Džudo majstor, konobarica, pa glumica: Život trenutno omiljene srpske glumice je sve, samo ne običan

Milica Janevski, jedna od najtalentovanijih srpskih glumica današnjice, rođena je 1986. godine u Valjevu. Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, dok je master studije završila kod renomiranog profesora Tomija Janežiča. Kao deo prve klase profesorke Jasne Đuričić, zajedno s Ivanom Vuković, Filipom Đurićem, Tijanom Marković, Draganom Dabović, Milicom Trifunović i Mladenom Soviljem, Janevski je postala jedno od vodećih imena srpske glumačke scene.

Od amaterskog pozorišta do velikih uloga

Milica svoje detinjstvo opisuje kao „jedno divno, zdravo detinjstvo, puno akcije, puno logorskih vatri“. Porodica je mnogo vremena provodila u prirodi, na kampovanjima i dugim šetnjama, a ta ljubav prema vatri i danas je deo njenog života. „Svaki put kad odem kući u Valjevo, prvo što uradim jeste zapalim logorsku vatru na terasi i gledam u to satima. To mi je glavni odmor, iskreno.“

Preporučujemo

Pored prirode, detinjstvo je vezuje i za karate sale, gde je trenirala pet puta nedeljno, ali i za bakin stan i kadu koju joj je baka stalno punila. Sport je imao važnu ulogu u njenom odrastanju, jer je njen otac vodio karate klub koji i danas postoji. Uz karate, trenirala je i džudo.

Školske dane pamti po tome što je u osnovnoj školi bila odličan đak, dok joj je u srednjoj školi bilo malo teže.

„Da, dobro je biti dobar đak. Ja sam polagala dosta puta u avgustu neke predmete – hemiju, fiziku, matematiku…“ Prvobitno je upisala prirodno-matematički smer, ali je kasnije prešla na društveni. „Kako sam prešla, tako sam propala“, kaže kroz šalu, ističući da ju je u tom periodu više zanimalo recitovanje i dramski studio. „Bežala sam non-stop u amatersko pozorište, gradsko, i nije me nešto specijalno zanimalo sve ovo tamo, ali sam morala da završim, da bih prosto završila školu.“

Još kao dete, Milica se zaljubila u glumu i pridružila se amaterskom pozorištu "Abrašević" u Valjevu, koje ju je, kako ona kaže, navelo da „govori glasno, da progovori o nekim temama sa te strane, kao i da je to bio neki njen suštinski impuls“. Ipak, kada je došao momenat upisa na studije, Milica je imala dilemu između glume i sporta, jer dolazi iz sportske porodice – otac joj je trener džudoa i karatea, dok je brat diplomirani profesor fizičke kulture. Ali ona je odabrala scenu umesto sale.

"Kada je nakon mature trebalo da odlučim šta ću da studiram, bile su dve opcije, ili DIF ili glumu. Osim majke koja je stomatolog, mi smo u porodici svi sportisti, otac je trener džudoa i karatea, brat je takođe difovac. Bilo je prirodno da i ja krenem njihovim putem jer sam majstor i džudoa i karatea, rasla sam u toj borilačkoj filozofiji. Spremala sam prijemni za oba fakulteta. I onda sam u jednom trenutku osetila da ne želim da budem u sali, nego na sceni“, rekla je ona.

Međutim, njen put nije bio lak. Nakon što nije uspela da upiše Akademiju iz prvog pokušaja, godinu dana je radila u kafiću u Valjevu, prala čaše i čekala sledeću priliku.

"Nisam primljena ni u Beogradu na FDU, a ni na Akademiju u Novom Sadu gde sam ušla u uži izbor. Vratila sam se u Valjevo i radila u kafiću godinu dana, prala čaše i čekala sledeću priliku. I to je bilo to", ispričala je jednom prilikom.

Upornost se isplatila – sledeće godine primljena je na Akademiju u Novom Sadu, u klasu profesorke Jasne Đuričić, što je, kako kaže, bila jedna od najboljih stvari koje su joj se desile.

