Simonidina sudbina svima je bila sluškinja, od istoričara do vladara: Sa 5 godina predata, sa 8 "uništena"

Vizantijski istoričari su koristili devojčicu kao priliku da još više "oblate" vladavinu kralja Milutina, a evo i kako su pisali o ovome

Kada je reč o srednjem veku i vladarskim porodicama, venčanja u kojima je jedan od supružnika, najčešće žena, bio decenijama mlađi, nisu bila potpuno neuobičajena jer su svakako ti brakovi bili deo političkih i vojnih sporazuma.

Priča Simonide Paleolog Nemanjić svedoči upravo o tom vremenu, a nažalost, njena sudbina bila je "pisana" rukom njenog oca, još kada je bila vrlo mlada.

Preporučujemo

Ko je bila Simonida?

Simonida je bila ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa i njegove druge supruge Irine od Monferata. Ovaj bračni par je imao već tri sina, ali i istoriju gubitka dece, bilo zbog pobačaja ili rane smrti. Car je očajavao što su mu ženska deca umirala po porođaju, po svemu sudeći jer su mu ćerke bile potrebne i za dobro vođenu spoljnu politiku, pa kada je došlo vreme da se carica ponovo porodi, unajmio je iskusnu dvorsku damu da to učini.

Na njen predlog, carica Irina porađana je pred ikonom 12 apostola, dok se održavaju molitve i gore sveće pred samom ikonom. Po običaju tog vremena, dete treba nazvati po apostolu ispred čije ikone bi sveća poslednja izgorela. Ovoga puta, porođaj je uspešno protekao te 1294. godine, a poslednja sveća gorela je pred ikonom Svetog Petra, čije je prvobitno ime bilo Simon, pa je tako dugo čekana ćerka nazvana Simonida, po rečima istoričara Georgija Pahimera.

Plan o udaji Simonide već je počeo da se razvija u glavi vizantijskog cara, a samo nekoliko godina po njenom rođenju, sudbina jedine devojčice njihovog dvora bila je zapečaćena. Različiti istoričari, kako iz tog vremena tako i vekovima  kasnije, pisali su o njenom životu koji je bio primer jedne političke igre, počevši od sklapanja braka. Kao idealnu priliku za napredak i održavanje mira između svoje zemlje i Srbije, video je kao savršenu priliku brak kralja Milutina i svoje ćerke Simonide.

Različiti izvori su prepričavali njenu sudbinu kako bi odredili politiku kralja Milutina

Kada je Simonida napunila pet godina, obećana je kao peta supruga kralju Milutinu, koji je imao više od 40 godina. Kada je predata kralju, kao "žrtvu zarad bolje vladavine cara Andrornika", Simonida se protivila. Intimnost kralja i mlade Simonide povredila joj je matericu i ostavila ju je neplodnom, a kada je pokušala da pobegne u manastir, brat Konstantin ju je vratio kralju nazad. Ovo su mnogi istoričari opisivali kroz svoje spise i knjige o ovom dobu, a svako je imao drugačije aspekte ovog perioda.

Savremenici iz Vizantije ne opisuju srpskog kralja Milutina u dobrom svetlu. Vrlo često ga nazivaju varvarinom, predstavljaju ga kao surovog i sirovog čoveka, pa mnogi istoričari postavljaju pitanje koliko se sme verovati njihovim opisima Milutinovog i Simonidinog braka. Delovi iz opisa koje daje vizantijski istoričar Nićifor Grigora (1295-1360) koje možete u nastavku pročitati, upravo to i pokazuju. Prema tadašnjim pravilima, čekanje zakonitog vremena za brak podrazumevalo je dostizanje uzrasta od 12 godina, ali mnogi istoričari izražavaju sumnje u tačnost Grigorine izjave.

- Ovu Jevdokiju (carevu sestru) zatraži putem poslanstva srpski kralj sebi za ženu da bi ovekovečio mirovni ugovor sa Romejima. Bio je, naime, moćan i nije ostavljao na miru Romeje zauzimajući im i pleneći zemlje i gradove. Kraljevo traženje dovelo je cara u višestruke neprilike. Prvo što je do kraljevog prijateljstva mnogo držao; drugo, što se careva sestra grozila veze sa kraljem i nije htela da čuje da se pred njom spominje; treće, što bi to kralju bio već četvrti brak. Jer prvu ženu što je bila kći arhonta Vlahije poslao je rodbini posle nekog vremena provedenog u braku. Uzeo je zatim svastiku svoga rođenog brata kojoj je zbacio monašku rizu koju je bila prethodno obukla. Kako se srpska crkva tome nezakonitom braku mnogo suprotstavljala, oterao je i nju posle nekog vremena. Kao treću suprugu uzeo je sestru bugarskog vladara Svetloslava. Kada se i ove poslednje zasitio, potražio je plemenitiju bračnu vezu.

