Ritam Afrike je tekao njenim venama, a bol je vladao njenom dušom: Težak život Mirijam Makibe

Rođena da svet upozna sa svojom kulturom, ali i da se bori za život u slavnim danima

Zenzil Mirijam Makiba sa nadimkom Mama Afrika, bila je južnoafrička pevačica, tekstopisac, glumica i aktivistkinja. Jedna je od legendarnih izvođača žanrova kao što su afropop, džez, ali i žanrova svetske muzike.

Ostala je upamćena kao legenda ovih vrsta muzike, ali se ništa manje ne govori o njenom burnom životu.

Preporučujemo

Rad od malih nogu i rani brak pun nasilja

Rođena je kao Zenzil Mirijam Makiba četvrtog marta 1932. godine u urbanom "crnom kvartu" Prospekta, nedaleko od Johanesburga u Južnoafričkoj Republici.

Njena majka, Kristina Makiba, pre nego što je zatrudnela sa Mirijam, upozorena je da je svaka sledeća trudnoća rizična i da može biti fatalna. Uoči porođaja, činilo se da ni Mirijam ni njena Kristina neće preživeti. Mirijamina baka, koja je prisustvovala porođaju, često bi promrmljala reč "uzenzile", koja znači "sama si ovo uradila sebi", Mirijaminoj majci tokom njenog oporavka, što ju je inspirisalo da svojoj ćerki da ime Zenzile.

Bila je jedino dete svog oca i šesto po redu svoje majke. Samim tim, njen otac, Kasvel Makiba, posmatrao ju je kao mezimicu. Kasvel je bio cenjeni učitelj, koji je umro kada je Mirijam imala svega šest godina. U teškim okolnostima, kada je jedina plata u kući nestala, porodica Makiba je bila prinuđena da se bavi raznim poslovima, a da pritom ne budu izostavljeni ni oni najmlađi članovi.

Mirijam je rano počela da radi kao dadilja, ali naravno, pristajući na "sitniš" od zarade, samo da bi imala barem malo novca.

Počela je da peva u crkvenom horu, kada je krenula u osnovnu školu. Za tih osam godina školovanja otkrila je talenat za pevanje i počela da vežba svakodnevno, uživajući u osećaju koji joj muzika pruža. Na engleskom je počela da peva, pre nego što je naučila da ga govori, što ističe da je živela kroz muziku i ritam. Školu je napustila kada je ponovo morala da pomaže svojoj porodici i doprinese dodatnim prihodom. Radila je ponovo kao dadilja, ostajući prekovremeno kako bi nešto više zaradila pranjem sudova.

Sa 17 godina se udaje za Džejmsa Kubeja, mladog policajca sa kojim je u 18. godini dobila ćerku Bondži. Nije prošlo mnogo od njihovog venčanja, kada je Džejms postao nasilnik. U dve godine braka stalo je mnogo suza, nasilja nad njom, te joj je dijagnostikovan rak dojke, nakon čega ju je "partner iz pakla" napustio.

Ritam afričke muzike izbijao je iz nje: Talenatom do slave

Živela je muziku, isto koliko je muzika živela u njoj. Prepustila se svom talentu, koji je nasledila od roditelja i počela da peva sa grupom "Cuban brothers". Izvodila je popularne pesme na engleskom. Za njen glas i energiju se pročulo i ubrzo počinje da nastupa sa drugom grupom, pevajući  južnoafričke pesme i već 1953. godine je snimila prvu pesmu "Lakutshn, Ilanga". Ubrzo je snimila ovu pesmu i na engleskom, što je otvorilo vrata mladoj i perspektivnoj pevačici.

Sa grupom je proputovala nastupajući. Jednom prilikom je upoznala Nelsona Mandelu, tada još uvek mladog pravnika, koji se setio njihovog susreta i rekao kako je "predosetio da će ta žena biti neko".

