Po njoj je nastala čuvena "Koštana" Bore Stankovića: Pesma je bila beg od surovih kandži života

Sudbina joj je pevački glas zamenila jecajima, a iz ruku otela daire i umesto njih dodelila prosjački štap

Delo koje je svima poznato, kako iz perioda čitanja lektira, tako i iz slavnih pozorišnih izvođenja, "Koštana" je jedna od čuvenih drama književnika Borisava Bore Stankovića. Književnik je na ovom delu radio duže vreme, ali su izmene bile česte, te se zbog toga štampano izdanje pojavilo tek 1902. godine, a konačna verzija je izašla kao zasebna knjiga 22 godine kasnije.

Međutim, i Stanković je, kao i mnogi književnici i pesnici, imao svoju muzu za ovo delo, a malo je onih koji znaju za pravu Koštanu. Ona je zaista postojala, a danas je ostala da živi zauvek na "daskama koje život znače".

Preporučujemo

Gde je bila prava Koštana, dok se nije uselila u korice poznatog dela?

"Nije bilo čoveka u Vranju koji nije čuo za njenu lepotu - ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne - kao u košute", kako je mladu Koštanu opisao Borisav u istoimenoj drami. Međutim, ova junakinja vedrog duha, koja je život posvetila pesmi sa kojom se poistovećivala, stvorena je po čuvenoj romskoj pevačici. Kako se govori, zbog koje su vranjanski age i begovi "gubili glave i rasprodavali imovinu". Od malih nogu je svirala i pevala sa ocem i bratom po kafanama i privatnim slavljima, a zbog lepote i šarma o njoj se nadaleko čulo.

Stanković je otkrio da nadimak duguje "krupnim očima kao u košute", a upravo tako starosedeoci Vranja navode da se sećaju čuvene Malike i da su je tako oni prozvali. "Koštan" u tom kraju znači kesten, koji je čvrst, a Malikinu pojavu pamte poput stabla kestena - vitko i "vretenasto", ali i obožavano na tom području.

Da li je ikada postojao susret velikog književnika i Malike, ostaje na verovanje različitim pričama. Neki navode da su se sreli samo jednom, kada je Borisav bio srednjoškolac i da ju je ugledao u jednoj mehani u kojoj ga je Malika očarala svojim pevanjem i lepotom. Međutim, ova verzija se završava samo na pogledu.

Po drugoj priči, onoj koju je posle i Bora Stanković podržao, on je, odrastajući u Vranju, za lepu romsku pevačicu samo čuo jer je grupa sa kojom je nastupala bila naširoko poznata kod imućnih građana, ali da je nikada nije sreo.

Ono što je ostalo kao stvaran i zasiguran susret, bilo je u kafani, kada se Borino delo već uveliko igralo u pozorištima širom Srbije. Kako se govori, jednom je i odgledala izvedbu dela, a iz pozorišta je izašla plačući i govoeći da je njen život bio mnogo teži nego što je to predstavljeno.

Kad muzika zataji, ostaje samo bolna tišina 

Teška sudbina je bila zapisana mladoj i zanosnoj Maliki, a lepota joj je donosila samo nesreću.

Kao i u samom delu, Malika je udata na silu za izvesnog Maskuta Rašitovića, nakon čega je proterana iz Vranja.

Vreme je prolazilo i sa sobom odnosilo Malikinu lepotu i slavu, a od zlatom okićenih daira, nije ostalo ništa. Živela je na periferiji Vranjske Banje, ali u sironaštvu. Brinula je o dvojici svojih sinova i ćerkama iz muževljevog prošlog braka.

Prosjačkim štapom je ubrzo lutala ulicama u nadi da smanji muku i otarasi se bede, ali ju je ona čvrsto ščepala pod svoje. Pričama o staroj slavi je izmamljivala ljudima pokoju cigaretu i čašicu žestine. Često je tako zalutala u svoje priče kako je bila obožavana, te i kako je kralju Milanu na uho pevala "Slavuj pile, ne poj rano", a u ravni sa tim pričama bila je i ta da je ona čuvena "Koštana" iz drame poznatog Borisava Stankovića.

Veruje se da je upravo ta egzistencionalna borba bila pokretač da na kraju i tuži Boru, tražeći da dobije procenat od njegovog slavnog dela i popularnih izvedbi.

Iz relativno kratkog spora 1927. godine, izlazi kao gubitnik, a narod je od samog početka bio na strani autora popularnog dela. Iako je spor sa Borom bio gotov, njen spor sa svetom nakon toga nastavio se do kraja njenog života. Ljudi, često okrutni prema nemoćnoj Maliki, ismevali su je i glasno i jasno osuđivali njen pokušaj da uhvati tračak boljeg života.

Poslednji dani u bedi, prepričavajući život 

I tako je Malika nastavila da živi proseći i moleći za pomoć dok ju je starost provlačila kroz ruke još veće nemoći.

- A kada je pridobijete, priča vam sve mnogo, mnogo… Cigareta i koji dinar tu mnogo pomažu. Možda bi htela da vam sve ponovi, da još jedanput zapeva i prstima zatrese daire, ali ne može. Sve je prošlo. Njenim bićem gospodare starost i beda. Jedino rakijom, kada je ima, greje staračku dušu, a Maksut je za to kori, što pije. Na njegove prekore ga ona molećivo gleda sa zatupelim sjajem u očima kao da bi mu htela reći: "Ne diraj me, još to mi je ostalo…" - zabeležio davno novinar "Politike", a prenosi "IstorijskiZabavnik.com".

Malika je preminula 1945. u 73. godini života u Vranjskoj Banji, kako se veruje. Njen duh živeće zauvek kroz predstavljanje večnog dela, koji će nas podsećati kako je izgledala Vranjanka Koštana.

(Ona.rs)