Začetnica jugoslovenske umetničke karikature Beta Vukanović: Nemica koja se deklarisala kao Srpkinja

Vreme čitanja: oko 6 min.

Iako se deklarisala kao Srpkinja, Beta je zapravo rođena u Nemačkoj 18. aprila 1872. godine, kao Babet Bahmajer

Foto: Wikimedia/Milan Jovanović

Ona je srpska slikarka iz epohe impresionizma, koja se smatra začetnicom umetničke karikature u Jugoslaviji.

Iako se Beta Vukanović sama deklarisala kao Srpkinja, Beta je zapravo rođena u Nemačkoj 18. aprila 1872. godine, kao Babet Bahmajer.

Srpsku kulturu je zadužila testamentom kojim je Muzeju grada Beograda ostavila 247 slika, pastela, akvarela i crteža. Osim toga, Muzej je pojedine predmete iz njenog ateljea, kao i medalje, ordenje i ukaze otkupio nakon njene smrti, što je pridodato njenom legatu, koji broji ukupno 293 predmeta.

Osnivanje umetničke škole u Beogradu

Posle završetka osnovne škole i Više ženske škole upisala se 1890. godine na privatnu slikarsku školu Karla Mara i Anton Ažbea u Minhenu. Tu je upoznala svoju sudbinu i vezu sa Srbijom, budućeg supruga Ristu Vukanovića sa kojim se venčala 1898. godine. Umesto na medeni mesec, otputovali su za Beograd, za koga su joj prijatelji pričali da je mali grad, u kojem ne postoji interesovanje za umetnost.

Foto: Wikipedia/ Nicolo/Милан Јовановић

U leto nakon njihovog venčanja, kada su pristigli u Beograd, prestonica je prerastala iz orijentalne varoši u evropski grad. Kako bi oživeli i umetnost u njemu, novovenčani Vukomanovići odlučili su da pokrenu niz akcija i već iste godine osnovali Udruženje srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku.

Beta je iste godine i prvi put izlagala svoja dela, zajedno sa mužem i vajarom Simeonom Roksandićem, i to u sali Narodne skupštine. Kako prenosi Vikipedija, slike su dopremljene na taljigama, preko turske kaldrme, a Beta je sama ukucavala eksere i na zidove kačili slike. Međutim, izložba je bila hit na koju je došao i lično kralj Milan Obrenović. Kako je bio veliki poštovalac umetnosti i kolekcionar, pozvao ih je da svoja dela izlažu i u dvoru.

To se dogodilo dve godine kasnije, a kralj Milan je otkupio sliku Riste Vukanovića "Dahije" za iznos koji je bio dovoljan da mladenci kupe zemljište na Dunavskoj padini, na uglu ulica Gospodar Jovanove i Kapetan Mišine, gde su kasnije sagradili sebi kuću.

Godinu dana ranije, bračni par je dobio dozvolu od Ministarstva prosvete da nasledi prvu srpsku slikarsko-crtačku školu od njenog osnivača Kirila Kutlika, posle njegove smrti. Pedagoški rad je započela 1900. godine. Vukanovići su školu uselili u svoju kuću u Kapetan-Mišinoj 13. Kuća, sa izmenjenom fasadom, još postoji i od 1984. godine i  spomenik je kulture Beograda. Projektovao je Milan Kapetanović, projektant jugoslovenskog paviljona na Svetskoj izložbi u Parizu.

U kući su napravljena četiri velika ateljea. Od svega je bila najlepša fasada, na kojoj je iznad glavnog ulaza Beta naslikala „Tri muze” - muzika, slikarstvo i igra, simbolično predstavljenih, u obliku tri lepe žene, oko kojih su na stubićima bili cvetovi plavih perunika i šareno paunovo perje. Fasada, zajedno sa ovim radom je uništena u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata.

Kuća Bete i Riste Vukanovića danas/ Foto: Dušan Veselinović/Telegraf.rs

Slikarska škola je radila od 1902. do 1905. godine. Rista je vodio muško, a Beta žensko odeljenje, a kasnije su im se pridružili slikar Marko Murat i vajar Đorđe Jovanović. Cilj škole je bio da pripremi buduće polaznike stranih slikarskih akademija, ali i učitelje crtanja za gimnazije i više ženske škole. Do 1905. godine škola je prerasla u Umetničko-zanatsku školu, kada je premeštena u ulicu Kralja Petra, a kasnije u Kraljevsku umetničku školu, u kojoj je Beta takođe predavala crtanje i akvarel.

Začetnica karikature

Jedna od prvih slika koje je Beta naslikala u Srbiji je bila „Krsna slava”, tema svojstvena srpskom narodu. Tom slikom je uspela da spoji svoje minhensko obrazovanje i osećanja prema Srbiji. Slika je bila izložena i nagrađena na Svetskoj izložbi u Parizu 1900, na kojoj se predstavila sa svojim mužem, pod prezimenom Vukanovići.

