Tri puta sam bila klinički mrtva! Vratili su me iz svetlosti i rekli: “MISIJA NIJE GOTOVA”

"Našla sam se u veoma mračnom tunelu, tamnijem nego što možete da zamislite, ali nisam se bojala",  započela je svoju ispovest 80-godišnja Norma Edvards, žena koja je čak tri puta doživela kliničku smrt. Iskustva ljudi koji su zakoračili na samu granicu između života i smrti oduvek su bila predmet fascinacije, rasprava i dubokih pitanja o tome šta se nalazi "tamo preko". Iako medicina ima deo odgovora, njihove priče često ostavljaju utisak da postoji nešto više, nešto što prevazilazi nauku, logiku i sve što smatramo poznatim.

Norma je jedna od onih ljudi koji tvrde da su zavirili iza vela stvarnosti. Tokom tri različita trenutka kliničke smrti, opisala je susrete sa svetlošću, nepoznatim bićima, sopstvenim životom koji joj je "proleteo pred očima" i jasan zadatak zbog kojeg je, kako veruje, vraćena nazad: da ljudima prenese poruku da je život večan, a smrt samo prelazak u novu formu postojanja.

Preporučujemo

Prvi susret sa smrću: "Stopila sam se sa svetlošću, postala sam ljubav"

Njen prvi susret sa smrću dogodio se kada je bila u svojim dvadesetim godinama. Na putu na posao iznenada se srušila i doživela srčani zastoj. Lekari su kasnije objasnili da je u telu imala mrtav fetus koji je počeo da je truje.

"Onesvestila sam se, a sledeće što pamtim jeste da sam bila na plafonu operacione sale. Gledala sam svoje telo kako nepomično leži na stolu. Bol je potpuno nestala. Htela sam da im kažem da sam dobro, ali niko me nije čuo."

Dok se njen tim lekara borio da je vrati u život, Norma je ušla, kako kaže, u stanje neopisive lakoće i mira.

"Osetila sam radost i ljubav koja prevazilazi sve što sam ikada mogla da zamislim. Postala sam jedno sa svetlošću. Nisam je videla, ja sam bila ta svetlost."

U tom stanju, pred njom se pojavio ogroman ekran, veći od bilo čega što čovek može da predstavi. Na njemu su se pojavila tri stupca:

• Život koji je planirala da živi pre nego što je došla na Zemlju.
• Život koji je zaista živela.
• Rezultat.

"I svaki put je pisalo: "Cilj nije ostvaren." Nasmejala sam se. Život mi je bukvalno proleteo pred očima."

Zatim je bila preneta do reke. Sa druge strane čekale su je stotine duša koje je poznavala, a među njima i njena omiljena tetka. Upravo ona joj je saopštila vest koja je Normi zauvek promenila život:

"Žao mi je, ne možeš da ostaneš. Šalju te nazad. Moraš da poneseš ovu poruku: život je večan, smrt ne postoji."

I tada se, bolno i naglo, vratila u svoje telo.

Povratak u telo: "Kao da sipate galaksiju u šoljicu čaja"

"Bilo je strašno bolno. Moj duh je ogroman, a telo malo. Kada se sve to "vrati nazad" imate osećaj kao da pokušavate da galaksiju smestite u šoljicu čaja."

Tokom nedelja i meseci nakon tog iskustva, Norma tvrdi da je imala neuobičajene sposobnosti: čula su joj bila pojačana, boje je videla kao muziku, a prolazila bi ispod sijalice i ona bi pukla.

"Mogla sam da vidim unutar ljudi. Nisam imala kome da to objasnim, mislila sam da gubim razum."

No, život je ipak nastavio da teče dalje. Sve do 2024. godine.

Drugi put: "Zadala mi je poruku anđela da je moja misija samo na pola"

U novembru 2024. Edvards je, u ranim jutarnjim satima, ponovo doživela srčani zastoj. Ovog puta sve se dogodilo pred njenim suprugom.

Tokom vožnje u hitnoj pomoći, njeno srce je stalo.

„Znala sam šta me čeka: tunel, svetlost. Znala sam da treba da stignem do Raja, ali vratili su me pre nego što sam stigla.“

Ali odmah nakon prvog povratka, ponovo je preminula.

"Ovog puta sa mnom je bila ženska figura. Ne mogu da objasnim ko je bila, ali mislim da je bila anđeo. Vodila me je, jer su znali da ću pokušati da ostanem tamo."

Poruka koju je dobila bila je ista kao i prvi put, samo još jasnije izgovorena:

"Tek pola tvoje misije je ispunjeno. Ljudi su zaglavljeni u strahu. Moraš da im pomogneš da se probude, da povise svoju frekvenciju i nastave da žive."

Život posle dve smrti: "Naučila sam da se smrti ne plašim, jer znam da ne postoji"

Danas Norma radi u staračkim domovima, ali ne kao medicinska radnica, već kao neko ko pruža utehu onima koji se približavaju kraju života.

"Ne plašim se smrti. Znam da to nije kraj, nego povratak kući. Duša ne umire. Nemoguće je opisati radost i mir koje sam osetila kada sam se stopila sa svetlošću. To nije nešto što se zaboravlja."

Priznaje i da je godinama osećala tugu zbog odvajanja od tog svetla, tugu toliko duboku da ju je teško objasniti.

"Čeznula sam da se vratim. Videla sam svoje voljene kako me čekaju. Znam da ću im se opet pridružiti."

Ipak, kaže da ju je život na Zemlji naučio važnim lekcijama, kroz ljude kojima je pomagala, starije, bolesne, usamljene.

"U svakoj osobi nalazi se deo Božje milosti. Njihove borbe su me naučile više nego bilo šta drugo."

A svima koje sreće ponavlja iste reči:

"Dok god imaš dah, imaš najveći dar. Kada dođe vreme za odlazak, znaj da smrt ne postoji. Ostaviš telo, a nastaviš da živiš u širini koju ni ne možemo da zamislimo. Došli smo ovde da bismo učili, voleli i rasli."

(Ona.rs/Mirror)