Meri Alen Vilks: Ona je dizajnirala prvi lični kompjuter, a potom napustila svet programera i postala advokat

Žena koja se u istoriji smatra prvim korisnikom  personalnog računara u kući

Ona je bila jedna od prvih programera na svetu, pre nego što je odlučila da napusti svet tehnologije, završi prava i postane advokat. Meri Alen Vilks danas je pravnica, bivša kompjuterska programerka i dizajnerka logike, poznata po svom radu sa LINC računarom, koji mnogi danas poznaju kao prvi svetski "lični računar".

Vilksova je rođena 25. septembra 1937 u Čikagu. Diplomirala je na Velsli koledžu 1959. godine, i to filozofiju i teologiju. Mnogo je želela da postane advokat, ali su je prijatelji i mentori obeshrabrili da se bavi pravom zbog izazova sa kojima su se žene suočavale na terenu. Umesto toga, obeležilo je to što joj je nastavnik geografije u osmom razredu rekao: "Meri Alen, kada porasteš, trebalo bi da budeš kompjuterski programer."

Preporučujemo

Pod vođstvom Olivera Selfridža i Bendžamina Golda zaposlila se na projektu prepoznavanja govora u MIT-ovoj (Institut za tehnologiju u Masačusetsu) Linkoln laboratoriji u Leksingtonu, gde je provela dve godine programirajući kompjutere IBM 704 i IBM 709. U istoj laboratoriji pridružila se "Digital Computer" grupi, baš kada su počeli rad na dizajnu LINC-a pod vodstvom Veslija A. Klarka u junu 1961. koji je već dizjanirao kompjutere TKS-0 i TKS-2.

Rad ove talentovane žene uključivao je simulaciju rada LINC-a tokom njegove faze projektovanja na TKS-2, dizajniranje konzole za prototip LINC-a i pisanje uputstva za upotrebu za konačni dizajn konzole.

U januaru 1963. LINC grupa je napustila Linkoln Laboratoriju i formirala "Centar za kompjutersku tehnologiju u biomedicinskim naukama" na MIT-ovom kampusu u Kembridžu u Masačusetsu, gde je u leto 1963. obučavala prve učesnike u LINC "Evaluation" programa, sponzorisanom od strane Nacionalni institut za zdravlje. Vilkesova je dobila zadatak da podučava učesnike u programu i da napiše LINC Asembl program za LINC od 1.024 reči.

Godinu dana kasnije grupa razvojnog tima LINC-a napustila je i MIT da bi formirala Laboratoriju za računarske sisteme na Univerzitetu Vašington u St. Louis. Vilkesova je ostala da radi sa grupom, ali je živela i radila od kuće svojih roditelja u Baltimoru do kraja 1965, odakle je radila na LINC-u koji je obezbedila Laboratorija za kompjuterske sisteme, zbog čega se ova žena u istoriji smatra i prvim korisnikom  personalnog računara u kući.

Do 1965. LINC tim je udvostručio veličinu kompjuterske memorije na 2.048 12-bitnih reči, što je omogućilo Vilksovoj da razvije sofisticiraniji operativni sistem, tzv. LAP6, koji je inkorporirao tehniku uređivanja skrolovanja koja je koristila algoritam koji su predložile njene kolege, Mišel J. Stucki i Severo M. Ornštajn.

LAP6, koji je opisan kao „izuzetno dobro napravljen ljudskim inženjeringom“, zapravo je pružao korisniku mogućnost da priprema, uređuje i manipuliše dokumentima interaktivno u realnom vremenu, koristeći tastaturu i ekran, slično kao i dananšnji računari. LINC trake su obavljale funkciju skrolovanja, a takođe su pružale mogućnosti interaktivnog arhiviranja dokumenata i programa.

Programski dokumenti su mogli da se konvertuju u binarne i da se pokreću, a korisnici bi mogli da integrišu sopstvene programe i dele druge programe. Neki od ovih radova odvijali su se na LINC mašini instaliranoj u kući njenih roditelja u Baltimoru, pa je, kako prenosi "Vikipedija", tako upitana u jednom intervjuu da li ju je to učinilo prvom osobom koja je koristila računar u privatnoj rezidenciji, odgovorila: „Pa, pretpostavljam da sam možda bila...“

Nakon što je učestvovala u još nekim programima, Bilkosva je odlučila da napusti svet kompjutera 1972. godine i konačno upiše svoju prvu ljubav - Pravni fakultet na Harvardu. Radila je kao advokat dugi niz godina, kako u privatnoj praksi, tako i kao šef Odeljenja za privredni kriminal i zaštitu potrošača Okružnog tužioca okruga Midlseks u Masačusetsu. Čak je postala i predavač na Programu zastupanja u suđenju na Pravnom fakultetu Harvarda od 1983. do 2011.

Godine 2001. postala je arbitar Američkog udruženja za arbitražu, sudeći prvenstveno na predmetima koji se tiču kompjuterskih nauka i informacionih tehnologija. Danas, sa 85 godina, pored daleko duže advokatske karijere, ostaje upamćena kao dizajner jednog od najranijih sistema za personalni računar, rad za koji je prepoznata na izložbi Nacionalnog muzeja računarstva Velike Britanije 2013 "Heroine računarstva“

(Ona.rs)