Mislite da je samo lepo vaspitano, a možda ima dublji problem: 6 znakova da vaše dete previše ugađa drugima

Deca koja pokazuju ponašanje "ugoditi svima" često ne umeju da jasno izraze svoje potrebe, kako bi svi oko njih bili zadovoljni. Vremenom, ovakvo ponašanje može dovesti do niskog samopouzdanja i poteškoća u postavljanju granica.

Na prvi pogled, imati ljubazno i lepo vaspitano dete može delovati kao san svakog roditelja. Ono deli igračke, govori "molim" i "hvala" i retko se svađa. Ali ispod tog pristojnog ponašanja može da se krije dublji problem koji se tiho razvija: ugađanje drugima. Ako vaše dete stalno stavlja tuđe potrebe ispred svojih, po svaku cenu izbegava konflikte ili je anksiozno zbog toga da ne razočara druge, moguće je da nije samo "dobro vaspitano", već da uči da potiskuje sebe kako bi dobilo prihvatanje.

Dva dečija psihologa su dala svoje mišljenje o ovom ponašanju.

Zašto ugađanje drugima nije bezazleno?

Kada deca stalno stavljaju tuđa osećanja ispred svojih, mogu početi da gube kontakt sa onim što njima zapravo treba ili žele. Vremenom mogu razviti osećaj da vrede samo kada su korisni ili kada usrećuju druge.

- To zaista može da naruši njihovo samopouzdanje. Takođe im otežava da kažu 'ne' ili da se zauzmu za sebe kako odrastaju. Ako se ovaj obrazac nastavi, može dovesti do anksioznosti, iscrpljenosti ili problema u odnosima kasnije u životu - kaže Nina Vestbruk, porodični terapeut.

Prema njenim rečima, ova deca mogu biti podložnija manipulaciji jer su navikla da rade stvari kako bi ugodila drugima, umesto da uče da procenjuju situacije, izražavaju svoje potrebe i zauzmu se za sebe.

Ljubaznost i lepo ponašanje su osobine koje roditelji žele da podstiču kod svoje dece. Međutim, ugađanje drugima može biti manje prilagodljivo ponašanje i na kraju nije u najboljem interesu deteta.

Pa kako zapravo izgleda ugađanje drugima kod deteta?

Ugađanje drugima često potiče iz nesigurnosti deteta i straha da će izgubiti spoljašnje izvore potvrde, objašnjava dr Laino.

- Takva deca mogu osećati potrebu da udovoljavaju drugima kako bi dobila potvrdu koja jača njihovo samopouzdanje. Često stalno traže sigurnost ili odobravanje i postavljaju pitanja poput: ‘Da li ovo radim kako treba?’, ‘Da li je ovo u redu?’ ili pitaju roditelje: ‘Da li ste ljuti na mene?’ - rekao je on.

Još jedna važna osobina dece koja ugađaju drugima jeste da teško kažu „ne“ i postave granice, čak i kada to znači da rade nešto što ne žele. Ona često žrtvuju svoje potrebe zarad drugih od kojih očekuju potvrdu i prihvatanje.Takođe, ova deca se često preterano izvinjavaju, čak i kada to nije potrebno. Imaju poteškoće da se zauzmu za sebe i često u grupnim aktivnostima zauzimaju ulogu „sledbenika“, objašnjava dr Laino.

Prema njemu, znaci upozorenja u ponašanju uključuju:

• Često se izvinjavaju, čak i bez razloga
• Stalno traže potvrdu (npr. „Da li je ovo u redu?“, „Da li sam dobro uradio/la?“, „Da li ste ljuti na mene?“)
• Retko kažu „ne“, čak i kada im se nešto ne sviđa
• Rade stvari samo da bi ih drugi voleli, npr. pretvaraju se da vole nešto što zapravo ne vole

Izbegavaju konflikte

Imaju problem sa postavljanjem granica i preuzimaju previše obaveza iz straha da ne razočaraju drugeKljučna razlika je u tome što ova deca nisu samo pristojna i ljubazna, ona potiskuju sopstvene potrebe kako bi zadovoljila druge, bilo da su to vršnjaci ili autoriteti poput učitelja ili roditelja.

