NIJE SE OTVORIO PADOBRAN, padala je 200 KILOMETARA NA SAT! Misteriozno je preživela "sigurnu" smrt

Džordan Hatmejker znala je da nešto nije u redu čim je pokušala da otvori padobran.

"Treba da pogledaš gore i proveriš - da li je tu, da li je pravougaon i da li je stabilan", priseća se i dodaje - "Moj nije bio nijedno od toga."

Preporučujemo

Bio je to njen drugi skok tog dana sa visine od oko 4.000 metara iznad polja i livada u Virdžiniji. Imala je 35 godina i još samo 10 skokova do dobijanja licence za samostalno padobranstvo.

"Nikada nisam brinula o bezbednosti"

"Kad se vrtiš i padaš ka zemlji, teško je shvatiti šta se dešava. Bila sam u svom svetu. Samo sam razmišljala kako da se izvučem iz te situacije. Bila sam čudno mirna. Sećam se da sam videla zemlju kako mi se približava i pomislila - ovo će da boli."

Džordan je oduvek bila avanturista, volela je planinarenje, skakanje sa litica u vodu i vožnju rolerkosterima. Do tog dana, u novembru 2021. godine, nikada nije slomila nijednu kost.

"Nikad nisam brinula o bezbednosti, uvek sam mislila da će sve biti u redu", istakla je.

Padobranstvom se "zarazila" još 2015. godine, posle svog prvog tandemskog skoka. "Oduvek sam sanjala da letim. Ako bi me neko pitao koja životinja bih želela da budem, uvek bih rekla ptica."

Molila se naglas, urlala da joj pomognu

Do dana nesreće, Hatmejker je bila korak od ostvarenja tog sna. Tog jutra došla je na aerodrom sa bratom, koji ju je upozorio da ne skače jer "oseća lošu energiju". Ona se samo nasmejala.

Prvi skok tog dana prošao je bez greške, ali drugi joj je promenio život. Kada je povukla sigurnosni padobran, mali padobran koji otvara glavni, zapleo se oko njene noge - kvar poznat kao "potkovica". Počela je da se vrti i pada brzinom od oko 200 km/h.

"Pokušala sam da skinem cipelu da se oslobodim, ali nisam mogla - bila je dvostruko zavezana."

Rezervni padobran se automatski otvorio, usporio je na trenutak, ali onda se i glavni padobran oslobodio iz torbe i napunio vazduhom. To je stvorilo drugi, još gori problem takozvani "down plane" ili "pad aviona". Dva padobrana povlačila su je u suprotnim pravcima, ubrzavajući pad umesto da ga uspore.

U tom trenutku, Džordan nije mislila da će umreti. "Pomislila sam samo - slomiću nogu i neću moći da idem na 'Everest Base Camp', gde sam planirala da odem za tri dana."

Srušila se nekoliko stotina metara dalje od planiranog mesta prizemljenja. "Osetila sam travu u ustima, molila se naglas i vikala u pomoć. Onda sam pokušala da ustanem i shvatila - ne mogu da pomerim ništa ispod struka."

"Moj posao na ovom svetu nije gotov"

Trebalo je pola sata da je pronađu spasioci. Helikopter ju je prevezao u bolnicu, gde su lekari ustanovili da je slomila više pršljenova i da joj je jedan od njih oštetio kičmenu moždinu. Imala je i slomljenu potkolenicu, a jedan implant u grudima je pukao od udara.

Sledila je duga borba – pet dana na intenzivnoj nezi, više operacija i meseci oporavka uz nošenje steznika i metalnih šipki u nozi. Lekari su je ocenili stepenom B na skali povreda kičme (A znači potpuna paraliza).

"Rekli su mi da je dobar znak što mogu da pomeram nožne prste. Nisam znala koliko ću moći da se oporavim, ali odlučila sam da neću dopustiti da me ovo definiše."

I zaista, njena upornost i vera pokazali su se kao čudo. Samo tri meseca nakon nesreće, Džordan je prohodala bez pomoći.

"Imala sam veru da me Bog ostavio ovde s razlogom. Osećala sam da moj posao na zemlji nije gotov."

Ta snaga vodila ju je i dalje - godinu dana nakon nesreće ostvarila je svoj san i stigla do baznog kampa Everesta, potpuno sama, uz pomoć šerpe.

"To mi je bio najveći osećaj dostignuća. Osećala sam da ponovo pronalazim sebe."

Danas, više od dve godine kasnije, Džordan je završila terapiju, ne uzima više lekove i ponovo radi. Ostala joj je blaga ukočenost u levoj nozi, ali to je ne sprečava da živi punim plućima. A najneverovatniji deo – vratila se padobranstvu. U oktobru prošle godine skočila je ponovo, u tandemu iznad pustinje Moab u Juti.

"Da sam bila sama, možda bih bila nervozna, ali pošto sam bila vezana za profesionalca, osećala sam se potpuno mirno. Samo sam bila presrećna što sam ponovo tamo gore."

(Ona.rs/theguardian)