Razrešavamo dilemu: Da li roditelji među decom zaista imaju svoje miljenike

Identičan odnos prema deci zapravo nije ni moguć, a evo i zašto…

Iako se tvrdi da je roditeljska ljubav bezuslovna, bezgranična i nepodeljena, sva je prilika da su oni koji su tvrdili da su dobijali manje pažnje, poštovanja pa čak i ljubavi u odnosu na svoju braću ili sestre, bili u pravu. Barem tako sugeriše studija Kalifornijskog univerziteta objavljena u publikaciji "Journal of Family Psychology", prema kojoj pojava favorizovanja jednog deteta u odnosu na drugo ili više dece postoji čak u 65 odsto porodica.

Započeto 1989. godine, istraživanje je duži niz godina pratilo porodičnu dinamiku na određenom uzorku. Autori studije želeli su da utvrde da li roditelji gaje drugačiji odnos prema svojoj deci a shodno njihovom uzrastu, da li sama deca uviđaju razlike u odnosu i na koji način se to odražava na njihovo dalje samopouzdanje. Sklonost favorizovanju jednog deteta zapažena je i kod očeva i kod majki, a studija je pokazala i da se ovakve situacije manje odražavaju na samopouzdanje prvorođenih, dok vidnijeg traga ostavljaju na mlađoj deci.

Preporučujemo

Porodične okolnosti i odnosi

Zaključcima ove studije usprotivio bi se verovatno svaki roditelj, insistirajući na tome da ima identičan odnos prema svojoj deci, da ih podjednako voli i ne razdvaja. No, šta kažu struka i praksa - da li je favorizovanje realna pojava ili subjektivni osećaj - pitali smo psihoterapeuta Mirjanu Milojević.

- Identičan odnos prema dvoje ili troje dece je nemoguće uspostaviti, prvenstveno zato što je svako dete rođeno u nekim drugim porodičnim okolnostima! Na primer, kada je rođeno prvo dete, ono je bilo i jedino, te je imalo i poseban tretman u odnosu na drugo, koje je imalo podeljenu pažnju roditelja. Sa druge strane, svako dete je po svojoj prirodi različito i na neka ponašanja roditelja ili na neke okolnosti u sredini reaguje drugačije od svog brata ili sestre. Samim tim i roditelj prema svakom detetu ima drugačiji odnos. Nekada dete, naročito u školskom uzrastu zamera roditelju što bratu ili sestri dozvoljavaju nešto što njemu ili njoj nije dozvoljeno. Ako je dete, na primer, starije žali se što ima više odgovornosti u odnosu na mlađeg brata ili sestru… Roditelj je tu da prihvati osećanja deteta, ali i da objasni razloge svog postupka - kaže naša sagovornica.

Kako dalje navodi Milojević, ovakve i slične pojave deo su svakog odrastanja i ukoliko roditelji zaista uvažavaju potrebe i jednog i drugog deteta, deca lako prevazilaze negativna osećanja koja mogu da proizađu iz pomenutih situacija. Međutim, iskustva potvrđuju i da postoje porodice gde se jedno od dece stavlja u prvi plan u odnosu na braću ili sestre.

- Takvo ponašanje najćešće je posledica emotivnih problema samih roditelja i neprepoznavanja identifikacije sa detetom. Roditelji su nesvesni svog ponašanja, a često su i nesvesni posledica takvog ponašanja. Takođe, nekada su u pitanju kulturološka uverenja gde se muško dete favorizuje u odnosu na žensko. Dešava se i da pojedini roditelji svoje neostvarene snove isprojektuju u dete zbog čega ga favorizuju i tretiraju na poseban način tako da ono ima tretman "kralja"! Roditelj se u uzrastu kad je bio dete verovatno osećao inferiorno i sada od svog sina ili ćerke želi da napravi ono što on nikada nije bio. Na taj način ostala deca ostaju u senci i „nevidljiva“. No, ni favorizovano dete nije na dobitku - ono biva viđeno samo u ulozi kralja, ali se njegove realne potrebe ne prepoznaju.

Posledice vidljive i duboke

Stručnjaci su jednoglasni u oceni da na ovaj način poremećena porodična dinamika može da ostavi dubokog traga na deci. Gorepomenuta studija sugeriše da deca još od najmlađeg doba mogu da budu svesna različitog „tretmana“ koji dobijaju od svojih roditelja, a kao posledice javljaju se nisko samopouzdanje, uznemirenost i nervoza, depresija kao i rizično ponašanje.

- Dete koje je u senci favorizovanog svakako ima osećaj nesigurnosti i raste sa uverenjem da nije dovoljno vredno ničije ljubavi - naglašava naša sagovornica i dodaje: - Kada odraste, teže će posezati za svojim potrebama, a u životu će češće birati odnose u kojima će biti inferioran. No, nejednaki roditeljski tretman često ostavlja teške psihičke posledice i na favorizovano dete - ona kasnije mogu imati narcisoidni ili drugi poremećaj ličnosti jer problemi nastaju kada takvo dete izađe u sredinu u kojoj nema tog tretmana i čemu ne može da se prilagodi.

Na pitanje kako savetovati roditelje ne bi li izbegli svesni ili nesvesni neravnopravan odnos prema svojoj deci, Milojević kaže: - Ukoliko se roditeljima skrene pažnja na takvo ponašanje kako od strane dece tako i od nekog drugog iz sredine, potrebno da postanu svesniji svog ponašanja, da razmisle o posledicama po svako dete i ukoliko nisu sigurni kako da se sa tim izbore, da  potraže stručnu pomoć i savet.

(Ona.rs/Tamara Kostić)