Velika ktitorka Persida Milenković: Inspirisana snom na Senjaku izgradila manastir Vavedenje

Malo je pomena koji u Beogradu govore o delima ove znamenite žene

Ona je bila velika srpska ktitorka i zadužbinarka, čija zdanja svakodnevno viđate širom prestonice.

Iako je veoma zadužila Beograd, to nije bio njen rodni grad. Persida Milenković je rođena 3. mart 1857 u Šapcu.

Preporučujemo

Zahvaljujući ocu Nikodiju Ćiriću, koji je bio činovnik u službi ministartva građevine, zajedno sa majkom Jelkom preselila se u glavni grad, koji je ceo svoj život gradila i darivala.

Dva braka

Veoma se malo zna o mladosti ove žene. Ono što je poznato je da se udala veoma mlada, jer je već u 25. godini postala udovica i majka sinu Vojsilavu, kojeg je takođe rano izgubila.

Preudala se već sa 26 godina (1883. godine) za veoma bogatog čoveka, beogradskog trgovca, rentijera i dobrotvora Ristu Milenkovića, pored kojeg je i sama počela da se bavi dobrotvornim radom.

Persidu su Beograđani poznavali kao visoku, uspravnu i ponositu gospođu koja je i u poznim godinama uvek bila doterana, a njenog supruga Ristu kao veoma bogatog čoveka koji je imao kuće i lokale širom Beograda.

Za njihov brak se znalo da je skladan, a zajedno su pomagali siromašne đake, darivali škole, obilazili sirotišta… Nakon što je Persida po drugi put ostala udovica bez dece, potpuno je posvetila ostatak svog života pomaganju drugima.

Nesebična do smrti

Njene prve dve zadužbine, prema pisanju "Vikipedije" i  "Istorijskog zabavnika", bile su crkva na Torlaku i "moderna osnovna škola, vežbaonica Ženske učiteljske škole, u kraljice Natalije ulici", danas poznata kao zgrada Matematičke gimnazije.

Sa suprugom je 1928. godine, takođe, podigla i zgradu u Zmaj Jovinoj ulici broj 5 1928. godine prema projektu arhitekte Gligorija Vukčevića.

Persida je zaslužna i za izgradnju manastira Vavedenje 1935. godine, koji se i danas nalazi na Senjaku, poduhvat na koji se odlučila, kako slovi legenda, nakon što je usnula san da baš na tom mestu treba da izgradi crkvu, što je i učinila.

U Tabanovačkoj ulici na Autokoman­di, 1939. izgradila je dom za sirotinju odnosno zgradu sa 16 higijenskih stanova koje su mogli da koriste najsiromašniji Beograđani. Tada je dala i novac da se na istom mestu podigne i sirotište za nezbrinutu decu.

Zaboravljena od svih

Par godina pred smrt, u maju 1937. Persida je sastavila testament u kojem je svoje ogromno bogatstvo ostavila onima za koje je smatrala da im je najpotrebnije. Većinu svojih nekretnina dala je humanitarnim organizacijama i obrazovnim institucijama poput Crvenog krsta, Kola srpskih sestara, Beogradskog univerziteta…

Takođe je osnovala i zadužbinu na svoje ime “Fond Perse R. Milenković", a manastiru Vavedenje ostavila je štednu knjižicu sa 100.000 dinara, ali "uz napomenu da može da se koristiti samo kamata i to isključivo za popravku hrama".

Ova nesebična žena namenila je siromašnima čak i sve predmete iz svoje kuće, koji nažalost nikada nisu podeljeni jer je njen dom u Knez Mihajlovoj broj 8, stradao tokom bombardovanja 6. aprila 1941. godine.

Persa Milenković preminula je usred Drugog svetskog rata, na današnji dan (8. februara 1943.) u 85 godini, u svojoj vili na Topčiderskom brdu.  Njena poslednja želja bila je da je sahrane u crkvi manastira Vavedenje, a na večni počinak ispratilo ju je mnoštvo sveta, uz prisustvo crkvenih velikodostojnika i najvećih državnih zvaničnika tada okupirane zemlje. Govor su joj držali mitropolit skopski Josif, ministar prosvete Velibor Jonić i predsednik srpske vlade general Milan Nedić.

Malo je pomena koji u Beogradu govore o delima ove znamenite žene. Jedan od retkih je ime ulice na Senjaku, nedaleko od manastira koji je podigla, koja nosi njeno ime.

(Ona.rs)