Pozorišna scena – mesto gde je „pekla zanat“

Janevski je karijeru gradila temeljno, igrajući u pozorištima širom Srbije. Njene uloge u predstavama poput “Ujež“, “Pučina“, “Doktor Nušić“, “Boing Boing“, “Dogvile“, “Hajmatbuh“, “Gogoland“, “Don Žuan“, “Rubište“, “Iz života insekata“, “Severoistok“, “Ovaj će biti drugačiji“… svedočanstvo su njenog glumačkog raspona i posvećenosti pozorištu. Ključni trenutak u njenoj pozorišnoj karijeri desio se kada je zaigrala u predstavi “Galeb” u režiji Tomija Janežiča, što ju je lansiralo među najperspektivnije mlade glumce. Sa ovom predstavom obišla je ceo region i stekla prvu nagradu za glumu, a imala je i zakazane predstave u čuvenom pozorištu La Mama u Njujorku, koje, nažalost, nikada nisu odigrane zbog nedostatka podrške države.

"Ova predstava me je obeležila kao glumicu, bio je to moj proboj. Igrali smo je i na Bitefu i kolege iz branše su me preko nje upoznale“, navela je Milica.

Proboj na televiziji i filmu

Iako je bila poznata u pozorišnim krugovima, šira publika je primetila Milicu Janevski u serijama “Koreni” i “Jutro će promeniti sve”, ali prava popularnost dolazi sa ulogom Zorice Gajić u seriji “Kosti” i ulogom Ane Baste u seriji „Deca zla“ na HBO.

"Išla sam na regularan kasting i sećam se da u tom periodu nisam imala novca kod sebe. Poslednje pare koje sam imala potrošila sam da kupim sebi jedno odelo koje je podsećalo na odela koje nose zamenice javnog tužioca i rekla sam sebi: ‘Ja ću ovu ulogu dobiti kako otvorim vrata od produkcije’. I tako je bilo“, ispričala je Milica o angažžmanu u seriji "Deca zla".

O njenoj harizmi i talentu govori i činjenica da je samo jednom rečenicom – „Ko si ti bre?“ – u filmu „Nedelja“, u kojem igra Marinu Tucaković, uspela da osvoji gledaoce.

Janevski je poznata i po ulogama u filmovima “Odumiranje”, “Teret” i “Otac”, a nebrojene nagrade koje je osvojila, među kojima su priznanja za najbolju mladu glumicu na festivalima Mess u Sarajevu, Zaplet u Banjaluci, Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ u Šapcu i Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u Novom Sadu, govore o njenom neospornom talentu.

Beograd – izazovi slobode i nove uloge

Nakon godina provedenih u Narodnom pozorištu Sombor, Janevski se odlučila na veliki korak – prešla je u Beograd kao slobodni umetnik. Kako sama kaže, to je značilo nesigurnost u finansijama, ali i mogućnost da se ostvari u najprestižnijim beogradskim teatrima poput Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212 i Bitef teatra. Prelazak u Beograd značio je i teške početke – bez stalnog angažmana i sa strahom od neizvesnosti, ali istovremeno i nove prilike koje su joj omogućile da izgradi karijeru korak po korak.

" Kada sam prešla u Beograd, nije bilo posla. Grcala sam u tome da li ću moći da platim kiriju, a nisam htela da opterećujem roditelje. Jednog dana pozvao me je kolega iz Banjaluke i predložio da pomognem njegovoj drugarici koja snima studentski film. Pomislila sam kako je bolje da radim nešto, pa makar i za džabe, nego da sedim kod kuće", rekla je.

Ipak, sve to se isplatilo. A Milica je čak proglašena laureatom nagrade "Ružica Sokić" u Ateljeu 212, za izuzetan doprinos pozorišnom, filmskom i televizijskom stvaralaštvu.

Iskrenost bez dlake na jeziku

Osim što je izuzetna glumica, Milica Janevski je poznata po svojoj direktnosti i hrabrosti da govori o temama koje mnogi izbegavaju. Nedavno je komentarisala položaj žena u društvu rečima:

„Moraš da budeš i dama i brat i k***a i kraljica. I da napečeš palačinke, i da se pošibaš ako treba. I da te vole njegovi drugari. I da te voli majka, i da budeš sve, a zapravo vrlo često su žene u 99 odsto slučajeva usamljene u svemu tome.“

Njena iskrenost i stavovi o položaju žena u društvu, kao i snaga koju pokazuje u svakodnevnom životu, čine je inspiracijom mnogima.

Milica Janevski – ime koje traje

Iako se možda tek nedavno probila u široj javnosti, Milica Janevski je već godinama neizostavan deo domaće umetničke scene. Njen put, ispunjen usponima i padovima, dokaz je da se upornošću i posvećenošću može ostvariti san. Danas, kao slobodni umetnik koji bira uloge sa pažnjom i strašću, nastavlja da pomera granice u domaćem glumištu. Njena priča još uvek nije završena – tek dolaze najbolji trenuci.

(Ona.rs)