Pošto je Jevdokija brak s njim odbijala iz dna duše, a kralj je ozbiljno nastojao na svome zahtevu i potkrepljivao ga ne malim pretnjama, car je bio prinuđen da kralju skrene pažnju na svoju kćer Simonidu, koja je bila u uzrastu od pet godina. Kralj bi je uzeo sebi da je odgaja dok ne dođe u zakonito doba za brak i postane supruga. (…) I, da skratim, pošto je kralj sklopio ugovor koji je bio osiguran čvrstim garancijama kako je car želeo, vratio se, uzevši Simonidu, koja je bila malo dete, dok je on bio četrdesetogodišnjak i skoro pet godina stariji od svog tasta.

- (...) Stvari nisu tekle prema njenim željama (carice Irine), već su pokazale ništavnost njenih planova, pošto ih je kazna Božja dovela, kako se čini, do pada. Kada joj je ćerka imala osam godina spojio se s njom kralj, koji je imao više od četrdeset godina, i povredio joj matericu, tako da ona nije mogla imati poroda.

- Posle sahrane carice Irine, htela je njena kći kraljica duže da boravi u Carigradu, ali došli su poslanici od njenog supruga, naime kralja Srbije, noseći pretnje protiv romejske zemlje ako se ona što je moguće brže ne vrati suprugu. Ona je tada bila u uzrastu od 22 godine. Uplašena da ne bude po povratku ubijena od strane muža, koji je uvek bio podozriv prema njoj, a sada još i raspaljen velikim gnevom, smislila je da obuče monašku odeću i tako pobegne od zajedničkog života s njim. Ali njen polubrat despot Konstantin preduhitrio je te planove i ispravio njenu lakomislenost, sluteći da bi kralj veoma rđavo primio to što se desilo. On joj je prišavši silom poderao rizu i obukao uobičajenu njenu odeću - navodi se u delovima ovog istoričara.

Takođe, deo iz opisa Georgija Pahimera (1242-1310), vizantijskog istoričara, pominjao je kralja Milutina kao "varvarina", pohlepnog i čoveka koji se brakovima igrao samo zarad bolje uspostavljenih odnosa sa susednim državama. Tako je istoričar opisao i deo kada se venčava sa Simonidom:

- Dakle, razočaran posle pokušaja sa sestrom, car je smatrao kralja Srbije nedovoljno dostojnim srodstva preko vlastite kćeri, a s druge strane vrednijim od preziranja. Zbog toga, a kako je vreme nedostatak ublažilo, smatrao je Milutina dostojnim braka po kćeri. Beše to vrlo šaljiva ćerkica, sa još nenavršenom šestom godinom, omiljena njemu, a omiljena izuzetno i majci. I tako potpuno pridobi kralja poslanstvima, kad ovaj saznade o orođavanju po kćeri, umesto po carevoj sestri, a ostalo zatim podstaknuše zakletve i ugovori. Trebalo je, dakle, amo da u metropolu Tesalaca (Solun) stigne car, kako je ugovoreno preko poslanika, a i kralj da stigne, pa da pošalje i Terterovu kćer caru i Kotanica preda, a uzme carevu rođenu kćer koju Romeji nazivahu Simonidom i tako se njom oženi, ali čekajući odgovarajuće vreme za spajanje, i među decu i prave prijatelje careve uvrsti.

Ni pored jauka i plača, nisu se smilovali na mladu i nesrećnu Simonidu

Istoričar Vladimir Ćorović je u delu "Istorija srpskog naroda" takođe ovo dešavanje opisivao, ali iz jednog drugačijeg i objektivnog ugla, kako je i jedino logično mnogo vekova nakon Simonidine udaje, tačnije, predaje.

- Kralj Milutin bio je, međutim, lično voljan da pregovara s Vizantijom. Kao pečat ugovora imala je i opet da bude jedna ženidba. Car je ranije bio ponudio kralju svoju sestru, udovicu trapezuntskog cara Jovana II. Kralj Milutin beše pristao, ali se vizantiskoj dami nije išlo u nepoznatu i za nju varvarsku zemlju, a sem toga htela je da ostane u Trapezuntu uza sina Aleksija, koji se nije slagao sa ujakom. Da ne bi uvređeni kralj radi tog otkaza prekinuo sve veze, do kojih je Grcima bilo mnogo stalo, car Andronik ponudi sad Milutinu svoju kćer Simonidu, još mlado dete od pet godina. Ovaj četvrti brak kraljev, i to s detetom, samo je pojačao opoziciju Srba protiv tog sporazuma i kod vlastele i kod jednog dela klira; nezadovoljstva je bilo i kod Grka - piše on.