Ponude su počele same da "kucaju na njena vrata" i tako, šireći ritmove i melodije svojih korena, Mirijam je dospela do filma. Četiri minuta ritma i pesme na filmu i srca publike su pripala ovoj neverovatnoj ženi. Njenu pojavu u filmu "Vrati se, Afriko" gledaoci su okarakterisali kao krucijalnu za ovaj film, koji je pokupio aplauze na četvrtom Filmskom festivalu u Veneciji.

Ova uloga ju je "lansirala" u slavne ulice Londona i Njujorka, gde je snimila neke od njenih najpopularnijih pesama, posebno ističući pesmu "Pata, pata".

Kada se preselila u Ameriku, iako je živela sa kolegama muzičarima i glumcima, imala je finansijske probleme i ponovo se vraćala poslu dadilje, kako bi nadoknadila "tanak" budžet.

Bol za izgubljenim u masakru, od kojih joj nisu dali ni poslednji oproštaj

Godine 1960. dogodio se masakr Šarpvil u provinciji njene rodne zemlje. Javljeno joj je da je njena majka izgubila život u njemu, a kada je pojurila da se vrati u svoju zemlju, kako bi je sahranila, zatekao ju je poništeni pasoš Južnoafričkog državljanina; nisu joj dozvolili da napusti Ameriku. Dva člana njene porodice su ubijena u nemilom događaju, a ona nije imala priliku ni da se oprosti od njih.

- Uvek sam želela da odem od kuće. Nisam znala da će me sprečiti da se vratim. Možda, da sam znala, nikada ne bih otišla. Nekako je bolno biti daleko od svega što ste ikada poznavali. Niko neće znati za bol izgnanstva dok on ne bude u izgnanstvu. Bez obzira gde idete, postoje trenuci kada vam ljudi pokazuju dobrotu i ljubav, a postoje trenuci kada vam daju do znanja da ste sa njima, ali ne i među njima. Tada boli - rekla je jednom prilikom.

Retko je pevala eksplicitno političku muziku, ali je njena popularnost dovela do povećanja svesti o aparthejdu i pokretu protiv aparthejda. Ubrzo je dobila i svoj prvi album, koji je nosio njeno ime.

Zbog aktivizma joj muzika zabranjena u Južnoj Africi

Drugi album je doživeo još veći uspeh, pomerajući granice u svetu muzike i praveći veliki uspeh kao predstavnica svoje zemlje.

Godine 1962.  svedočila je pred Specijalnim komitetom Ujedinjenih nacija protiv aparthejda o efektima sistema, tražeći ekonomske sankcije protiv vlade Nacionalne partije Južne Afrike. Ona je zatražila embargo na oružje protiv Južne Afrike, na osnovu toga da će oružje prodato vladi verovatno biti upotrebljeno protiv crnih žena i dece. Kao rezultat toga, njena muzika je zabranjena u Južnoj Africi, a njeno južnoafričko državljanstvo i pravo na povratak su ukinuti. Ponosna Južnoafrikanka je tako postala žena bez ikakvog državljanstva, pre nego što joj je kasnije Alžir izdao pasoš.

Bila je žena svog naroda i prati je istorija pokreta i zalaganje za svoju rasu. Tako je bila jedini izvođač na inauguraciji Organizacije afričkog jedinstva.

Najveći hit joj je bila i oproštajna numera

Putovala je i nastupala širom sveta. U Italiji je 9. novembra 2008. godine Marijami pozlilo tokom koncerta u Kastel Volturnu, blizu Kazerte. Koncert je organizovan da podrži pisca Roberta Saviana u njegovom stavu protiv Kamore, kriminalne organizacije aktivne u regionu Kampanije. Doživela je srčani udar nakon što je otpevala svoju hit pesmu "Pata, Pata". Odvezena je u kliniku, lekari nisu uspeli da je spasu.

Svedočenje protiv južnoafričke vlade aparthejda nije bila jedina aktivnost niti jedino ljudsko delo koje je ikada učinila za svoj narod. Njena muzika je takođe bila deo aktivizma, navodi "Wikipedia.org".

- U našoj borbi pesme nisu samo zabava. One su način komunikacije - rekla je Mirijam, žena koja je nosila srce Afrike.

(Ona.rs)