Ova žena se seća SVAKOG trenutka života: Spada u 0,00001% populacije, ali retko stanje krije JEZIVU TAJNU!

Koliko puta ste poželeli da zaboravite neki neprijatan trenutak, neku svađu, ili jednostavno da vam iz glave izbledi neka briga? Srećom, za većinu ljudi, vreme zaista "leči" sve, pa i sećanja polako blede. Međutim, zamislite da se sećate bukvalno svakog, ali svakog detalja svog života, od rođenja pa sve do danas! Zvuči kao supermoć iz filma, zar ne? Ali, za neke ljude, to je surova realnost.

Upoznajte Rebeku Šerok i Emili Neš, dve izuzetne osobe koje žive sa izuzetno retkim stanjem poznatim kao "veoma superiorno autobiografsko pamćenje" (HSAM), ili hipertimezija.

Preporučujemo

Reč je o sposobnosti koja ljudima omogućava da se sete skoro svakog događaja svog života sa neverovatnom preciznošću. One su deo jedne od najmalobrojnijih grupa na svetu, sa samo 0,00001% populacije koja deli ovu retku osobinu!

Ima mozak kao kalendar

Emili i Rebeka su razgovarale u emisiji"60 Minutes Australia" o svom jedinstvenom stanju. Emili objašnjava:

- Moj mozak je gotovo organizovan kao kalendar, a svaki datum posebno podseća na film koji mogu da reprodukujem, premotam unazad i ubrzam.

Dodaje da što više "ulazi" u određeni dan, to više detalja može da izvuče iz tog sećanja. Neverovatno, zar ne? Ona čak tvrdi da se živo seća kako je učila da hoda kao beba, pa se čak seća i kako su je roditelji jurili po kući dok je to radila!

- Mislim da sam čak i te dve stvari naučila istog dana, rekla je u emisiji.

Rebeka je sa ovim retkim stanjem živela celog života, ali tek kada joj je zvanično dijagnostikovan HSAM 2013. godine, shvatila je zašto se tako živo seća svoje prošlosti. Na pitanje da li se seća svakog minuta svog života, odgovorila je:

- To je manje-više tačno, rekla sam da se sećam bar oko 95% vremena.

"Prokletstvo" savršenog pamćenja: Emocije iz prošlosti koje se vraćaju

Ipak, imati ovakvo pamćenje nije samo blagoslov. Rebeka priznaje da je to "prokletstvo" i da je negativna strana HSAM-a u tome što je često ometaju slučajni flešbekovi koji se pojavljuju tokom celog dana i noći. Najveći problem leži u tome što sećanje na tužna ili stresna iskustva vraća i sva originalna osećanja koja je osećala u tom trenutku.

- Ako se sećam incidenta koji se dogodio kada sam imala tri godine, moj emocionalni odgovor na situaciju je kao trogodišnje dete, iako su mi um i savest kao kod odrasle osobe, objasnila je.

Ovo je zaista teško zamisliti! Kako se nositi sa bolom iz detinjstva koji se svaki put ponovo oseti sa istim intenzitetom?

- Ponekad će ljudi reći da namerno ne puštam i da se samo zadržavam na negativnom u svom životu, podelila je Rebeka.

Ona zaključuje da je "užasno biti medicinski fenomen", jer vrlo malo ljudi razume kroz šta prolazi, a tretmana osmišljenih za ovo stanje gotovo da i nema.

- Sećanje na ovaj način mi se čini tako normalnim, kaže, s obzirom na to da nikada nije živela drugačije.

Ove priče nas podsećaju na kompleksnost ljudskog uma i na to koliko je važno imati sposobnost da zaboravimo, čak i neke stvari koje bismo možda želele da zadržimo. Zamislite samo teret svakog pogrešnog koraka, svake uvrede, svake brige... Možda je selektivno pamćenje ipak jedan od najvećih darova prirode!

(Ona.rs/60 Minutes Australia)