Životna priča ruske arhitektkinje Irine Nepokojčicke: Legenda o kamenom cvetu koji večno plače u Sremu

Vodoskok neobične strukture, nazvan "Kameni cvet", povezuje dve žene u nesvakidašnju priču, iako njihove živote razdvajaju - vekovi

Ovaj put ona o kojoj pišemo je gradska fontana koja se nalazi u parku u samom centru Sremske Mitrovice i krije priču o jednoj ruskoj emigrantkinji i jednoj princezi.

Vodoskok neobične strukture, nazvan "Kameni cvet", jedan je od znamenitosti najvećeg sremskog grada, ali i okosnica dve neverovante sudbine žena povezanih u nesvakidašnju priču, iako njihove živote razdvajaju - vekovi.

Preporučujemo

Ovu fontanu, koja je u obliku cveta napravljena od kamena, gradu je još pre sedam decenija poklonila prva žena arhitekta u Sremskoj Mitrovici - Irina Nepokojčicka, a priča koja se krije iza njenog dizajna i danas podilazi žmarce kod svakoga ko je prvi put čuje.

- Naša gradska fontana u centru Sremske Mitrovice krije neobičnu priču o jednoj ruskoj emigrantkinji i jednoj zaboravljenoj princezi - započinje za Ona.rs legendu o "kamenom cvetu koji plače" turisktički vodič Sremske Mitrovice Ivana Macurić. Ona dalje objašnjava:  - Fontana je napravljena posle Drugog svetskog rata, a njen arhitekta je Irina Nepokojčicka, žena koja je nakon Oktobarske revolucije iz carske Rusije u kraljevini Jugoslaviji našla svoj novi dom sa porodicom.

Kako je Irina mnogo patila u Mitrovici za svojim rodnim krajem, vremenom je počela da oboleva od velike tuge i svakim danom bivala je sve bolesnija. Legenda kaže da je jedne noći legla u krevet sa mišlju na carsku Rusiju, i te noći, kako ide predanje, u snu joj se javila bela golubica koja je izletela iz velikog cveta sa povijenim žalosnim laticama.

- Ona joj se obratila sa neobičnim rečima: "Ja sam princeza, ćerka cara Tiberija! Umrla sam od tuge za Sirmijumom i zbog neuzvraćene ljubavi moga oca. Napravi kameni cvet koji će večno da suzi i sve naše tuge će nestati!" - priča Macurićeva.

Nakon ove poruke "sa one strane", Irina je projektovala fontanu u obliku kamenog cveta koji će večno da plače za svim stanovnicima drevnog grada Sirmijuma, na kojem počiva današnja Sremska Mitrovica, a onda je potom i sama veoma brzo - preminula.

Ko je bila Irina Nepokojčicka

Irina Nepokojčicka je rođena u selu Kuzbekova, u Rusiji, 1909. godine. Tokom 1937. godine, sa 11 godina, sa roditeljima je emigrirala iz bivšeg SSSR u ondašnju Jugoslaviju. Pohađala je gimnaziju u u Kikindi gde je učestvovala u školskim predstavama, pevala ruske romanse i generalno bila  veliki zaljubljenik u umetnost.

Kada je završila arhitekturu na Visokoj tehničkoj školi u Zagrebu, vratila se u Srem gde je nastavila da radi na projektovanju i izgradnji škola, među kojima se najviše istakla osmoletka u Vojki, najveća seoska škola u to vreme. Radila je i na izgradnji puteva i kanalizacionih mreža, stambenih zgrada i drugih javnih objekata.

Posle oslobođenja Sremske Mitrovice 1944. godine organizovala je prikupljanje građevinskog materijala za podizanje spomenika - dva za poginule crvenoarmejce i tri za poginule heroje NOV. Uz pomoć narodne vlasti i nadležnih ruskih komandi na Sremskom frontu prenela je posmrtne ostatke ruskih heroja, iz Laćarka i Jarka, na mitrovačko pravoslavno groblje.

Bila je i član Odbora za osnivanje Muzeja Srema, a nadzirala je i prvu rekonstrukciju crkve posvećene arhiđakonu prvomučeniku Stefanu. Od svih građevina, međutim, najpoznatija je - Kameni cvet.

