ŽENE VEČERAS U PONOĆ jednu stvar treba da urade za sreću: Sutra je veliki praznik, a ovaj običaj je najbitniji

Sveti apostol Jakov, čiji se praznik obeležava 5. novembra, u crkvenom predanju ostao je upamćen kao jedan od najpravednijih i najposvećenijih sledbenika Isusa Hrista. Njegov život bio je ispunjen molitvom, skromnošću i odricanjem, a zbog nepokolebljive vere i spremnosti da oprosti čak i onima koji su ga progonili, dobio je ime Džejms Pravednik.

Ovaj praznik prati i nekoliko narodnih običaja i verovanja. Posebno se izdvaja običaj namenjen neudatim devojkama, dok se u porukama Svetog Jakova krije i ozbiljna opomena svima koji imaju mnogo - da bogatstvo ne sme da bude važnije od poštenja, milosrđa i brige za druge.

Ko je bio Sveti apostol Jakov i zašto je dobio ime Pravednik

Sveti apostol Jakov bio je sin pravednog Josifa, obručnika Presvete Bogorodice, a u hrišćanskom predanju poznat je i kao brat Gospodnji. Prema predanju, još od mladosti izabrao je život u čednosti, molitvi i strogom uzdržanju.

Njegova svakodnevica bila je potpuno podređena veri. Nosio je jednostavnu odeću, malo je spavao i veliki deo dana i noći provodio u molitvi, često klečeći. Od dugog i upornog klečanja koža na njegovim kolenima postala je tvrda poput kamena.

Nije pio vino, niti je koristio ulje i masnu hranu, a hranio se skromno, uglavnom hlebom i vodom. Takav način života pratio ga je do kraja života, zbog čega je u crkvenom predanju ostao simbol podvižništva i potpune posvećenosti Bogu.

Prema predanju, kada su Josifovi sinovi delili očevu imovinu, Jakov je prihvatio i malog Isusa kao svog sunaslednika. Upravo zbog te porodične veze nazivan je bratom Gospodnjim.

Kada je Isus započeo svoju propoved, Jakov je poverovao u Njega i svoj život u potpunosti posvetio hrišćanskoj veri. Nakon Hristovog vaskrsenja, Gospod mu se ukazao, što se u crkvenom predanju tumači kao poseban znak bliskosti.

Bio je prvi episkop Jerusalima, a njegove reči i danas opominju bogate

Jakov je kasnije postao prvi episkop Jerusalima, a predanje ga povezuje i sa sastavljanjem jedne od najstarijih hrišćanskih liturgija, koja je kasnije poslužila kao osnova za liturgije Svetog Vasilija Velikog i Svetog Jovana Zlatoustog.

Posebno je bio poznat po tome što je upozoravao na opasnost od gordosti, pohlepe i nepravde. Smatrao je da materijalno bogatstvo ne znači mnogo ako čovek zbog njega izgubi osećaj za druge ljude i zaboravi na poniznost.

U njegovim poukama nalazi se i poređenje prolaznosti ljudskog života sa cvetom koji vene pod vrelinom sunca:

"Kao što cvet trave vene kada ga zagreje sunce, tako i bogataš nestaje sa svom svojom slavom."

Jakov je podsećao da Bog ne vrednuje ljude prema imetku, već prema veri i delima. Govorio je da je siromašne ovoga sveta Bog izabrao da budu bogati verom i naslednici Carstva nebeskog.

Njegove reči bile su i oštra kritika onih koji koriste svoj položaj i novac da bi ugnjetavali druge. Upozoravao je na nepravdu prema radnicima, čije su plate zadržavane, dok su oni koji su se obogatili na tuđem radu zaboravljali na odgovornost pred Bogom.

"Zar te bogataši ne ugnjetavaju i ne vuku te na sudove?", jedna je od opomena koje se pripisuju njegovim poukama.

Stradao je zbog vere, a pred smrt se molio za svoje ubice

Jakovljevo propovedanje o Hristu izazvalo je neprijateljstvo dela tadašnjih verskih starešina u Jerusalimu. Prema crkvenom predanju, u vreme praznika Pashe naređeno mu je da sa krova hrama govori protiv Isusa.

Umesto da se odrekne svoje vere, Jakov je pred okupljenim narodom posvedočio da je Hristos Sin Božji. Njegove reči razbesnele su protivnike, koji su ga oborili sa krova hrama, a zatim kamenovali.

Teško ranjen, pao je na kolena i, umesto da proklinje one koji su ga napali, podigao je ruke ka nebu i pomolio se za njih:

"Oprosti im, Gospode, jer ne znaju šta čine."

Prema predanju, preminuo je u 63. godini života. Njegova smrt ostala je upamćena kao svedočanstvo vere i praštanja, a Crkva ga poštuje kao Svetog Jakova Pravednika.

Šta treba da urade neudate devojke uoči Svetog Jakova

Praznik Svetog apostola Jakova u narodu prati nekoliko običaja i verovanja, a jedan od njih posebno se odnosi na neudate devojke.

Prema narodnom običaju, devojke bi u ponoć uoči praznika trebalo da se umiju hladnom vodom. Veruje se da se na taj način štite od zlih duhova, čuvaju zdravlje i prizivaju sreću u ljubavi i budućem braku.

Ipak, ovaj običaj pripada narodnoj tradiciji i verovanjima, a ne crkvenim pravilima.

Na ovaj dan treba oprostiti i onima koji su nas povredili

Jedna od najvažnijih poruka koje se vezuju za Svetog Jakova jeste praštanje. Vernici se na ovaj dan podsećaju da ne treba čuvati mržnju i ogorčenost, čak ni prema ljudima koji su ih povredili, ogovarali ili klevetali.

U narodu se zato govori da na ovaj praznik treba "oprostiti zlim jezicima", odnosno onima koji su nas povredili rečima i širili ružne priče o nama.

Život Svetog Jakova pokazuje koliko je teško, ali i važno, sačuvati dobrotu čak i u trenucima najveće nepravde. Njegova poslednja molitva za one koji su ga ubili ostala je snažan primer hrišćanskog praštanja.

Poruka ovog praznika zato nije samo u običajima koji se prenose generacijama, već i u podsećanju da vera treba da se vidi kroz svakodnevna dela, odnos prema bližnjima i spremnost da se drugima ne uzvraća zlom.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.