Kornelije i Spomenka Kovač: Stvaranje evergrin muzike bilo im je "u krvi"

Evergrin hitovi uz koje su se generacije zabavljale, zaljubljivale, stvarale porodice i uspomene napisao je najplodnosniji muzički i bračni par na ovim prostorima Kornelije i Spomenka Kovač

Ako ste ikada čuli pesmu "Zlatni dan" u izvođenju Bisere Velentanlić, složićete se da je to jedna od najromantičnijih i najtužnijih ljubavnih pop numera ikada napisana u našem regionu. Ovaj evergrin hit i mnogi drugi uz koje su se generacije zabavljale, zaljubljivale, stvarale porodice i uspomene napisao je najplodnosniji muzički i bračni par Spomenka i Kornelije Kovač .

Dvojac, koji se pretvorio u muzički četverac, zahvaljujući njihovim ćerkama Aleksandri i Kristini, koje su nastavile stopama svojih roditelja, decenijama je stvarao neke od najneverovatnijih stihova i taktova koji su obeležili živote svakog od nas na prostorima širom Balkana. Njihov brak se završio razvodom, a konačni rastanak Bate i Spomenke usledio je 2005. godine, kada je ona preminula od opake bolesti.

Preporučujemo

O Bati Kovaču malo šta da je ostalo nepoznato. On je bio i ostaće legenda rok, pop i generalno muzičke scene bivše Jugoslavije sa hitovima koji nikada ne mogu da budu prevaziđeni. Ali o tome koliko je stvarno muzički bila plodonosna cela porodica Kovač, najbolje ilustruje ćerke Aleksandra, koja je jednom prilikom opisala svoju majku.

- Ona bi napisala po tri, četiri teksta u nekoliko dana između spremanja stana, odlaska na pijacu i kuvanja ručka, i to tekstova kao što su "Poljubi me", "Ako odlaziš" i "Kuća slomljenog srca". Nije bila svesna da to što piše predstavlja vrhunac onoga što je napisano u srpskoj popularnoj muzici, jer njeni tekstovi ne mogu da se porede ni sa jednim drugim - ispričala je Aleksandra svojevremno za 27/sedam.

U nekim od tih naleta inspiracija tim Kovač stvorio je legenarne pesme “Ti si mi u krvi”, “Ove noći jedna žena”,“Maestro i violina” i mnoge druge. Neizmeran muzički talenat preminulog Bate Kovača, ali i ljubav prema životu njegove supruge Spomenke nizali su hitove.

Iza njih su ostale velike pesme, šareni klavir i umetnička porodica.

– Mama je bila inteligentna, snažna i kreativna žena koja je živela za svoju porodicu i bila nesvesna svog ogromnog talenta. Sa devetnaest godina udala se za Kornelija, a godinu dana kasnije rodila mene. Nije završila stomatologiju koju je upisala, jer se od mog rođenja u potpunosti posvetila porodici. Sedamdesetih godina počela je da piše tekstove za različite izvođače, najviše za one za koje je tata komponovao, da bi tokom osamdesetih napisala neke od legendarnih pesama jugoslovenske pop muzike, za najveće zvezde kao što su Zdravko Čolić, Zlatko Pejaković, Neda Ukraden, Davorin Popović, Kemal Monteno, Dragan Stojnić, Bisera Veletanlić i Radmila Karaklajić - pričala je Aleksandra.

Kada je jednom prilikom upitala tatu kako je njihova majka, koja često stoji iza tekstova za koje i ne znamo, počela da piše, ispričao joj je da ju je viđao kako stalno nešto piše i kada mu je jednom prilikom pokazala neki tekst, zamolio ju je da napiše i njemu za određenog izvođača. Tako je počela i nikada nije prestala, bilo da su u pitanju radio-drame, u periodu kada je radila na Radio Beogradu, TV serije ili tekstovi za popularnu muziku.

– Sebe nije smatrala tekstopiscem, već majkom i domaćicom. Svoj neverovatan talenat i lakoću sa kojom je pisala doživljavala je kao nešto normalno i prirodno, i nikada nije imala ambicije da sve to proširi kroz saradnju sa drugim kompozitorima. Najviše tekstova je napisala za mene, jer sam joj ih ja najviše i tražila, kada sam započela karijeru devedesetih godina - priseća se Aleksandra.

Kovačevi su uživali u svom svetu, imali su mnogo prijatelja i poznanika, često su pravili proslave u kući u kojoj se okupljao krem tadašnje umetničke scene, od pisaca, preko glumaca, muzičara, do slikara...

- Naš dom je bio kao iz časopisa, a svako ko je došao osećao se posebno, jer ga je Spomenka dočekala kao kralja. Jednom prilikom je dovela svog prijatelja, mladog slikara, da nam “Petrof” klavir ofarba u belo i onda isprska svim mogućim bojama, kako bi unela što više boja u naše živote. Na tom klaviru su nastale mnoge divne pesme - prenela je njihova ćerka Aleksandra.

Spomenka Kovač umrla je 2005. godine, u pedeset trećoj godini života,  a danas joj se pridružio i njen bivši suprug Kornelije Bata Kovač, u 81. godini života. Kornelije sa Spomenkom pored Kristine i Aleksandre ima i ćerku Anju, a sa drugom suprugom Snežanom ima sina.

(Ona.rs)