Irina je umrla 14. oktobra 1948. u 39. godini od teške bolesti karcinoma, samo pet meseci pošto je isklesala kamenu fontanu. Sahranjena je u porodičnoj grobnici na Pravoslavnom groblju u Sremskoj Mitrovici.

Misteriozna Sirmijumska princeza iz sna

Istorija, koja je prožeta mitom pripoveda sledeće. Avarski poslanici dođoše kod cara Tiberija i tražiše mu da otvori kapije grada, a Avarski knez Bajan im zauzvrat nudi prijateljstvo.

- U šestom veku, kada su Avari opkolili Sirmijum, zahtevali su od cara Tiberija da im prepusti grad, ali je car to odbio, rekavši da će pre prepustiti jednu od svoje dve kćeri nego što će da preda Sirmijum. Avarski kagan Bajan odbio je da uzme princezu i nastavio da opseda Sirmijum, nakon čega je uspeo da ga osvoji. Tako je grad dobio epitet "grad vredniji od careve kćeri" - pripoveda Macurićeva.

Pram legendi princeza, kada je čula kako je otac nudi Bajanu, razbolela se od tuge za gradom Sirmijumom. Njene poslednje misli pre nego što je preminula bile su, navodno, upućene ocu i voljenom gradu, i u silnoj želji da zadobije očevu ljubav, zamislila je da se poistovećuje sa Sirmiumom. Priča se da je bog ispunio želju mlade, lepe prinzeze i pretvorio je u kameni cvet, koji je postao deo grada, i od tada cvet plače za sve stanovnike drevnog grada.

- Tako je prema legendi, međutim, prema nekim podacima jedna od Tiberijinih princeza je završila kao carica, a druga se takođe visoko kotirala, međutim, njihova prava sudbina do kraja nije istražena i ne zna se kako su preminule. Ali ova legenda ih povezuje sa Irinom - otkriva Macurićeva.

Avarski kagan Bajan koji se pominje bio je vojskovođa čija je vojska 582. godine osvojila Sirmijum. On je imao dva sina, čija imena nisu zabeležena, i najpre ga je nasledio stariji sin, koji je pokorio susedna plemena, a zatim i mlađi koji je opsedao Carigrad (626. godine).

Legenda sačuvana u večnim suzama 

Fontana Kameni cvet se nalazi u centru gradskog parka u neposrednoj blizini Srpskog doma u Sremskoj Mitrovici, postavljena na mestu nekadašnje "carske lipe" koju je zasadila Petrovaradinska imovna opština 1879. godine kao spomen na srebrni jubilej (pir) carskog bračnog para - cara Franje Josifa i carica Jelisavete.

Gradski park je u vreme Vojne granice služio kao vežbalište Petrovaradinskog puka, egzercirište i kao Paradenplatz. Pretpostavlja se da je park svoj današnji prepoznatljiv oblik dobio 70-tih godina 19. veka, nakon razvojačenja Vojne krajine. Tada su u njemu postavljeni i beli kameni rimski spomenici koji su predstavljali začetak budućeg lapidarijuma.

Ako želite da vidite ovaj vodoskok, pronaći ćete ga u kružoku između Muzeja Srema, Ahriva Srema, galerije Lazar Lazarević, pozorišta Dobrice Milutinovića (odakle je naša Mira Banjac), kao i gradske Biblioteke i spomenika prvog gradonačelnika Mitrovice Ćiril Ćira Miletić.  A ako želite da čujete celu legendu o Irini i princezi, ništa ne može da zameni živu reč i utisak koji ostaje nakon pripovedanja legende od strane turističkog vodiča Ivane Macurić koja nam je i otkrila ovaj dragulj.

S vremena na vreme Zavod za zaštitu spomenika kulture preduzme neke zaštitne radove na fontani, i uskoro slede novi radovi. Do danas je sve ostalo isto, a sa nje je samo skinut jedan sloj betona koji se oštetio i bila je prefarbana. Ništa do danas nije promenio njen prvobitni izgled.

- Naravno da nismo otkrili celu legendu, jer kada se čuje živa reč na licu mesta pred ovim neverovatnim spomenikom, slušalac postaje naš ambasador i priča dalje priču o našem prelepom gradu u kojem su na svakom koraku skrivene  neverovatne "crtice" kao što je priča o "kamenom cvetu" - zaključuje Marucićeva i poziva sve da posete Sremsku Mitrovicu.

(Ona.rs)