Evropa pred istorijskom promenom: U narednoj deceniji čak četiri kraljice mogle bi da vladaju istovremeno

Na evropskim dvorovima tiho se oblikuje nova era. Bez velikih političkih lomova i istorijskih revolucija, ali sa snažnim simboličkim značenjem. Mlade evropske princeze polako stasavaju i pripremaju se za svoje buduće uloge, pa bi „stari kontinent“ u narednoj deceniji mogao istovremeno da dobije nekoliko vladajućih kraljica.

Promena nije nastala preko noći. Ona je rezultat pravnih reformi u brojnim evropskim monarhijama koje su u poslednjim decenijama uvele princip apsolutne primogeniture - pravilo po kome presto nasleđuje najstarije dete monarha, bez obzira na pol. Tako su vekovne tradicije koje su davale prednost muškim naslednicima ustupile mesto savremenijem shvatanju ravnopravnosti.

Preporučujemo

U savremenim evropskim državama monarsi nemaju političku moć u klasičnom smislu. Njihova uloga je ustavna, diplomatska i simbolična. Upravo zato se od budućih kraljica očekuje mnogo više od titule: obrazovanje, međunarodno iskustvo, diplomatske veštine i razumevanje globalnih tema, od klimatskih promena do digitalne bezbednosti.

Ako se linije nasleđivanja ne promene, Evropa bi u jednoj generaciji mogla da dobije čak četiri vladajuće kraljice gotovo u isto vreme. Vek nakon borbe za žensko pravo glasa, jedna od najstarijih institucija na kontinentu mogla bi da dobije snažno žensko lice.

Princeza Elizabet od Belgije

U Belgiji je prva u redu za presto princeza Elizabet, najstarija ćerka kralja Filipa i kraljice Matilde. Belgija je još 1991. godine izmenila ustav i uvela apsolutnu primogenituru, postavši jedna od prvih evropskih monarhija koja je napravila taj korak.

Elizabet je rođena 2001. godine i nosi titulu vojvotkinje od Brabanta. Njeno obrazovanje pažljivo je osmišljeno kako bi odgovorilo zahtevima moderne monarhije. Završila je školovanje na prestižnom UWC Atlantic koledžu u Velsu, potom prošla vojnu obuku na Kraljevskoj vojnoj akademiji u Belgiji, a studije je nastavila na Oksfordu.

Učestvovanje u javnim ceremonijama, međunarodnim posetama i humanitarnim inicijativama već je postalo deo njene svakodnevice. U zemlji složenog političkog sistema i jezičkih podela, buduća kraljica se sve više doživljava kao potencijalni simbol jedinstva.

Princeza Katarina-Amalija od Holandije

Naslednica holandskog prestola je princeza Katarina-Amalija, najstarija ćerka kralja Vilema-Aleksandra i kraljice Maksime. Holandija je još 1983. godine reformisala zakon o nasleđivanju i ukinula polnu diskriminaciju.

Amalija je rođena 2003. godine i nosi titulu princeze od Oranja. Trenutno studira politiku, psihologiju, pravo i ekonomiju na Univerzitetu u Amsterdamu, program koji joj omogućava šire razumevanje društvenih i političkih procesa.

Iako veoma mlada, već je prisutna na važnim državnim događajima, poput Prinsjesdaga, kada kralj čita govor sa prestola. Medijsku pažnju privukla je i zbog bezbednosnih pretnji povezanih sa organizovanim kriminalom, zbog čega je jedno vreme živela pod pojačanim merama zaštite. Ta situacija je podsetila javnost da savremeni kraljevski život nosi i neočekivane izazove.

Princeza Leonor od Španije

U Španiji je prva u redu za presto princeza Leonor, ćerka kralja Felipea Šestog i kraljice Leticije. Iako španski zakon formalno i dalje daje prednost muškim naslednicima, Leonor je prestolonaslednica jer nema brata.

Rođena 2005. godine, nosi titulu princeze od Asturije. Školovala se u Španiji i Velsu, a 2023. godine započela je trogodišnju vojnu obuku koja obuhvata sve grane španskih oružanih snaga - tradicionalan put za buduće monarhe.

Već ima značajnu javnu ulogu. Predsedava ceremoniji dodele nagrada Fondacije princeze od Asturije i drži govore koji pokazuju da se pažljivo priprema za buduću poziciju na čelu države.

Princeza Ingrid Aleksandra od Norveške

Norveška je 1990. godine usvojila apsolutnu primogenituru, a danas je naslednica prestola princeza Ingrid Aleksandra, ćerka prestolonaslednika Hakona. Ona je druga u liniji nasledstva, odmah iza oca.

Rođena 2004. godine, Ingrid Aleksandra predstavlja novo lice moderne norveške monarhije. Završila je vojnu obuku i aktivno učestvuje u javnim događajima.

Njeno punoletstvo obeleženo je svečanom gala proslavom u Oslu na kojoj su se okupili brojni evropski prestolonaslednici, što je mnogima izgledalo kao simbolična najava generacijske smene na evropskim dvorovima.

Kejt Midlton - moguća peta kraljica

Ako se aktuelne linije nasleđivanja održe, Evropa bi u jednoj generaciji mogla da dobije i petu kraljicu. U Velikoj Britaniji bi, nakon stupanja na presto princa Vilijama, njegova supruga Kejt Midlton postala kraljica supruga.

Tako bi se, možda prvi put u savremenoj istoriji, na čelu više evropskih monarhija istovremeno našle žene – kao novo lice drevne institucije koja se kroz vekove prilagođava vremenu u kojem postoji.

(Ona.rs)