Zašto u Srbiji samo 12,8 odsto žena doji? Glavni problem je NEINFORMISANOST

Poražavajuća je statistika žena koje doje u Srbiji

Nedelja koja je počela sa 1. avgustom širom sveta obeležava se kao svetska nedelja dojenja. Broj novorođenčadi i beba u Srbiji koje su na prirodnoj ishrani i pored dokazanih koristi dojenja sve je manji.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da majka doji bebu minimum šest meseci, isključivo svojim mlekom, bez dohrane. Takođe, optimalno je da se i nakon uključivanja čvrste hrane dojenje nastavi do druge godine života bebe.

Preporučujemo

Prema podacima UNICEF-a iako 90 odsto beba u Srbiji počne da sisa, samo njih 12,8 odsto je isključivo na majčinom mleku, a 47 odsto dece pretežno je dojeno do pet meseci starosti.

I zaista ne možemo da se pohvalimo dobrom statistikom dojenih beba u Srbiji, stanje je čak i alarmantno, a na ovu temu smo razgovarali sa Irenom Marković, strukovnom medicinskom sestrom iz oblasti medicinskih nauka, autorkom knjige "Zdrava beba" i autorkom grupe "Zdrava beba" na društvenoj mreži "Fejsbuk" gde svakodnevno savetuje majke o pravilnom postupanju sa bebama i decom.

- Ovogodišnji slogan pod kojim se obeležava Svetska nedelja dojenja glasi "Istupi za dojenje - edukuj i podrži!“ Ove godine kampanja se fokusira na osnaživanje i proširivanje kapaciteta u svim sferama društva, tiče se svih nas koji možemo zaštititi, podržati, promovisati dojenje. Znanje je moć i znanje je ključ uspeha i u pogledu dojenja. Načelno, svi znamo da je majčino mleko najbolja i najzdravija hrana za dete. Nedostaje nam prava i blagovremena informisanost, praktična pomoć za savladavanje izazova koji se javljaju tokom uspostavljanja dojenja i kontinuirana podrška kroz sve zdravstvene i ostale sisteme podrške - rekla je Marković.

- Najveća prepreka za veći procenat dojene dece su nedovoljna informisanost o izazovima koji su čest pratilac uspostavljanja dojenja, nedovoljna informisanost o alatima za prevazilaženje poteškoća sa dojenjem i nedovoljna informisanost o rizicima veštačke ishrane i uticaju veštačke ishrane na celokupan razvoj deteta. Moje lično mišljenje je da se vrlo malo govori o rizicima kod dece koja se hrane mlečnim formulama - istakla je Irena.

Na pitanje ko treba da pruža informacije i podršku dojenju naša sagovornica ističe da svi imaju ulogu u tome.

- Svi. Apsolutno svi: sve osoblje zdravstvenih ustanova i organizacija, ustanove za obrazovanje i brigu o deci, lokalne zajednice, mediji i sva sredstva javnog informisanja, radne organizacije, vladine, republičke i nevladine organizacije.

Informisanost i edukacija trudnica od ključnog značaja za dojenje

- Da bi majka uspela u dojenju, neophodno je da najkasnije tokom trudnoće donese odluku da želi da doji. Kada trudnica ima želju da doji, jednostavno može doći do pravih informacija. Te informacije može dobiti tokom redovnih ginekoloških pregleda, od patronažnih sestara, u školicama roditeljstva patronažne službe pri domovima zdravlja, tokom onlajn edukacija koje organizuju zvanične zdravstvene i druge organizacije koje se profesionalno bave podrškom dojenju. Svaka trudnica sa svojim partnerom treba da prođe edukaciju o dojenju i izazovima koji mogu da prate dojenje.

- Tokom edukacija treba detektovati zablude koje majka ima o dojenju i pružiti budućim roditeljima adekvatne informacije i smernice. Korisno je tokom edukacija saznati ko iz bliskog okruženja sve može da bude podrška roditeljima nakon rođenja bebe. To može biti rođaka, prijateljica, komšinica koja je imala uspešno iskustvo sa dojenjem deteta makar godinu dana - savetuje Irena Marković.

Informisanost i edukacija u porodilištima i zdravstvenim ustanovama

- Većina porodilišta je u sistemu podrške "Prijatelji dece“ (Baby Friendly). Svako porodilište je dužno da poštuje ovu inicijativu i da sprovodi svih Deset koraka do uspešnog dojenja. Prvi i po mom mišljenju najznačajniji korak naglašava značaj poštovanja pisanih pravilnika kojima se, između ostalog, zabranjuje promovisanje mlečnih formula, bočica, cucli. Zdravstvene ustanove i proizvođači mlečnih formula kao i distributeri su dužni da poštuju Međunarodni Kodeks koji reguliše način oglašavanja zamena za majčino mleko.

