Psiholog objasnio zašto roditelji ne treba da teraju decu da dele svoje igračke
Sigurno ste se kao roditelj mnogo puta zapitali da li treba da učite svoje dete da deli igračke u parku sa drugom decom
Većina roditelja bila je u situaciji da dete ne želi da podeli igračku sa drugom decom u parku i silno se upire objašnjavajući mališanu da preda predmet u kojem je uživao drugom detetu jer je ono zainteresovano za njega, prenosi Verywellfamily.
Zašto to radimo?
Preporučujemo
Mama troje dece izazvala buru na mrežama: "Često poželim da ih nemam, htela sam više od života"
Ljudi podelili koje rečenice iz detinjstva ih bole celog života: Neke su im uništile samopouzdanje
Jedan od osnovnih principa ranog vaspitanja dece je njihovo učenje da se lepo ophode prema drugarima, što mnogi roditelji poistovećuju sa deljenjem svega što dete ima kod sebe u rukama.
Ono što je važno jeste da se zapitate s kojim ciljem terate dete na deljenje? Da li mislite da će se dete tako lakše uklopiti u društvo? Ili to radite zbog drugih odraslih koji su tu prisutni da ne bi pomislili da odgajate sebično i nemarno dete?
Tokom ranog razvoja dete uči kako da zadovolji sopstvene potrebe. Ideja o deljenju i pozajmljivanju je previše složena da bi dete moglo da je razume.
Dete u ranom uzrastu nije razvilo empatiju i ne može da se stavi u ulogu drugog deteta.
Kako smatra psiholog Lauri Markam, kada teramo decu da dele igračke učimo ih pogrešnim lekcijama, a to je da glasno plakanje pomaže da se dobije nešto što se želi i da bi svi trebalo da prekinu ono što rade kako bi nešto dali drugome samo zato što to drugi traži.
Roditelji sigurno ne žele ovakve poruke da prenesu deci kada ih prisiljavaju da dele.
Prema mišljenju psihologa, umesto što dete terate da deli treba da mu objasnite na koji način može da reši sukob. Rešenje je dogovor kada bi drugo dete koje želi igračku moglo da dođe na red za igru sa željenim predmetom.
Potrebno je da roditelj deteta koje želi predmet odreaguje u datoj situaciji i nauči ga strpljenju.
Ako odrasli uvek uskaču ili postavljaju granice, dete gubi sposobnost učenja iz iskustva. Važno je da nauči kako da govori u svoje ime i na ljubazan način, pun poštovanja.
Deca bi trebalo da imaju punu slobodu tokom igranja i da, kada su spremna, predaju igračku nekom drugom. Ovaj metod razvija samoregulaciju, samodisciplinu i sposobnost prepoznavanja svojih i tuđih osećaja i nivoa zadovoljstva.
Deca vole da usrećuju drugu decu, ali kada to ne rade pod pritiskom. Roditelj mora da nauči dete kako da sačeka svoj red, jer su krajnji cilj ove metode deca koja su naučena strpljenju i empatiji.
(Telegraf.rs)