Roditeljske svađe uz "teške reči" ostavljaju dugotrajne posledice na psihu dece

- Porodične svađe nisu uvek loša stvar, ali od roditeljskog ponašanja zavisi kakve će posledice konflikti ostaviti na razvoj deteta - kaže za Ona.rs psihoterapeut Marija Ristić

Rasprave i svađe su česta pojava u porodičnim odnosima, a roditelji u afektu vrlo često ne razmišljaju o tome kakve posledice reči koje u tim momentima izgovaraju jedno drugom ostavljaju na psihu i razvoj dece.

Preporučujemo

- Odnosi roditelja, način na koji komuniciraju i vode rasprave igraju veliku ulogu u životu deteta i mogu da utiču na njegovo psihičko zdravlje, uspeh u školi, ali i budućnost veza u koje će ulaziti kada odraste - kaže za Ona.rs terapeut Marija Ristić.

Ona naglašava da roditeljske rasprave ne moraju da budu nužno negativne i da loše utiču na decu.

- Prvo ćemo se osvrnuti na benigne rasprave koje su i poželjne kako bi deca naučila da postoje različita mišljenja i da ljudi imaju različite stavove. Te rasprave su bezazlene svi dok se završavaju izvinjenjima i s ljubavlju, što može pozitivno da utiče i na produbljenje porodičnih odnosa - objašnjava psihoterapeut.

Ristić ističe da je u takvim situacijama deci važno objasniti šta je uzrok rasprave i kakve su njene posledice, odnosno šta ona donosi dobro, a onda im i pokazati da su posle takvih rasprava izvinjenja, zagrljaji i poljupci roditelja normalna stvar.

- Problem nastaje kada su svađe suviše česte, intenzivne i agresivne. To je traumatično za decu. Ukoliko roditelji agresivno viču jedno na drugo ili izbegavaju komunikaciju, što je vid pasivne agresije, to na decu može da ostavi ozbiljne psihološke posledice na duge staze - objašnjava naša sagovornica.

Ristić navodi da su brojna istraživanja, širom sveta i kod nas, ali i ono sa čim se psihoterapeuti susreću u praksi, pokazala da deca stara samo šest meseci mogu imati povišen puls i pojačano lučenje hormona stresa ako su izložena čestim, agresivnim roditeljskim raspravama.

 - Kada su u pitanju starija deca i adolescenti, oni mogu imati čak i poremećaje ranog razvoja mozga, probleme sa spavanjem, mokrenjem u krevet u uzrastu za koji to neobično, kao i anksioznost. To sve može da se odrazi na rezultate u učenju i na uspeh u školi - objašnjava psihoterapeut.

"Teške" svađe mogu da budu traumatičnije od razvoda

Ristić navodi da se ranije smatralo da je najveća trauma za decu razvod roditelja.

- Sam čin rastave, odnosno činjenica da roditelji neće živeti zajedno manja je trauma, pokazali su i praksa i istraživanja, od onoga što mu je prethodilo, a to su učestale, agresivne svađe, vikanje ili, najgore od svega, porodično nasilje koje na psihu dece ostavlja katastrofalne posledice - ističe psihoterapeut.

Ona navodi da je za razvoj dece od izuzetnog značaja atmosfera u kući i ono što su u njoj naučili.

- Roditelji vrlo često nisu svesni toga da će deca taj model naučiti i sutra će ga preneti u svoju porodicu potpuno nesvesno, a onda upadamo u 'vrzino kolo' iz koga se teško izlazi. Zato je važna svest da se na tome radi i da se to u jednom momentu preseče kao model, jer postaje generacijski problem - objašnjava Ristić.

Ona navodi da deca već od druge godine života postaju mudri posmatrači roditeljskih odnosa i primećuju vrlo često ono što roditelji ne mogu ni da zamisle.

- Od najveće važnosti je da deca razumeju svađu, odnosno raspravu, šta je ono što izaziva konflikt i šta je posledica toga. Ako shvate da i rasprave mogu da se završe ljubavlju i da mogu da doprinesu boljim porodičnim odnosima, to im neće biti ni trauma, ni problem. Za roditelje je važno da nauče da se svađaju i raspravljaju bez vređanja, ružnih reči i agresije, kako bi svojoj deci omogućili odrastanje u zdravu ličnost - savetuje Ristić.

(Ona.rs)