" prikupila 40 miliona dolara za projekat korišćenja ljudskih matičnih ćelija za sazrevanje jajnih ćelija u laboratoriji

Kao i svake godine, "Forbs" je napravio listu 30 najuspešnjih ljudi mlađih od 30 godina, koji su se istakli neverovatnim uspehom u jednoj od čak 20 različitih industrija kojima se lista bavi. Ove godine jedna od mladih super zvezda sa Forbsove liste je i Srpkinja Dina Radenković, čija je start-ap firma "Gameto" prikupila 40 miliona dolara kako bi prilikom skupog i kompleksnog lečenja neplodnosti "sakupljanje" jajnih ćelija bilo jeftinije i sigurnije uz korišćenje ljudskih matičnih ćelija za sazrevanje jajnih ćelija u laboratoriji.

Ova naučnica i preduzetnica rođena je u Srbiji tokom turbulentnih i ratnih vremena, studirala je matematiku i inženjerstvo u Ujedinjenom Kraljevstvu i diplomirala medicinu na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Pre nego što je pokrenula "Gameto" 2021. godine sa suosnivačem i serijskim preduzetnikom Martinom Varsavskim, udružila se sa genetskom laboratorijom Džordža Crkve na Harvardu kako bi finansirala istraživanje o načinima na koje projektovane ćelije mogu da poboljšaju zdravlje žena.

Preporučujemo

- Preduzetnička zajednica mi je pokazala kako da osnivam kompanije i rešavam probleme oko kojih ste strastveni - izjavila je.

U intervjuu za "Forbs", koji je lekar i zdravstveni preduzetnik dr Dina Radenković dala prošle godine, mlada preduzetnica je predstavljena kao jedna od najmlađih doktora koji se bave dugovečnošću, autor više akademskih radova i Glavni naučni službenik (CSO) na čelu naučnoistraživačkih projekata na Huki (Hooke) Klinici u Londonu, na programu zdravstvenog menadžmenta i istraživačkog centra za dugovečnost, izgrađenom oko novih principa geronauke. Kako ističe autor teksta, da bi stigla do te pozicije, bilo je potrebno mnogo truda.

Podsetivši da je rođena u Srbiji, autor navodi da je razvila interesovanje za matematiku i prirodne nauke i dobila brojne nagrade na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike, biologije i hemije. Sa 14 godina je pohađala časove ljudske biologije i zaljubila se u ljudsku fiziologiju. Njen otac, kao profesor histologije i embriologije, ohrabrio ju je da radi u laboratoriji, sakuplja horionske resice i proučava rast embrionalnih tkiva pod mikroskopom.

Dina se iz Srbije preselila u London i upisala medicinsku školu UCL, gde je stekla dvostruku diplomu medicine i fiziologije. Bila je dobar student i dobila je više nagrada, uključujući broj jedan u pretkliničkoj medicini i godišnju nagradu fiziološkog društva za najbolji ukupni učinak iz fiziologije. Osnovala je "Be The Change UCL", najveću multidisciplinarnu inicijativu za unapređenje kvaliteta koju predvode studenti, i osvojila je nacionalno prvenstvo NHS za unapređenje kvaliteta 2016. Brent Hoberman ju je skautirao da se predstavi na ekskluzivnom događaju u Londonu pod nazivom Forum osnivača, gde se predstavila ispred tehnoloških lidera Eriha Šmita i drugih tehnoloških mogula.

Družeći se sa kapitenima industrije, ona je dodatno razvila strast za istraživanje dugovečnosti i starenja. Pokrenula je „Vatch Out Diabetes“, digitalni program prevencije gestacionog dijabetesa, koji je postao deo NHS Glucofocus Accelerator. Nakon UCL, radila je na različitim kliničkim i istraživačkim projektima u Barts Heart Centru i Opštoj bolnici u Masačusetsu i imala je istraživačko mesto na Univerzitetu Harvard, radeći u oblasti preventivne kardiologije. Kasnije je bila akademski doktor u bolnici Sent Tomas, radila je na prvoj liniji tokom pandemije kovida i bila je gostujući istraživač u Tvins Research-u "King's College" u Londonu.

