Kada je svet naopačke: Priča Užičanke Bojane je fenomen koji fascinira i naučnike s Harvarda

Koliko puta ste u životu pomislili da živite drugačije od drugih? Priča Užičanke Bojane Filipović pokazuje da „drugačije“ može da znači – potpuno suprotno od svega što podrazumevamo pod normalnim.

Bojana je žena kojoj je čitav život „naopako“. Kada je imala samo nekoliko godina, njeni roditelji i učitelji primetili su da ne razlikuje levo od desnog, gore od dole, a ulice svog rodnog Užica, kojima je prošla bezbroj puta, nikada nije mogla da zapamti kao ostali. Međutim, ono što bi za većinu ljudi predstavljalo ogromnu prepreku, Bojana je pretvorila u posebnost: ona čita i piše naopako, počela je da puzi unazad još kao beba, a danas može i da vas nacrta „iz drugog ugla“ – bukvalno naopačke.

Preporučujemo

Kako izgleda Bojanin svet

Kada Bojana uzme papir i olovku, prvo ga okrene za 180 stepeni. Počinje da piše iz donjeg desnog ugla, naopako, odozdo nagore. Knjige, novine, pa čak i televiziju gleda naopako, ali njoj je to sasvim normalno.

„Jednostavno vidim drugačije od ostalih – naopako. Još kao mala nisam mogla da naučim da čitam i pišem kao druga deca. Bilo mi je teško da shvatim gde je levo, a gde desno. U Bostonu, gde sam bila na ispitivanjima, proglasili su me neurološkim fenomenom. Možda sam jedina osoba na svetu koja ima ovu osobinu“, ispričala je u jednom intervjuu Bojana.

Uprkos svemu, Bojana je po struci ekonomista i radi u arhivi Gradske uprave u Užicu. Kaže da su je kolege prihvatile i da je danas navikla na znatiželjne poglede ljudi koji se zapitaju kako je moguće da neko živi tako.

Naučnici zbunjeni Bojaninim slučajem

Američki tim sa Harvarda i MIT-a godinama se bavi njenim slučajem. Svi nalazi pokazali su da je Bojanin mozak potpuno zdrav i da ima natprosečnu inteligenciju, ali i potpuno drugačije vidno polje i centar za vid nego bilo koje drugo ljudsko biće.

„Lekari su mi rekli: ‘Ti ne znaš kako mi vidimo, mi ne znamo kako ti vidiš.’ I zaista, ne mogu nikome da objasnim kako ja opažam stvari. Za mene je sve normalno, samo iz drugog ugla“, objasnila je jednom Bojana.

U SAD-u su joj čak obećali poseban kompjuterski program, jer kada radi na računaru, tastatura joj je okrenuta nadole, a ekran nagore. Ipak, uz mnogo truda, naučila je da kuca „kao i ceo svet“.

Komične situacije i životne prepreke

Bojanin život prate i brojne komične situacije.

„Kada na poslu overavam dokumenta, stranke ponekad počnu da viču: ‘Dete, šta to radiš, pa vidiš li da pišeš naopako!’ Slično je bilo i na mom venčanju. Sveštenik je video da sam okrenula papir i pokušao da ga izvuče iz ruku – jedva ga nismo pocepali“, kroz smeh je tada rekla Bojana.

Ipak, postoje i ozbiljnije prepreke. Vozački ispit nikada nije uspela da polaže – pretpostavlja se da bi, kako ona kaže, „umesto napred, vozila unazad“.

Od čuda do svakodnevice

Danas, sa četrdeset godina, Bojana je matičarka u Užicu. Godinama je živela pod lupom naučnika, psihijatara i novinara, ali vremenom je njen „naopaki svet“ postao deo identiteta i života koji vodi.

„Na sve sam navikla. Ljudi se čude, ali meni je ovo normalno. Ne znam kako je vama, ali meni je naopako – pravo“, zaključila je Bojana tom prilikom.

Priča Bojane Danilović fascinira i zbunjuje istovremeno. Pokazuje nam da je granica između onoga što smatramo „normalnim“ i onoga što nazivamo „drugačijim“ često mnogo tanja nego što mislimo – i da u tome ponekad može biti i lepote i čuda.

(Ona.rs)