Madam Pompadur je vladala iz senke: Proročica joj rekla da će osvojiti kraljevo srce, a ona osvojila Francusku

U starim monarhijama kraljevi su smatrani vrhovnim božanstvom za jedne i najgorom kaznom za one druge. Kako bilo - kraljevi su morali biti poštovani, njihova reč bila je poslednja. Oni vredni svoje titule vodili su državu u procvat i ekspanziju, dok su pojedinci koji su zloupotrebljavali svoj položaj za sopstvenu korist često bili glavni i odgovorni krivci za propast jednog naroda.

No, ipak je monarhija bila zasnovana na nasleđivanju prestola po imenu i "plavoj krvi", stoga se i ne može očekivati da je svaki naslednik bio podoban da nosi krunu. Međutim, istorija sve više priča o ženama koje su vladale iz senke - okarakterisane kao ljubavnice, ostavile su neizbrisiv pečat u vremenu, nadmašujući one kojima su "služile".

Takva je bila Madam Pompadur koja je najviše doprinela kulturno-umetničkom razvoju Francuske, ali je svet pamti po suverenoj vladavini i kralju Luju XV , "koji je bio marioneta u njenim rukama".

- Svaki dan želim da učinim svet malo boljim nego što jeste - govorila je Pompadurova, a prenosi "Azquotes".

Ova inspirativna žena bila je zvanična glavna ljubavnica kralja Luja XV i ostala je miljenica francuskog dvora do svoje smrti. Pompadurova je preuzela kontrolu nad kraljevim rasporedom i bila njegov cenjeni pomoćnik i savetnik čak i u poznoj starosti, uprkos slabom zdravlju i mnogim političkim neprijateljima.

Osigurala je plemićke titule za sebe i svoje rođake i izgradila mrežu klijenata i pristalica.

Žana je bila glavni pokrovitelj arhitekture i dekorativne umetnosti, posebno porcelana; sponzorisala je razvoj filozofa, prosvetiteljstva, uključujući Voltera koji je bio njen odani prijatelj.

Kritičari Pompadurove bili su vođeni strahom da će ova neustrašiva fatalna žena srušiti društvenu i rodnu hijerarhiju, s obzirom na to da sama nije rođena u aristokratskoj porodici.

Proračanstvo koje se ispunilo

Žana Antonaeta rođena je u imućnoj porodici, što joj je omogućilo kvalitetno i uzvišeno obrazovanje; devojčicu su često hvalili zbog svoje duhovnosti i šarma, a sama je vladala veštinama plesa, crtanja, graviranja, slikanja i glume.

Kad je imala samo devet godina, majka ju je odvela gatari, zabrinuta za njen neprestani kašalj, a sve što je tad gatara izustila bile su reči: "Ona će vladati kraljevim srcem."

Sa devetnaest godina, Žana Antoaneta udala se za imućnog Šarla Gijoma Le Norman d'Etiola koji se strasno zaljubio u nju. Madam Pompadur mu je obećala da se nikad neće razvesti od njega zbog ijednog drugog muškarca - sem kralja. U bračnoj zajednici dobili su dvoje dece koja su preminula rano u detinjstvu.

"Lov na kralja"

Zbog predanog angažovanja u pariskim salonima, kao i zbog njene gracioznosti i lepote, Luj XV je čuo da se ime Žane Antoanete pominje na dvoru još 1742. godine.

Žana Antoaneta je pokušala da "uhvati pogled" kralja dok je predvodio lov u šumi Senart. Pošto je zauzela imanje u blizini ove lokacije, bilo joj je dozvoljeno da prati kraljevsku zabavu, a želeći da privuče kraljevu pažnju, Žana Antoaneta je jahala direktno ispred kraljeve staze, jednom u ružičastom faetonu, u plavoj haljini, a jednom u plavom faetonu, u roze haljini. Kralj joj je nakon završetka zabave poslao na dar divljač.

Tri godine kasnije, Žana Antoaneta je dobila zvaničan poziv da prisustvuje balu pod maskama održavanom u Versajskoj palati. Na ovom događaju je kralj, prerušen u drvo tise, javno, pred svim zvanicama i kraljevskom porodicom, izjavio svoju naklonost prema Žani Antoaneti, koja je bila obučena kao Dajana Lovkinja - simbolišući njihov susret u šumi.

Ubrzo se razvela i dobila svoje odaje u palati Versaj, ali da bi bila predstavljena dvoru, bila joj je potrebna titula. Kralj je 24. juna kupio titulu markize od Pompadura i Žani Antonaeti poklonio imanje sa titulom i grbom - čin kojim je postala markiza.

Odlučna da obezbedi svoje mesto na dvoru, Žana Antoaneta je odmah pokušala da uspostavi dobar odnos sa kraljevskom porodicom, uključujući i tadašnju kraljevu ženu Mariju Leščinsku koja ju favorizovala u odnosu na druge kraljeve ljubavnice.