Uz Marka Murata ostala je upamćena i kao najznačajniji i najtipičniji predstavnik plenerista, pravac koji je prihvatila još u Minhenu i znanje koje je prenosila na umetnike u Srbiji. Kada je impresionizam počeo da slabi ona je naglasila crtež, učvrstila oblik i zadržala boje impresionizma. Slikala je portrete, pejzaže i mrtve prirode. Izlagala je na svim jugoslovenskim izložbama Lade, a pored toga u Rimu, Minhenu i Parizu.

Beta se takođe smatra i začetnicom umetničke karikature u Jugoslaviji. Prema nekim podacima autor je preko 500 karikatura, od čega je sačuvano 140.

Za prve karikature koje je slikala - bila je kažnjena. Naime prvo je nacrtala učiteljicu i zaradila ukor, ali nije odustala od skiciranja smešnih portreta, koje nije videla kao uvredljive, samo duhovite. Karikature je prvi put izložila na Četvrtoj izložbi „Lade” 1910. godine, gde je predstavila svoje  savremenike, poznate ličnosti iz kulturnog i društvenog života.

Karikaturama je ilustrovala i roman Branislava Nušića „Opštinsko dete” 1902. godine, a njeno poslednje takvo delo je „Autokarikatura”, koja je objavljena u Politici, aprila 1954. godine.

Radila je i grafike, ali ti radovi nisu bili mnogo cenjeni u Beogradu. Međutim, na izložbi „Bianco e nero” u Rimu 1902. godine italijanski kralj je kupio dve, a advokat Skoti, pravni savetnik srpskog poslanstva u Rimu, jednu. Svoj alat za bakrorez odlučila je da pokloni svom učeniku Ljubomiru Ivanoviću, koji je kasnije postao vrsni grafičar.

Beta je čak izradila i nacrt za ratnu novčanicu od 50 dinara, čija je prva partija izdata marta 1915. godine u Parizu. Odštampano je 1.025.000 primeraka, međutim, pošto je izrađena na brzinu, lošom bojom i imala greške u natpisu, pa je u narodu dobila nadimak „ratna novčanica” ili „pegavac”, zbog čega je Narodna banka Srbije odlučila da je povuče iz opticaja.

Smrt supruga Riste Vukanović

Sa suprugom Ristom učestvovala je 1904. godine u osnivanju Društva srpskih umetnika „Lada”. Njih dvoje su zajedno redovno izlagali na izložbama društva, a 1958. godine Beta je izabrana za doživotnog počasnog predsednika.

Jedno vreme u Balkanskim ratovima radila je i kao dobrovoljna bolničarka, a zbog znanja stranih jezika,bila je dragocena jer je asistirala stranim lekarima. Za svoj angažman nagrađena je Ordenom za negu ranjenika i bolesnika (1912) i Medaljom za usluge Crvenom krstu Srbije (1913).

Međutim, kada je počeo Prvi svetski rat, Rista se teško razboleo, pa je Beta, pored ranjenika preuzela na sebe i njegovu negu. Supružnici su se sa srpskom vojskom povukli na jug, do soluna, a potom su prebačeni u Marselj sa grupom ranjenika. Tada su nastala i dva njena akvarela francuski vojnici iz afričkih jedinica 1915. godine i predeo iz Marselja (1916).

Foto: Wikipedia/ Nicolo/Милан Јовановић

Rista je radio kao inspektor u više mesta u Francuskoj, u srpskim srednjim školama koje su bile otvorene za decu iz Srbije pogođene ratom. Preminuo je početkom 1918. godine i sahranjen je na vojničkom groblju u Tijeu, gde mu je Beta podigla spomenik.

U zemlju se vratila nakon rata sa poslednjim transportom izbeglica, 1919. godine. Kuća u kojoj su živeli bila je oštećena i opustošena, zbog čega nije želela više da kroči u nju i prodala je generalnom konzulu japanskog konzulata Milutinu Stanojeviću, a sama se preselila u Dom učenica u Beogradu, gde je radila kao nastavnik crtanja.

Između dva rata je osnovala Udruženje likovnih umetnika u Beogradu (1919), a 1921. godine je postala nastavnik u Umetničkoj školi. U Drugom svetskom ratu, odbila je da se učlani u pokret „Kulturbund“ i koristi sve privilegije koje su išle us to, ponavljajući da sebe smatra Srpkinjom.

Kraj jedne epohe

Slikala je i crtala do kraja života. Odlazila je u svoj atelje svaki dan, gde je primala posete od 12 do 14 časova. Često je viđena i kako sedi u obližnjem parku i skicira.

Nagradu za životno delo dobila je 1971. godine, a godinu dana kasnije, 31. oktobra, preminula je u Beogradu u sto prvoj godini života.

Povodom 150 godina od njenog rođenja objavljen je zbornik radova „Emancipacija VS tradicionalizam: Beta Vukanović i put ka modernoj slici” i otvorena je izložba njenih radova "Lučonoša jedne epohe" u Narodnom muzeju Srbije.

(Ona.rs)