Strasna nedelja je sećanje na stradanje: Ako oprostimo drugima, i Hristos će oprostiti nama
U ovim danima pojačane su molitve, bdenja, kao i post
Kod svih hrišćana poslednja nedelja pred Vaskrs zove se Strasna nedelja. Za vernike, ova sedmica predstavlja nešto značajnije od same pripreme za proslavu najvećeg hrišćanskog praznika, vaskrsenja Isusa Hrista.
Strasna nedelja je sećanje na stradanje, strašne događaje, patnje Isusove te poslednje nedelje njegovog života na zemlji. Zbog toga je mnogi zovu i Strašna ili Stradalna nedelja. U crkvi i narodu ustalilo se Strasna, kao izraz svesnog Isusovog žrtvovanja za dobrobit drugih. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu se otvorio put ka raju.
Preporučujemo
Vaskrs je praznik okrenut deci: Kako se obeležavala Lazareva subota, a šta simboliše jaje, pitali smo etnologa
Napravite od šarenih papira vaskršnju dekoraciju u obliku zečeva: Toliko je zabavno da će i deca uživati
U ovoj sedmici vernici bi trebalo da se potrude da oproste jedni drugima sve međusobne grehe i uvrede, jer, kako uči hrišćanstvo, ako oprostimo drugima, i Hristos će oprostiti nama.
Strasnim ponedeljkom počinje sedma nedelja posta. U ovim danima pojačane su molitve, bdenja, kao i post. Interesantno je da se ovaj naziv vezuje i za to što se prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosovu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.
Utorak i sreda posvećeni su sećanju na poslednje besede Isusa Hrista.
Na Veliki četvrtak, sećamo se Tajne večere i Jude koji je izdao Isusa. Već ponegde počinje bojenje jaja.
Na Veliki petak, na dan stradanja sina Božijeg, Crkva se seća brojnih događaja, od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, do polaganja njegovog tela u grob. Ko može, ne jede ništa ceo dan, drugi ne jedu i ne piju do iznošenja plaštanice, odnosno do tri sata popodne.
Običaj je da se na Veliki petak ujutru farbaju jaja, a prvo crveno jaje koje ofarbate naziva se čuvarkuća i štiti dom cele godine od negativne energije.
Na Veliku subotu pravi se kolač koji se ukrašava bosiljkom i utisnutim slovom. Takođe, ukrašava se i jajima koja se na dan Vaskrsa daju deci.
U nedelju proslavljamo Vaskrsenje Hristovo. Običaj je da se na ovaj dan razbijaju jaja, a pobednik koji je razbio jaje potivniku, dobija njegovo jaje na poklon. Ovom prazniku se naročito raduju deca, a veruje se da na ovaj dan posebno treba veličati život i biti radostan.
(Ona.rs)