Zašto neka deca postaju takva?

Iako ne postoji jedan jedini uzrok, stručnjaci ističu da okruženje i način odrastanja imaju veliku ulogu.Kada deca odrastaju u sredinama koje naglašavaju „savršeno ponašanje“, bilo u sportskim timovima ili u školama sa visokim zahtevima, mogu početi da postavljaju nerealne standarde sebi u pokušaju da zadovolje očekivanja drugih.

Takođe, ako je okruženje nepredvidivo, zastrašujuće ili nestabilno, neka deca uče da svaki konflikt može biti opasan, pa potiskuju svoja osećanja kako bi izbegla sukobe i sačuvala osećaj mira. Ovo je posebno izraženo kod tzv. „parentifikovane dece“, odnosno dece koja odrastaju u porodicama gde se od njih očekuje da budu emotivna podrška roditeljima - takva deca često nauče da potrebe drugih stavljaju ispred svojih.

Samopouzdanje i životno iskustvo takođe mogu uticati na sklonost deteta ka ugađanju drugima. Deca sa nižim samopouzdanjem mogu osećati kao da se stalno suočavaju sa odbacivanjem od strane drugih i da je jedini način da izbegnu buduće odbijanje da učine sve što mogu kako bi usrećila druge.

- Ugađanje drugima može da počne kada deca osete da moraju da budu ‘dobra’ da bi bila voljena. Mogu da misle da će, ako budu tiha ili korisna, svi biti zadovoljni. Kod osetljive dece, biti ljubazan može delovati kao jedini način da se osećaju vredno, a ovakvo ponašanje može da se nastavi i u odraslom dobu ako se ne prepozna i ne reguliše - kaže Vestrbuk.

Ponašanja ugađanja drugima mogu se i „preneti“. Iako ne postoji gen za ugađanje drugima, istraživanja pokazuju da je osobina slaganja sa drugima delimično pod uticajem genetike, a trauma može izazvati epigenetske promene u DNK. Takva deca mogu biti prirodno osetljivija na osećanja drugih i zbog toga mogu pokušavati da udovolje drugima čak i na sopstvenu štetu.

Kako pomoći detetu da postavi zdrave granice?

Za decu koja imaju izraženu sklonost ugađanju drugima, učenje postavljanja granica može biti izazovno, ali i veoma značajno za njihov razvoj.

Evo nekoliko strategija koje preporučuje dr Laino:

Pokažite detetu primer kako se kaže „ne“ na asertivan i poštovan način. Na primer, ako deli nešto za šta znate da zapravo želi da zadrži za sebe, recite mu da je u redu da to kaže. Vežbajte različite rečenice, poput: „Ne, ne možeš da uzmeš, jer sam se baš radovao/la da to zadržim za sebe.“

Obratite pažnju na to koje ponašanje kod deteta nagrađujete. Umesto da ga hvalite samo kada pomaže drugima, pokušajte da prepoznate i trenutke kada se zauzme za sebe i izrazi svoje mišljenje.

Normalizujte i potvrdite različita emocionalna iskustva i podsetite dete da je u redu da bude uznemireno zbog nečega što ga pogađa, kao i da ima siguran prostor da podeli svoja osećanja.

Podsetite ga da ne mora da se izvinjava bez potrebe. Sledeći put kada primetite preterano izvinjavanje, recite mu: „U redu je da se tako osećaš i ne moraš da se izvinjavaš zbog toga.“

Naučite ga o bezuslovnoj ljubavi i da vaša ljubav ne zavisi od toga koliko udovoljava vama ili drugima u porodici. Ima prostora da ne bude savršeno, a da i dalje bude voljeno.

Podsetite ga da smo svi ljudi i da svi ponekad pravimo greške. To je normalno.

Govorite detetu da ga volite zbog onoga što jeste i da ćete biti tu i kada pogreši (što češće možete). Naglasite da ne mora biti savršeno da bi bilo voljeno.

(Ona.rs/Parents)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.