Usvojena devojčica rata postala je ikona jugoslovenskog filma: O sebi je saznala šok istinu s 36 godina

Bila je jedno od najlepših lica jugoslovenskog filma, zvezda velikih produkcija i žena čija je fotografija godinama stajala na zgradi u centru Beograda. Publika je znala njene uloge napamet, ali ono najosnovnije o sebi, ko je i odakle potiče, Božidarka Frajt saznala je tek u odraslom dobu.

Istinu o sopstvenom poreklu čula je sa 36 godina.

Preporučujemo

Detinjstvo prekinuto ratom

Život Božidarke Frajt počeo je daleko od svetla reflektora. Rođena je 1940. godine kao Božidarka Grublješić, u selu Velika Žuljevica pod Kozarom.

Tokom Drugog svetskog rata, u zločinima počinjenim na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, stradale su stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma. Među žrtvama su bila i deca, masovno odvajana od porodica i odvođena u logore.

Božidarka je imala nepune dve godine kada su joj ustaše streljale majku Vidu tokom Kozaračke ofanzive. Zajedno sa hiljadama mališana deportovana je u dečji logor u Sisku.

Iz logora je prebačena u prihvatilište Crvenog krsta u Zagrebu, gde su je usvojili Katarina i Stjepan Frajt. Dobili su ćerku, a ona novo prezime i novi identitet. Sa biološkom porodicom izgubio se svaki trag.

Od usvojenog deteta do ikone jugoslovenskog filma

Frajt je vrlo rano zakoračila u svet glume. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina postala je jedno od prepoznatljivih lica jugoslovenske kinematografije. Publika je pamti po filmovima "Užička republika", "Otac na službenom putu", "Visoki napon", "Teodora" i "Čovjek koji je volio sprovode". Osvojila je i Zlatnu arenu za ulogu u filmu "Živa istina".

Važila je za jednu od najlepših glumica svoje generacije, a ostala je upamćena i kao jedna od prvih Jugoslovenki koja se na filmu pojavila u bikiniju, što je u to vreme izazvalo veliku pažnju javnosti.

Iako je imala uspešnu karijeru, o sopstvenom poreklu nije znala gotovo ništa.

Istina posle tri decenije

Preokret se dogodio kada je imala 36 godina. Tada ju je pronašla tetka Dara Grublješić, prvoborka sa Kozare, i ispričala joj istinu o porodici, majci i ratnoj sudbini.

Tek tada je saznala da je kao dete bila na spisku mališana koje je iz logora spasavala humanitarka Diana Budisavljević.

Budisavljević je tokom rata organizovala akciju spasavanja srpske dece iz ustaških logora i vodila detaljnu evidenciju o hiljadama mališana. Godinama se verovalo da su ti spiskovi izgubljeni, a kasnije su pronađeni u arhivama. Među imenima se nalazilo i ime Božidarke. Žena koja je već bila filmska zvezda tada je prvi put dobila odgovore o sopstvenom detinjstvu.

Porodica ispred slave

U privatnom životu Božidarka Frajt uvek je nastojala da sačuva distancu od medija. Sinu Tomislavu i ćerki Božani Gregorić Vejzović, danas poznatoj glumici, bila je pre svega majka.

- Moj posao je jedno, a naš život nešto drugo, govorila je, objašnjavajući zašto privatnost drži podalje od javnosti.

Poslednju filmsku ulogu ostvarila je 2013. godine u filmu "Šegrt Hlapić", nakon čega se povukla iz javnosti.

Njena biografija danas ostaje svedočanstvo o generaciji čiji su životi bili obeleženi ratom, gubicima i kasnim otkrivanjem sopstvenog identititeta, ali i o ženi koja je, uprkos svemu, izgradila jednu od najupečatljivijih karijera jugoslovenskog filma.

(Ona.rs)