Dok je narod gladovao, ona je gomilala cipele i dijamante: Naredila da žive radnike zabetoniraju, evo zašto

Kada je porodica Markos 1986. godine pobegla sa Filipina, iza nje su ostale luksuzne haljine, nakit i redovi cipela. Prizor iz predsedničke palate postao je simbol raskoši vladajuće porodice u zemlji u kojoj je veliki deo stanovništva jedva sastavljao kraj s krajem.

Imelda Markos, supruga nekadašnjeg predsednika Ferdinanda Markosa, ostala je upamćena kao jedna od najkontroverznijih prvih dama sveta. Volela je modu, umetnost i društvo moćnika, ali njena uloga daleko je prevazilazila biranje garderobe za državne prijeme.

Preporučujemo

Obavljala je političke funkcije, učestvovala u diplomatiji i gradila sopstveni uticaj. Zato se njena priča ne završava na skupocenom ormaru. Ona je i priča o autoritarnoj vlasti, porodičnim ambicijama i povratku u politiku posle pada koji je delovao konačno.

Udala se posle samo 11 dana udvaranja

Imelda Remedios Visitasion Romualdez rođena je 2. jula 1929. godine u Manili. Poticala je iz porodice sa političkim vezama, ali je njeno odrastanje bilo obeleženo i porodičnim teškoćama i gubitkom majke.

Bila je poznata po lepoti, volela je muziku i pevanje, a susret sa Ferdinandom Markosom odredio je njen dalji život.

Venčali su se 1954. godine, posle svega 11 dana udvaranja. On je tada već gradio političku karijeru, a ona je ubrzo postala važan deo njegovog javnog nastupa.

Kada je 1965. postao predsednik Filipina, Imelda je ušla u predsedničku palatu. Protokolarna uloga prve dame nije joj bila dovoljna.

Prva dama sa stvarnom političkom moći

Imelda je postala guvernerka šireg područja Manile i ministarka za ljudska naselja. Putovala je kao izaslanica svog supruga i sastajala se sa svetskim liderima.

Podržavala je izgradnju kulturnih institucija, bolnica i velikih javnih objekata. Njene pristalice u tome su videle modernizaciju zemlje, dok su kritičari ukazivali na skupe projekte i raskorak između reprezentativnih građevina i potreba stanovništva.

Istovremeno, bila je uticajna figura režima svog supruga. Njenu političku ulogu zato nije moguće posmatrati samo kroz humanitarne aktivnosti, kulturne događaje i diplomatske fotografije.

Cipele koje su postale simbol rasipništva

Najpoznatiji detalj njene biografije ostala je ogromna kolekcija obuće.

U popularnim pričama najčešće se pominje oko 3.000 pari, ali se brojke u izveštajima razlikuju. Reuters je navodio da je posle bekstva porodice u predsedničkoj palati pronađeno oko 1.200 pari.

Bez obzira na različite brojke, poruka koju je prizor ostavio bila je ista: dok su građani živeli sa oskudicom, prva dama raspolagala je garderobom nezamislivom većini stanovništva.

Cipele su bile samo deo njenog luksuznog života. Uz njih su išli nakit, dizajnerska odeća, umetnička dela i skupe kupovine u inostranstvu.

Imelda je svoju kolekciju obuće predstavljala i kao podršku filipinskoj industriji cipela. Za njene kritičare, međutim, ona je postala najupečatljivija slika otuđenosti vlasti od svakodnevice građana.

Tragedija iza filmskog spektakla

Imelda je želela da Manila dobije međunarodni filmski festival koji bi mogao da parira Kanu. Filmski centar građen je ubrzano, a u novembru 1981. godine došlo je do urušavanja u kojem su poginuli radnici.

Posle nesreće insistirala je da objekat bude završen do predviđenog januarskog roka. Tragediju su kasnije pratile tvrdnje da su pojedine žrtve ostale zatrpane u betonu kako radovi ne bi kasnili. Međutim, navodi da je Imelda naredila da se živi radnici zabetoniraju nisu pouzdano dokazani i ostaju sporni.

Pobegli su na Havaje, ali njihov politički život nije bio završen

Posle spornih predsedničkih izbora 1986. godine, masovni protesti poznati kao Revolucija narodne moći doveli su do pada Ferdinanda Markosa.

Porodica je napustila Filipine i otišla na Havaje, gde je Ferdinand preminuo 1989. godine. Usledile su dugotrajne istrage i sudski postupci povezani sa porodičnim bogatstvom.

Ipak, Imelda se 1991. vratila u zemlju. Kandidovala se za predsednicu, a kasnije je birana u Kongres. Uprkos svemu što je pratilo njeno ime, zadržala je podršku dela birača.

Važan sudski preokret dogodio se 2026. godine

Imelda je 2018. godine osuđena po sedam tačaka za korupciju u vezi sa švajcarskim fondacijama. Ostala je na slobodi tokom žalbenog postupka.

Međutim, ta presuda više nije važeći epilog ovog slučaja. Vrhovni sud Filipina je odlukom od 10. juna 2026, objavljenom u septembru, usvojio njenu žalbu i oslobodio je, zaključivši da tužilaštvo nije dokazalo krivicu van razumne sumnje. Ta odluka odnosi se na konkretnih sedam tačaka optužnice.

Njena biografija tako je ostala obeležena i političkim povratkom i dugim sudskim sporovima. Ipak, slika po kojoj je svet najlakše prepoznaje nije nastala za pregovaračkim stolom niti u sudnici, već među policama punim cipela u palati koju je morala da napusti.

(Ona.rs)