Dalje navodi da je vatru koju je izazvao kod opozicije carigradskog patrijarha i njegovih istomišljenika, morao nekako da ublaži. To je učinio izjavom da je ćerku "žrtvovaro" kako bi njegova otadžbina i narod dobio "potreban mir".  Međutim, dolazila su razna pisma kralju Milutinu od drugih zemalja, koja su navodila da nikako ne treba verovati Carigradu i da se pridruži njima kako bi srušili vizantijsku vladavinu. I Bugari, kao i epirski Grci, navaljivali da se Milutin pripoji njima u nameri da pokore Carigrad.

No, Milutin ostaje pri svojoj odluci i, kako to opisuje istoričar Ćorović, "brak sa vizantijskom carskom ćerkom, laskao mu je sujeti i činio se kao nagrada za njegove političke uspehe, a dizao mu je i ugled prema bratu po pitanju kraljevskog nasledstva".

- Godine 1299. došlo je do konačnog sporazuma. Srbija je zadržala osvojene gradove, tobože kao miraz uz carevu kćer, ali se zakletvom vezao kralj na novo prijateljstvo i uzajamno su dati taoci. Na sred Vardara, posle Vaskrsa 1299. god, kraljeva treća žena bi, kao da je kakav krivac, predata Grcima, radi njihove veće sigurnosti, a s njom Kotanica i srpski taoci. Na istom mestu predali su Grci Simonidu i svoje taoce. Milutin je sam dočekao svoju mladu ženu; kad je prešla Vardar on je sjahao s konja i klekao pred nju. Brak sa Anom ranije je proglašen nezakonit, da bi se Milutin, mimo crkvene odredbe, mogao venčati i četvrti put. Tako je Stevan, Milutinov sin iz tog braka, postao odjednom nezakonito dete.

(...)  Kako je Milutin upotrebio Simonidu polno još kao nerazvijeno dete i pokvario joj matericu, to je bilo jasno da će taj brak ostati neplodan. Carica Irina, tašta Milutinova, žena vrlo ambiciozna i preduzimljiva, obasipala je Milutina raznovrsnim poklonima sa neskrivenom namerom da njegov presto osigura jednom od svojih sinova. Ona je poslala s toga u Srbiju, negde iza 1308. godine, najmlađeg sina Dimitrija, ali se taj naskoro vratio. Mladom grčkom princu učinila se srpska država suviše surova. Da li je posle toga carica izvela drugi, isto tako neuspeo, pokušaj sa starijim sinom Teodorom, koji je postao monferatski gospodar, kako to priča jedan grčki hroničar, nije sasvim pouzdano.

Kako dalje istoričar piše, Milutina su opisivali bezobzirnim, surovim, ciničnim i čovekom samo svoje volje, kada je reč i o porodičnim odnosima. Simonida je rasla u prelepu devojku, a kralj je postao izuzetno ljubomoran. Kralj, iako je imao brakove iza sebe, nikoga nije mogao da obaveže ljubavlju i donekle je bio svestan da ga niko izistinski nije voleo.

Kada je preminula Simonidina majka 1317. godine, ona je iskoristila njenu smrt da se sama vrati u Carigrad. Međutim, odbijala je da se vrati u Srbiju,  ali kada je Milutin počeo da šalje pretnje, otac ju je silom naterao da pođe. Na putu, Simonida je u Serezu primila monaški čin, kako bi se spasla od surovog kralja. No, njen brat despot Konstantin je dobro znao šta je sve Milutinov bes mogao da proizvede, pa joj je "razderao monašku rizu", obukao je u njenu svakodnevnu odoru i predao Srbima, ignorišući njen plač, jauk i molitve.

Kada je Milutin preminuo, kraljica Simonida se vratila u Grčku i umrla kao kaluđerica u manastiru Sv. Andrije.

Ovo nije bilo retko, nažalost

Primer sličnih brakova bio je brak između engleskog kralja Ričarda II i Izabele od Valoa 1396. On je tada imao 29, a ona šest godina.

Cecilija Francuska 1106. imala je devet godina kada je udata za Tankreda Galilejskog, jednog od vojskovođa Prvog krstaškog rata, koji je imao 30 godina. Na samrti, Tankred je za Ceciliju (sada 14 ili 15 godina) ugovorio brak sa Ponsom od Tripolija, koji je bio mlađi od nje godinu dana.

Bilo je i brakova u kojima su oba supružnika bili deca – 1357. Margareta II Flandijska imala je 6 ili 7 godina kada je udata za Filipa I Burgundijskog, koji je imao 10 ili 11 godina; Margaret Bofort imala je oko sedam godina kada je udata za vršnjaka Džona de la Pola (mada je brak brzo poništen pa je sa 12 udata za Edmunda Tjudora, starog 25 godina).

(Ona.rs)