Elizabet Milbank: Amerikanka koja je zaslužna za elegantno zdanje u Slovcu kod Lajkovca
Rođena je u Njujorku, njena dobra dela stigla su i do Srbije
Ako vas put nanese da vidite Kolubarski okrug, vozeći se magistralnim putem proći ćete kroz naselje Slovac u opštini Lajkovac. I dok budete gledali mnoštvo lepih kuća i dvorišta bogata raznim cvećem, tokom letnjeg perioda posebno, neće se desiti da vam za oko ne zapadne elegantno zdanje vrlo zanimljive arhitekture. Na njemu je jasan natpis: Elizabet Milbank.
Otkud takav dragulj gradnje baš tu?
Sve je to posledica životne priče jedne Amerikanke.
Elizabet Milbank Anderson (1850—1921) iz Njujorka bila je američka humanistkinja, osnivačica jedne od prvih ženskih humanitarni fondacija u svetu, „Milbank fondacije ".
Ćerka čuvenog američkog trgovca i bankara Džeremijaha Milbanka u rodnom gradu 1905. osnovala je Fondaciju za medicinsko prosvećivanje i suzbijanje opasnih zaraznih bolesti u svetu, tuberkuloze i difterije, na čijem je udaru bila Evropa posle Velikog rata.
Mnogo toga je mogla postići zahvaljujući svom bogatom poreklu, ali čini se da su još mnogo više činile njena odlučnost, empatija i veliko srce.
Odrastala je u udobnosti obrazovanja uz privatne učitelje, bila je veoma sklona umetnosti, za koju se posebno zainteresovala tokom putovanja po Evropi. U umetniku Abrahamu Arčibaldu Andersona pronašla je i ljubav. Venčali su se juna 1876. godine.
Najuspešniji poslovni napor njenog oca bila je Njujorška kompanija za kondenzovano mleko. On je Milbank u čiju je čast nazvan grad Milbank u Južnoj Dakoti (1880). Kada je preminuo 1884. godine, njegovo bogatstvo je procenjeno na 32 miliona dolara. Polovinu je ostavio svom sinu Džozefu, a ostatak gospođi Anderson i njenoj ćerki Eleanor Milbank Anderson, piše "Vikipedija".
Sve je počelo njenim poklonom 1891. sanatorijumu za tuberkulozu dr Edvarda Livingstona Trudoa na jezeru Saranac u Njujorku, gde je od 1893. do svoje smrti snosila operativne troškove njegove laboratorije za istraživanje lečenja bolesti.
Zahvaljujući njenom radu obezbeđena su uzorna javna kupatila u Njujorku (1904), osnovan je njujorški dom za rekonvalescentnu decu (1909) preko Društva za pomoć deci u Čapakui (1909), ako i operativni fondovi; godine 1913. osnivano je Odeljenja za socijalno staranje pri Udruženju za poboljšanje položaja siromašnih (preteče današnje društvo za društvene usluge u Njujorku); finansirala je ručkove u javnim školama u Njujorku za 25.000 školske dece...
Širom sveta slala je medicinske radnike sa lekovima i vakcinama i gradila bolnice, pa ju je tako put nane o i u Slovac kod Lajkovca.
Tu je krajem Prvog svetskog rata izgradila bolnicu, koja je posle Drugog svetskog rata zamenjena modernim domom zdravlja.
Za njena velika dela francuska vlada ju je 1919. godine odlikovala Ordenom viteza legije časti, a Srbija ju je odlikovala Ordenom Karađorđeve zvezde.
Umrla je u Njujorku od perniciozne anemije 22. februara 1921. i sahranjena je u mauzoleju Milbanka, na groblju Putnam, Grinič, CT. Sa suprugom je imala ćerku, dr Eleanor A. Campbel, od koje je dobila unuku Elizabet Milbank Anderson II
Milbank Memorijalni fond i danas živi.
Mnogo je tačaka sveta koje čuvaju njen trag, a Slovac u Srbiji je jedna od njih.
(Ona.rs)