"Naš otac je vodio dvostruki život": Nakon 30 godina kontaktirala je sestra za koju nije znala da postoji

Njena majka je bila ugledni lekar, otac berzanski mešetar koji je postao ekonomski istoričar, a njegova tajna porodica živela je u skromnim okolnostima

Žena po imenu Džordžija Blejki nije ni slutila da će u odraslom dobu otkriti da njena porodica broji još članova, odnosno da je njen otac sve vreme živeo dvostrukim životom.

- Moj otac je bio stalno umoran, sa uznemirujućom sposobnošću da zaspi bilo gde, u bilo koje vreme, uključujući i za volanom porodičnog Volva. Došlo je do strašnog incidenta na školskom koncertu kada je zadremao u prvom redu, a njegovo hrkanje je odzvanjalo kroz salu. Proći će još 30 godina pre nego što dobijem objašnjenje, koje se pokazalo zapanjujuće jednostavno, ali zbunjujuće u svojim komplikacijama. Bio je to odgovor koji je razneo sve što sam mislila da znam o svom odrastanju - počinje ona svoju ispovest za "Daily Mail".

Preporučujemo

Živeći samo nekoliko milja udaljeni na drugoj strani centralnog Londona, nisu bili tako daleko. Njena majka je bila ugledni lekar, otac berzanski mešetar koji je postao ekonomski istoričar, a njegova tajna porodica živela je u skromnim okolnostima.

Dok je Džordžija odrastala na zelenom trgu Earls Kort u zapadnom Londonu, oni su živeli u Stouk Njuingtonu u Hakniju. Ispostavilo se da je njne otac imao još dvoje dece, uključujući još jednu ćerku tek nešto mlađu od nje i to sa istim imenom.

- Ja sam se školovala u prestižnoj, privatnoj ženskoj školi Svetog Pavla, ona je bila u lokalnoj gimnaziji. I mi izgledamo prilično drugačije: ona ima tamnu kožu, ja imam svetlu. Najčudnije od svega, dao je mojoj tajnoj sestri isto ime, Džordžija, samo se drugačije piše-

Istina joj je bila otkrivena u telefonskom pozivu ubrzo nakon očeve smrti. Bilo je to leto 2013. i Džordž, koji je tada imao 77 godina, preminuo je nakon napada upale pluća.

- Dok smo tugovali u zapadnom Londonu, ljubavnica i deca mog oca su se mirili sa sopstvenim gubitkom, nešto što su otkrili tek kada se njegova čitulja, kao poznatog ekonomskog istoričara pojavila u Tajmsu. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što me je moja polusestra, tada stara 35 godina, pronašla i pozvala. Bila sam u takvom stanju šoka kada se predstavila telefonom da je veći deo razgovora ostao prazan - govori Džordžija.

Prošlo je malo vremena pre nego što je mogla da upozna svoju novu porodicu. Ubrzo nakon ovog emocionalnog zemljotresa usledio je još jedan udarac: njenoj ćerki Romili je dijagnostikovan neuroblastom.

- Neko vreme, ceo moj fokus bio je na oporavku moje ćerke i tek 2016. godine, kada je Romili prošla kroz najgore, konačno sam se osećala spremnom da upoznam svoju novu porodicu, Džordžiju i Olivera, licem u lice. Njena majka je bila Jamajčanka, a moja je bila Skandinavka. Ipak, Oliver je toliko ličio na našeg oca sa stilom, koji se kao mladić bavio modelingom, to je bilo neverovatno. Imao je istu viličnu strukturu i ubitačne jagodice - rekla je.

Tada su sva pitanja i osećanja ispali. Rekli su joj da su oduvek znali za nju i za njenog brata. Otac je otišao toliko daleko da je podelio detalje o njihovom detinjstvu, znali su za njenu ljubav prema umetnosti i muzici, interesovanja koja su delili.

- Pitala sam zašto nikada nisu stupili u kontakt sa nama. Džordžija je odgovorila da im je Džordž stalno utiskivao da ne smeju da pokušavaju da nas pronađu. S poštovanjem su sledili njegove želje dok je bio živ. Kako smo se postepeno upoznavali, slagali smo delove naše istorije. Moj otac se oženio mojom majkom, polu Dankinjom, Dajanom, 1967. kada je on imao 33, a ona 35 godina. Ja sam se rodila 1971. godine. Nije bilo nagoveštaja da je moj otac ikada "zalutao" sve dok nije sreo Džordžijinu majku, ambicioznu glumicu, u jednom noćnom klubu u Londonu 1976. godine i zaljubio se. Dve godine kasnije stigla je Džordžija, a za njom i njen brat Oliver 1988. godine. Prema Džordžiji, moj otac je rekao njenoj majci da će se razvesti od Dajane i ona je strpljivo čekala taj dan. Čak ju je i zaprosio, ali je ona odbijala da kaže "da" sve do razvoda.

Džordžija je objasnila kako ih je njihov tata većinu vikenda posećivao u domu u severnom Londonu, pozdravljajući ih užurbanim poljupcima u hodniku.

- Bilo joj je čudno kako je insistirao da su zavese navučene pre porodičnog obroka uz svetlost sveća. Džordžija je objasnila da je naš otac uvek bio prisutan na velikim prilikama kao što je njen rođendan i rođenje njeno troje dece. Pokazala mi je mnogo fotografija Džordža u njihovoj kući, uključujući i jednu na kojoj drži jedno od njene dece, svog unuka. Što se tiče nas koji imamo skoro identična imena, zaključili smo da je to zato da on ne bi bio uhvaćen u laži kada razgovara o bilo čemu što ima veze sa bilo kim od nas.

Ona i njen brat su joj rekli da im je drago što su ih konačno pronašli i uspostavili vezu - jedinu preostalu sa njihovim tatom.

- Nekoliko suza je proliveno dok sam ovo pisala. Umesto toga, tužna sam zbog gubljenja vremena, zbog laži i zbog užasne povrede, posebno koju oseća moja sestra Džordžija. Ne mogu a da se ne osećam krivim što sam imao mnoge privilegije koje ona nije imala. Barem joj je pokazana ljubav mog oca. Rezultat je da sam uspostavila vezu sa divnom ženom kojoj se veoma divim. Što se tiče našeg oca, nije podvig proizvesti ovu maštovitu, kreativnu decu. Uprkos svim svojim promašajima, trudio se da obe porodice budu srećne, nesumnjivo na račun sopstvenog duševnog mira. Mislim da bi mu se dopao ovaj novi početak - zaključuje.

(Ona.rs)