- Nemojte misliti da se ljudi, inače intimni među sobom, pred svojim majstorom ikad usuđuju da govore o drugim stvarima sem o sasvim površnima, no zato sa tim više prava o svemu što se odnosi na mene. Ovo je nepatvorena istina. Otkako sam ovde, imala sam prilike da pratim sve to i da dobro razmislim. Pritom sam bar upoznala ljude, te Vas uveravam da su svuda isti, i u Parizu, i u provinciji, i na dvoru. Jedina razlika u predmetu čini stvari više ili manje interesantnima, pa se poroci vide u jačem svetlu - pisala je Pompadurova u svojim pismima.

Moć jača od kraljeve i stvaranje neprijatelja

Zbog svog apsolutnog uticaja Pompadurova se prvo uzdigla do položaja vojvotkinje, a potom i "dame na čekanju za tron kraljice" - što je najplemenitiji čin žene na dvoru.

Ono što je mnoge iznenadilo jeste njena uloga premijera - Žana je bila odgovorna za unapređenja, usluge i razrešenja svih članova kraljevske službe i tako je povlačila poteze u spoljnoj i unutrašnjoj politici.

Zapravo je njena intervencija bila zadužena za postizanje Versajskog sporazuma.

Ovo je bio početak diplomatske revolucije u kojoj je Francuska postala saveznik svog bivšeg neprijatelja Austrije. Pod ovim promenjenim savezima, evropske sile su ušle u Sedmogodišnji rat, koji je doveo do sukoba Francuske, Austrije i Rusije protiv Britanije i Pruske. Pobeda Velike Britanije omogućila joj je da nadmaši Francusku kao vodeću kolonijalnu silu, a za to su okrivili nikog drugog do Madam Pompadur.

No, kraljeva ljubav je bila jača od svake zle glasine.

- Što sam starija, dragi moj brate, sve više naginjem filozofiranju. Sem sreće što sam sa kraljem, a što mi svakako pomaže da pređem preko mnogo čega, sve ostalo je jedna sama mreža pakosti, intriga, bednih postupaka još bednijih smrtnika. Veoma lep materijal za razmišljanje, pogotovo kad je čovek rođen sa mozgom, kao ja - jadala se Pompadurova jedinom čoveku kom je verovala - svom bratu.

Kraj ljubavi, ali ne i prijateljstva sa kraljem

Madam Pompadur je bila izrazito lošeg zdravlja, patila je od bronhitisa, velikog kašlja, glavobolja, pljuvanja krvi, leukoreje i mnoštva pobačaja - te su ona i kralj prekinuli da praktikuju intimne odnose, ali ih to nije udaljilo. Naprotiv - postali su nerazdvojni prijatelji.

Važno je istaći da je vojvotkinja štitila Fiziokratovu školu koja je utrla put teorijama Adama Smita. Takođe je branila "Enciklopediju", koju je uređivao Denis Didro, od pariskog nadbiskupa Kristofa de Bomona, koji je nastojao da je potisne.

Enciklopedija je veoma indiskretno pisala o kralju i veoma uzdižuće o Pompadurovoj, što je bio još jedan dokaz njene moći nad njim -  pričalo se "da je ona bila jedina osoba kojoj je verovao da će mu reći istinu".

Nakon što je kralj uplovio u vezu sa svojim novim ljubavnicama, ova smela, fragilna žena je komentarisala sledeće:

- Ja samo želim njegovo srce. Te needukovane devojčice to neće oteti od mene, one ne mogu da ga osvoje. 

Kralj Luj je ostao odan Pompadurovoj sve do njene smrti od tuberkuloze 1764. godine u 42. godini; negovao ju je sve vreme tokom njene bolesti.

- Veoma sam tužan zbog smrti gospođe de Pompadur. Dužan sam joj i oplakujem je iz zahvalnosti - pisao je Volter.

Sahranjena je na tmuran dan; dok su spuštali kovčeg u zemlju u koju su udarale kapi kiše, razoreni kralj je izjavio "kako njegova markiza neće imati dobro putovanje, jer ne voli kišu".

Amanet umetnosti 

Madam Pompadur je igrala centralnu ulogu u tome da Pariz postane prestonica ukusa i kulture u Evropi. Ovaj uticaj je stekla imenovanjem svog staratelja Šarla Fransoa Pola Le Normanta, a kasnije i njenog brata Abela Poasona, na mesto generalnog direktora koji je kontrolisao vladinu politiku i rashode za umetnost.

Zagovarala je francusku originalnost tako što je izgradila i kasnije direktno kupila fabriku porcelana u Sevru 1759. godine, koja je postala jedan od najpoznatijih proizvođača porcelana u Evropi, i koja je obezbedila kvalifikovane poslove za region.

Brojni vajari i portretisti bili su pod pokroviteljstvom Pompadurove; u velikoj meri je uticala i stimulisala inovacije u onome što je poznato kao rokoko stil u likovnoj i dekorativnoj umetnosti.

Osim što je podržavala umetnost kao pokrovitelj, Madam je i neposredno učestvovala. Pored toga što je bila jedna od retkih praktikanata graviranja dragulja u 18. veku, bila je i priznata scenska glumica u predstavama postavljenim u njenim privatnim pozorištima u Versaju i Belvju, prenosi "Wikipedia".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.