Vivijen Li je patila od manične depresije, zbog ljubavi napustila fakultet, a bivši muževi su joj bili podrška

Popularna Skarlet O'Hara je imala jako buran život

Vivijen Holms, poznatija kao Li, bila je engleska pozorišna i filmska glumica, koja je stvarala sredinom prošlog veka.

Ona je rođena u Britanskoj Indiji. Sa tri godine se pojavila u pozorištu prvi put pošto je recitovala pesmu u majčinoj glumačkoj amaterskoj grupi. Upravo ju je majka učila da voli književnost tako što je rano počela da čita Luisa Kerola, Hansa Kristijana Andersona i Radjarda Kiplinga kao i priče iz grčke mitologije.

Preporučujemo

Poslata je 1920. u engleski manastir, gde se sprijateljila sa Morin O'Salivan, koja je postala glumica.

Posle godina obrazovanja po Evropi, vratila se roditeljima i saopštila da i ona želi da bude glumica; oboje su je podržali u tome. Na Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti, koju je upisala uz pomoć oca, zaljubila se u 13 godina starijeg advokata, za koga se i udala i zbog njega napustila studije.

Već sledeće godine par je dobio ćerku, ali se Vivijan osećala nezadovoljno kod kuće jer ju je ćerka sputavala u glumačkoj karijeri. Na nagovor prijatelja ona je prihvatila jednu manju filmsku ulogu koja joj je bila i debi. U tom trenutku je angažovala menadžera koji je smatrao da njeno prezime nije dobro za šoubiznis, pa ga je promenio na Li.

Na premijeri jedne predstave bio je i Lorens Olivije čija je karijera u pozorištu bila u punom jeku. Ipak, iako su i tad osetili nešto jedno prema drugom, tek dve godine kasnije su se ponovo videli, kada su snimali "Požar nad Engleskom", tada se privlačnost razvila u ljubav. Iako su oboje bili venčani, nisu krili da su zaljubljeni.

Posle dugog perioda odbijanja, supružnici su im dali razvod, pa su se Lorens i Vivijen venčali 1941. godine, piše "Vikipedija".

Baš u tom trenutku je čitala "Prohujalo s vihorom" pa je predložila menadžeru da dobije glavnu ulogu.

Iako je još nekoliko glumica bilo u opticaju, izbor reditelja je pao na nju, pa je Vivijen pričala da se sama izborila za ulogu. Nije se baš snašla i dosta se svađala sa saradnicima. Ipak, zbog svoje uloge Skarlet O'Hare dobila je Oskara za najbolju glavnu ulogu.

Kada je otputovala 1953. godine da na Burmi snima "Stazu slonova" sa Piterom Finčom, ubrzo je doživela nervni slom, pa su je zamenili sa Elizabet Tejlor. Lorens ju je vratio u Englesku i ona mu je rekla da ga je prevarila sa Finčom i da se zaljubila. U narednih nekoliko meseci se oporavila.

Ipak, tokom snimanja jednog filma u kom je imala glavnu ulogu, zatrudnela je, ali je posle nekoliko nedelja pobacila i zapala u depresiju. Ubrzo je zbog njenog lošeg stanja i brak pun ljubavi postao mučak i počeo je da se raspada.

Kada je već bila sigurna da od toga nema ništa, počela je da se viđa sa kolegom Džekom Merivalom. Za mnoge iznenađujuće, on je imao pozitivan uticaj na nju, a pomogao joj je i prvi muž.

Iako izmučena napadima depresije, nastavila je da radi u pozorištu, a 1963. godine osvaja nagradu Toni za najbolju glumicu u brodvejsokom mjuziklu "Tovarič".

Nažalost, dobija tuberkulozu, pa je nekoliko puta gubila svest jer su joj se pluća punila vodom.

Umrla je u pedeset i četvrtoj godini, glumeći u samo devetnaest filmova. Kremirana je, a njen pepeo je posut na jezeru kod njene kuće u Tikerejdž Milu.

(Ona.rs)