- Prema Kodeksu, mlečne formule se ne smeju nalaziti na zalihama u zdravstvenim ustanovama, ne smeju se poklanjati, promovisati i trebalo bi da se izdaju na recept ili kao i svi ostala sredstva za posebne medicinske potrebe tokom pružanja zdravstvenih usluga. Kodeks uređuje i na koji način može da se vrši slobodna prodaja mlečnih formula uz obavezno naglašavanje prednosti dojenja i značaja majčinog mleka koje treba da stoji na svim pakovanjima mlečnih formula. Prilikom otpusta iz porodilišta, roditelje treba uputiti na patronažnu službu, ali i ostale grupe i organizacije koje se bave podrškom dojenju u lokalnoj zajednici - rekla nam je naša sagovornica.

Informisanost preko svih sredstava javnog i masovnog informisanja

- Zahvaljujući agresivnim marketinškim kampanjama u našem društvu je sasvim normalno da sibmol za bebu bude flašica i cucla. U medijima se nedovoljno govori o dojenju, a poreviše je sadržaja o veštačkom načinu ishrane. Flašice i cucle se nalaze u slikovnicama za decu, igračke za decu sadrže flašice i cucle, bebi oprema sadrži ove oznake, mesta za decu su obeležena flašicama i cuclama... Sa druge strane, dojenje u javnosti se osuđuje, pokušaji da se dojenje predstavi kroz igračke, slikovnice takođe je bilo neuspešno.

- Veliki procenat žena se ne usuđuje da doji na javnom mestu. Svi se moramo zapitati zbog čega nam smeta nešto što je tako prirodno a ne smeta nam ono što je veštačko i može biti štetno. U medijima se takođe mora više govoriti o rizicima koje sa sobom nosi veštački način ishrane mlečnim formulama - ističe Irena Marković.

Irena podseća da dojenje treba štititi, podsticati i podržavati u svim radnim organizacijama, na svim radnim mestima gde su zaposlene žene generativnog doba. Podršku dojenju treba da pružaju i ustanove za zaštitu, obrazovanje i brigu o deci - na prvom mestu predškolske ustanove.

Naša sagovornica kaže da do malog procenta dojene dece dovode i dalje prisutne zablude.

Neke od najzastupljenijih zabluda su:

- Ne mogu sve žene da doje

Svega od jedan do tri odsto žena na svetu ne može da doji jer ima urođeni nedostatak mlečnih žlezda, imalo je operacije na dojkama kojima su presečeni svi mlečni kanali ili boluje od retkih bolesti hipofize.

- Mleko nije nadošlo u prvim danima nakon porođaja

Kolostrum - prvo mleko se u dojkama stvara još tokom trudnoće. Dakle, mleka ima čim se beba rodi. Jedino što treba je staviti bebu da sisa što pre nakon porođaja i nastaviti sa dojenjem na zahtev makar 10 puta za 24 sata.

- Mleko je slabo i nekvalitetno

Netačno. Svaka boja mleka, svakog trenutka tokom dojenja je prihvatljiva i dobra za dete. Nijedan sisar na planeti ne proizvodi nekvalitetno mleko za svoje mladunče. To je zakon prirode. Ako se majci čini da je dete gladno, samo treba da poveća broj podoja. Čak i ako je položaj za dojenje loš, čestim podojima će dete ipak dobiti adekvatne podoje dok majka ne dobije stručnu pomoć za nastavak dojenja.

-Bebi treba dati čaj, vodu

Zbog ovog saveta bebe ne dobijaju dovoljno mleka, ugrožava se proizvodnja mleka i napredovanje bebe.

- Majka ili beba su anemične zbog dojenja

Netačno, naravno. Ako je majka anemična, treba da se konsultuje sa lekarom i da poveća unos crvenog mesa u svoju ishranu. Gvožđe iz majčinog mleka se odlično apsorbuje, a gvožđe iz formula se apsorbuje loše koliko god da ga ima.

- Žena koja doji treba da menja ishranu

Netačno. Dojilji je potrebna raznovrsna i zdrava ishrana i zbog njenog zdravlja i zbog zdravlja deteta koje doji. Jedino što treba izbegavati su kafa, gazirani napici, opojne supstance, lekovi bez konsultacije sa lekarom.

Najbrža čitateljka osvojila je poklon, knjigu "Zdrava beba" naše sagovornice Irene Marković. Kontaktirana je na mej.

(Ona.rs)