Žena koja je vozila "topčidersku trojku": Neverovatna priča Julke Jovanović, prve vozačice tramvaja u Beogradu

Danas na beogradskim ulicama često vidimo žene za volanom tramvaja, ali pre više od sedam decenija samo je jedna imala hrabrosti da bude prva – Julka Jovanović.

U tišini beogradskih tramvajskih šina, mnoge ulice čuvaju zaboravljena imena. Ali ako zavirimo u sredinu 20. veka, jedna hrabra žena iskoračila je iz senke i zauzela mesto gde niko nije verovao da žena može — za volanom tramvaja. Njen put je bolno trnovit, ali njena odlučnost priča o veri u pravdu i ljubav prema deci.

Preporučujemo

Detinjstvo i gubitak: Rano iskušenje hrabrosti

Julka je rođena 1918. godine u Knjaževcu. Kasnije se ostvarila kao supruga i majka troje dece. Ali život joj se obrušio 1941. godine, kada je njen suprug izgubio život u ratu, a deca su joj oduzeta — jer sistem tog vremena nije smatrao da samohrana žena može da brine o njima.

Njena unuka, Jasmina Gojković, govorila je o tom bolnom periodu: sistem je sprečavao školovanje žena, a Julka, i pored svega, nikada nije odustala. Julkina odluka bila je jasna — mora spasiti svoju decu.

Beograd, Železnik i novi početak

Uz pomoć svog brata — poštovanog hirurga — Julka je preselila se u Beograd, u naselje Železnik. Tamo je upoznala Bertu, kondukterku, koja joj je ponudila posao — prvi korak u svetu tramvaja. Julka je postala kondukterka, posao koji je u to vreme već bio neuobičajen za žene. Ali čak i to nije bilo dovoljno da je spoji sa svojom decom.

Radila je dvostruko: smena konduktera, pa čišćenje tramvajskih šina. U trenucima stida, skrivala se u žbunje dok bi prolaznici prolazili — ali sve je činila za jedini cilj: vraćanje svoje porodice.

Veliki korak: Prijava za vozača tramvaja

Kad je raspisan konkurs za žene vozače tramvaja, Julka nije razmišljala. Prijavila se i postala prva žena vozač tramvaja u Beogradu. Vozeći „topčidersku trojku“, brzo se prilagodila: pošto joj standardno sedište nije odgovaralo, uvek je dodavala jastuke.

Putnici su bili fascinirani da ih vozi dama — i bilo je i izazova. Jednog dana, dok je vozila Nemanjinom ulicom, otkazale su joj kočnice — tramvaj je jurio pravo na policajca. Julka je smogla snage da primeni pesak i uspešno zaustavi voz. Publika je aplaudirala.

Ali nisu svi gledali blagonaklono. Jedan muškarac joj je dobacio reči tokom vožnje. Julka je zaustavila tramvaj i udarila ga metalnom šipkom.

Penzija, nasledstvo i trajna ljubav prema šinama

Posle penzionisanja, Julka nije odustala od svoje velike ljubavi — tramvaja. I dalje je dolazila u voznju, pratila rad novih vozača i često prenela strast ka svojoj deci i unukama. Jasmina, njena unuka, čak je polagala za vozača tramvaja — ali život ju je odveo drugim putem.

Kontekst: Beograd i tramvaji kroz istoriju

Da bi ova priča dobila pravi značaj u okviru Beograda, vredi podsetiti da je prvi konjski tramvaj u Beogradu pušten 14. oktobra 1892. godine, između Kalemegdana i Slavije. Samo dve godine kasnije, 1894, uvedeni su prvi električni tramvaji.

Tokom 20. veka tramvaj je postao neizostavan deo prestoničkog grada — a Julka, u sred 20. veka, ukazala je da mesto u tramvaju ne mora biti rezervisano isključivo za muškarce.

(Ona.rs)