Nekada je "dobar" razvod bolji od lošeg braka: Deca manje pate, a emotivna situacija je stabilnija

Ovo se naročito odnosi na brakove koji su bazirani na stalnim svađama ili još gore, bilo kakvoj vrsti nasilja

Deca koja su odrastala uz roditelje koji su imali nesrećne brakove usvajaju vrednosti iz tog odnosa koji su godinama gledali. Zbog toga i sami u budućnosti mogu da traže, po modelu, sličnu, lošu dinamiku odnosa.

Svako ko razmišlja ili je prošao kroz razvod braka zna da je situacija mnogo komplikovanija, ako su u nju uključena deca. I dok će nekim roditeljima njihova dobrobit biti glavni razlog za ostanak u lošem braku, psiholozi kažu da time deci zapravo čine medveđu uslugu, naročito ako se radi o odnosu punom neprijateljstva, pasivne agresije, a posebno bilo koje vrste zlostavljanja i nasilja.

Preporučujemo

I pored toga što brojna istraživanja pokazuju da je razvod roditelja velika trauma za dete, treba voditi računa i o trajnoj emocionalnoj šteti koju dete trpi u porodici, u kojoj roditelji ne mogunikako da pronađu "zajednički jezik".

1. Dva doma u kojima nema svađa

Ukoliko roditelji žive odvojeno to omogućava deci da ne ulaze u ulogu mirotvoraca koji osluškuju razgovor i svađu roditelja, strepe od povišenih tonova ili osećaju spektar negativnih osećanja dok nemaju emotivnu zrelost da ta stanja obrade. Zbog toga mogu kriviti sebe, osećati stalnu nesigurnost...

Iako je odlazak u dva doma velika promena, ako u njima nema svađa svakako će biti dugoročno bolja za decu. Nemojte se zavaravati kako zbog toga deca više pate, oni mogu žaliti za vremenom dok ste svi živeli svi zajedno, ali samo zato što su se privikli na loše i smatraju to normalnim.

2. Stabilnija emotivna situacija

Stvari su komplikovane prvih nekoliko meseci nakon razvoda i odvajanja, ali većina porodica ipak uspešno prođe kroz ovo prilagođavanje na novu situaciju i nađu novu viziju svakodnevice, čiji je temelj stabilnija emotivna situacija.

Naravno, za tako nešto je potrebno da oba roditelja budu zreli i stavljaju dobrobit dece na prvo mesto, odnosno da dete ne pokušavaju  da "okrenu" protiv drugog roditelja.

3. Pozitivan primer rada na ličnoj sreći

Deca koja su odrastala uz roditelje u nesrećnom braku usvajaju vrednosti iz odnosa koji su godinama gledali. Zbog toga i sami u budućnosti mogu da traže sličnu dinamiku odnosa, smatrajući je normalnom, ili pak  da traže partnere sa istim manama kakve su imali njihovi roditelji, kako bi ih "ispravili".

Jedna od dužnosti roditelja je i učenje deteta o tome da sam mora da radi na svojoj sreći i bira dobro za sebe, a ne postoji bolji način da im to pokažu nego ličnim primerom.

4. Srećniji roditelji mogu pružiti više deci

Frustriran, očajan, depresivan, ljut ili naprosto nesrećan roditelj kao takav nema volje, ni energije da se bavi detetom,  jer je opterećen svojim mukama - što je sasvim ljudski i prirodno. Međutim,  ako takva osećanja traju u lošem odnosu, u svakom je slučaju nužno da roditelj pronađe lični mir i sreću, kako bi više mogao da pruži i samom detetu, piše The Huffington Post.

(Ona.rs)