Čekala je 17 godina da operiše teški deformitet vilice: Izgleda totalno drugačije, najbliži je ne prepoznaju

Luiza Mekdermot (26) iz Bredforda godinama se borila sa teškim pregrizom – stanjem u kojem donja vilica raste ispred gornje ili se zubi ne poklapaju pravilno, što otežava žvakanje, pričanje, pa čak i osmeh. Osećala je bol, ali i veliki psihološki pritisak, jer je izgled njenih zuba uticao na samopouzdanje. Posle iscrpljujuće petočasovne operacije, otoka i meseci u kojima nije mogla da jede, danas je neprepoznatljiva – čak je ni komšije ne prepoznaju.

Preporučujemo

Od detinjstva do kompleksa u ogledalu

Problemi su počeli kada je imala devet godina – donja vilica joj je počela naglo da raste i već u tinejdžerskom dobu imala je pregriz od tri centimetra. To je, osim zdravlja, ozbiljno narušilo i njeno samopouzdanje.

„Mrzela sam da me fotografišu. Ljudi bi mi govorili da mi je vilica ogromna. Bolelo je, ali sam se tešila činjenicom da će operacija jednog dana sve promeniti“, ispričala je Luiza.

Nosila je protezu čak osam godina, čekajući dozvolu lekara za veliku intervenciju.

Petočasovna operacija i borba za oporavak

Tokom zahvata, hirurzi su joj pomerili donju vilicu unazad za 0,8 mm, a gornju napred za 1 cm. Sam proces oporavka bio je izuzetno težak.

„Dve nedelje sam mogla da pijem samo na slamku, nisam mogla da gutam niti da osećam zube. Lice mi je bilo potpuno otečeno, imala sam krvarenje iz nosa, modrice, a jedno oko mi je bilo zatvoreno od otoka. Trebala mi je stalna nega 24 sata dnevno“, otkrila je.

Komšije i kolege nisu mogle da je prepoznaju, a mnogi i danas pomisle da je druga osoba.

Žrtve na putu ka osmehu

Luiza je zbog zahteva operacije i čestih kontrola čak napustila fakultet. „Bila sam očajna. Morala sam na kontrole svakih šest nedelja i nisam želela da rizikujem da zaostajem u studijama“, objasnila je.

Ovo nije bila njena prva borba – već sa 18 godina imala je manju operaciju, kada joj je vilica skraćena za 5 mm, ali problem nije bio rešen. Tek posle godina upornog lečenja stigla je do ključne operacije i konačnog rešenja. U januaru će, nakon osam godina, skinuti i protezu.

Nova osoba u ogledalu

Iako su meseci iza nje bili bolni i iscrpljujući, Luiza ne krije koliko je presrećna:

„Sve je sada simetrično. Volim svoj profil, volim da se slikam i osećam se milion puta bolje kada se pogledam u ogledalo. To je nešto što sam oduvek želela – i sve bih ponovo uradila.“

Danas, kaže, oseća se kao nova osoba:

„Sada mi svi kažu da blistam. Moj život se potpuno promenio, a kada se slikam, osećam se kao da nadoknađujem sve godine koje sam izbegavala kameru.“

(Ona.rs)