Psiholog otkriva šta sve podrazumeva zanemarivanje deteta: I mi kao pojedinci imamo važnu ulogu u ovome

Zanemarivanje potreba deteta nosi dugoročne posledice

Kada neko spomene zlostavljanje deteta, većina prvo pomisli na fizičko nasilje. Međutim, mnogi zaboravljaju da postoji još jedna vrsta zlostavljanja, a reč o emocionalnom zanemarivanju i zlostavljanju, koje takođe ostavlja duboke posledice.

Svi oblici nasilja, uključujući zlostavljanje ili zanemarivanje deteta, kojima se ugrožava psihički, fizički ili moralni integritet, predstavljaju povredu jednog od osnovnih prava deteta sadržanih u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta, a to je pravo na opstanak, razvoj i život, piše "Paragraf".

Preporučujemo

Šta sve podrazumeva zanemarivanje i kakva je uloga nas kao odraslih, govori za naš portal psiholog Brankica Šaljić-Milenković.

- Zanemarivanje dece je nedopustiv oblik zlostavljanja - započinje priču psiholog Brankica Šaljić-Milenković.

Kako kaže, pod ovim oblikom zlostavljanja podrazumevamo da roditelji ili staratelji ne ispunjavaju osnovne potrebe deteta za hranom, odećom, smeštajem, ali i ljubavlju i negom.

- Zanemarivanje može biti fizičko, emocionalno i obrazovno. U težim slučajevima, zanemarivanje može ozbiljno ugroziti zdravlje i život deteta ako se detetu ne daju hrana i voda i ako spava na neadekvatnom mestu, kao što je bio slučaj devojcice koja je spavala u kadi kupatila - objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ovakva vrsta neodgovornog ponašanja može dovesti do nepravilnog razvoja i nesposobnosti da se dete nosi sa stresom u kasnijem dobu.

Sagovornica našeg portala naglašava da je ovakvo ponašanje traumatično za dete i da se njimje urušava bazično poverenje u roditelje, ljude i život generalno.

Zato je, kaže ona, važno da i mi kao pojedinci reagujemo.

- Ono što je neophodno je da, ukoliko nam je poznato da neko dete prolazi kroz sumnjiv tretman, kroz posao ili prosto životne situacije, da reagujemo na takvu vrstu zlostavljanja i da obezbedimo neophodnu pomoć i zaštitu detetu. Da prijavimo policiji, Centru za socijalni rad, bilo kome ko može da interveniše. Dete ne može samo da se zaštiti i nije odgovorno za ono što mu se dešava. Mi odrasli jesmo - zaključuje psiholog Brankica Šaljić-Milenković.

(Ona.rs)