U jednom trenutku odlučila je da se fokusira na dugovečnost, a prema pisanju "Forbsa", i da se povuče iz medija, kako bi izbegla bilo kakve potencijalne kontroverze javnosti koja može pogrešno da protumači kritičku analizu nekih novih, još nepotpuno klinički dokazanih sredstava protiv starenja. Upitana šta ju je motivisalo da se bavi proučavanjem dugovečnosti, dr Radenković ističe da se u početku mnogo trudila da prouči lipide koji izazivaju aterosklerozu, sistemsko oštećenje krvnih sudova u celom ljudskom telu koje počinje u adolescenciji, što ju je zaintrigiralo da pronađe odgovore na pitanje koji su "uzroci uzroka" svih tih promena u telu, što je po mišljenju njenog odeljenja bilo opadanje imuniteta, povezanog sa godinama.

- Na skupu podataka o pacijentima u SAD koji je pokazao da je odnos ovih apoproteina koji su, uopšteno govoreći, često reflektujući odnos lošeg holesterola i dobrog holesterola, predviđena je ne samo smrtnost kardiovaskularnih bolesti, već i smrtnost od raka, koja je bila usko povezana sa funkcionisanjem T-ćelija adaptivnog imunog sistema. Opšti konsenzus je bio da su glavne hronične bolesti koje uzrokuju umiranje ljudi – ateroskleroza, dijabetes tipa 2, mnogi kanceri, demencija - obično povezane sa opštim smanjenjem imunološkog sistema tela i sve većim stepenom hronične upale koja se javlja sa starenjem. Stoga sam, sa svojim mentorima, odlučila da pokušam da se pozabavim uzrocima uzroka - objasnila je dr Radenović.

Ona veruje da će ljudi radom na dugovečnosti i povećanjem vremena provedenog u dobrom zdravlju osetiti da imaju više vremena, a da će posedovanje više vremena omogućiti da "učinimo više dobra umesto da donosimo ishitrene odluke za kratkoročne dobitke". To naziva konceptom odgođenog zadovoljstva i ograničenja u potrazi za nečim većim i boljim. I sama se pridržava lekarskih pregleda i zdravih navika za koje veruje da će da pospeše njenu dugovečnost.

- Medicinski, svake godine radim magnetnu rezonancu celog tela i redovne kolposkopije i testove brisa. Imam preglede i analize krvi svaka četiri meseca. CGM nosim dva puta godišnje. Nosim Oura prsten koji mi pomaže da pratim svoj san i MyZone pojas za analizu vežbanja i uživam u nadmetanju sa kolegama u našem nedeljnom napretku vežbanja. Trudim se da praktikujem ono što propovedam, ali moram priznati da nije lako voditi zdrav način života kada naporno radiš i brineš se za druge. Svakako imam svoje slabosti i unutrašnje bitke. Uvek pokušavam da odspavam sedam-osam sati i ne mogu da razmišljam bistro nakon dve neprospavane noći.

Pokušavam da vodim dijetu koja oponaša post. Jedem vremenski ograničeno od osam do deset sati dnevno i trudim se da imam barem jedan dan u nedelji kada postignem post od najmanje 18 sati. Još se borim sa postovima dužim od 24 sati. Uživam u boksu dva puta nedeljno, trčim deset kilometara jednom ili dva puta nedeljno, a ostalo je teretana i ples i svakodnevne male šetnje. Moja ishrana je uglavnom peskatarijanska i retko jedem meso. Nikada nisam pušila i ne pijem alkohol. Volim slatko i pokušavam da upravljam nivoima stresa i dizajniram svoje makrookruženje na takav način da će mi biti dovoljno malo tamne čokolade od 85 odsto kakoa ili meda sa malo jogurta i bobičastog voća ili ovsenenih pahuljica i cimeta - otkrila je dr Radenković.

Ona na kraju intervjua poručuje mladim devojkama da rade ono što žele, a ne ono što smatraju da je moguće.

- Kreirajte misaonu strukturu i držite je se. Definiši problem, izračunaj, interpretiraj rezultate. Počnite da brinete o sebi i svom zdravlju što je pre moguće. U osnovnoj školi, pre nego što sam otišla na matematički odsek, preskakala sam fizičko da bih mogla da radim više matematiku. Otkrila sam lepotu amaterskog sporta tek u kasnim tinejdžerskim godinama tokom medicinske škole jer sam shvatila da je to ključ za smiren um i zdravo telo. Pokušajte da budete najbolji što možete, ali ne po cenu svog mentalnog i fizičkog zdravlja. I na kraju krajeva, život se sastoji od malih dobrih stvari koje radimo svaki dan - poručila je dr Radenković.

Da bi bili uopšte uzeti u obzir za ovogodišnju Forbsovu listu, svi kandidati su morali da budu mlađi od 30 godina do 31. decembra 2022. godine i da nikada ranije nisu navedeni na listi 30 ispod 30 godina.

(Ona.rs)