Kako razgovarati sa školarcima o tragediji? Psiholog daje korisne smernice da umirite decu

Vreme čitanja: oko 3 min.

Ni deca koja pohađaju niže razrede osnovne škole nisu pošteđena vesti o tragičnim događajima - kako razgovarati sa njima i utešiti ih?

Foto: Shutterstock

Tragična vest o masovnom ubistvu u Beogradu nije mimoišla ni decu koja pohađaju niže razrede osnovne škole.

Mališani koji, hteli - ne hteli, danima dobijaju informacije o strašnom događaju, nisu u stanju da procesuiraju ono što čuju na način na koji to čine starija deca i odrasli. Ipak, osećaju strah i imaju veliki broj pitanja za svoje roditelje.

Na koji način bi trebalo razgovarati sa decom i da li bi roditelji trebalo da ipak izbegnu odgovore na neka pitanja? Psiholog Aleksandra Anđelković daje jasne smernice roditeljima dece koja pohađaju niže razrede osnovne škole.

- Kao i decu koja idu u predškolsko, i školsku decu mlađeg uzrasta trebalo bi poštedeti izlaganju vestima o tragediji koja se dogodila tako što ćete zajedno sa njima sedeti i gledati informtaivne emisije - kaže za Ona.rs psiholog Aleksandra Anđelković.

- Ali, kako se svuda i na svakom mestu poslednjih dana priča o tome, malo je dece koja ne znaju za masovno ubistvo. Osim toga, i deca koja idu u niže razrede osnovne škole koriste mobilne telefone i kompjutere i sigurno je da su bar negde pročitala vest o tragediji koja je pogodila Srbiju.

Prvi savet je da nikako ne ignorišete dečja pitanja na ovu temu i da, kao porodica, svi zajedno učestvujete u razgovoru.

- Za početak, pitajte decu šta su čula. To će vam pomoći da kasnije usmerite razgovor i navedete dete da vam kaže šta tačno oseća. Nemojte negirati da se tragedija dogodila, jer ako to budete učinili dete će prestati da vam veruje i biće vam potrebno mnogo vremena da povratite njegovo poverenje - savetuje Anđelkovićeva.

Roditelji bi trebalo da usmere razgovor na osnovu informacija koje dete podeli sa njima, a koje se odnose na ono što su saznala u vezi sa tragedijom.

- Recite detetu da se u životu ne događaju uvek lepe stvari i da za nasilje nikada ne postoji opravdanje. Nemojte sa njim deliti više informacija od onih do koje je samo došlo, ali isto tako nemojte ni umanjivati značaj tragedije. Dete mora da oseti da o tragičnom događaju može da priča sa vama, uz puno poverenje i razumevanje - kaže psiholog.

Akcenat je, ističe sagovornica portala Ona.rs, na osećanjima koje dete želi da podeli sa roditeljima.

- Ukoliko dete samo ispriča kako se oseća, ako vam kaže da je uplašeno ili zabrinuto, prihvatite to. Takođe, podelite i vi sa njim kako se osećate povodom tog događaja i recite mu da je sasvim u redu ako želi da plače. Podstaknite ga da podeli svoje emocije sa vama i uradite to na pažljiv i brižan način - kaže psiholog.

Naša sagovornica podseća da je tragedija koja se dogodila veoma osetljiva tema, posebno za mlađu decu, te da ne bi trebalo insistirati na tome da razgovor o tragediji bude obavljen odjednom.

- Budite tu za decu, osluškujte u kom pravcu idu njihova razmišljanja. Ukoliko dete želi da prekine razgovor o temi koja ga muči, poštujte to i podsetite ga da ćete moći da nastavite da pričate sa njim o tome kad god ono poželi. Dete mora da oseti da je sigurno u porodičnom okruženju i da razumete njegove potrebe - ističe psiholog Anđelković.

Pojedina deca možda će izbegavati da pitaju bilo šta o tragediji, ali će roditelji primetiti da su se ona iznenada povukla, da su zabrinuta i neraspoložena. Kako bi roditelji tad trebalo da se postave?

- Nemojte primoravati decu da pričaju o tome, ali im napomenite da ćete biti uvek tu za njih kad budu poželela da razgovaraju na bilo koju temu. Ponudite im neke drugačije sadržaje dok ne osete potrebu da vam postave pitanja na temu tragedije - savetuje psiholog Anđelković.

Ukoliko vam je potrebna podrška tokom krize, znajte da niste sami. Zatražite razgovor sa onima koji će vam pomoći preko platforme svejeok.rs.

(Ona.rs)