Najtužniji deo starenja nije samoća: Psiholozi kažu da boli nešto mnogo gore

U jednom trenutku mnogi ljudi naprave mali eksperiment - prestanu prvi da šalju poruke, zovu, organizuju viđanja i samo čekaju da vide šta će se dogoditi. Dani prolaze, zatim nedelje, a telefon ostaje tih. I upravo tada mnogi prvi put osete onu posebnu vrstu tuge koju je teško objasniti drugima.

Psiholozi tvrde da najusamljeniji deo starenja često nije sama fizička samoća, već trenutak kada shvatite da su neka prijateljstva postojala samo zato što ste ih vi održavali u životu.

Kako godine prolaze, ljudi se sve ređe spontano sreću, život postaje komplikovaniji, a odnosi koji nisu zasnovani na uzajamnoj brizi počinju polako da nestaju.

Tiha udaljavanja koja najviše bole

Za razliku od ljubavnih raskida, kraj prijateljstva često nema veliku svađu, poslednji razgovor niti jasno objašnjenje. Sve se dogodi tiho. Jednog dana samo shvatite da više niko ne zove prvi.

Upravo zbog toga ovakav gubitak može da bude posebno bolan i usamljujući. Ljudi oko vas često ni ne primete da je odnos nestao, pa mnogi svoju tugu nose u sebi bez osećaja da imaju pravo da je nazovu gubitkom.

Psiholozi objašnjavaju da prijateljstva funkcionišu drugačije od porodičnih ili partnerskih odnosa - nema formalnih obaveza, nema "papira" koji ih drže na okupu. Kada trud prestane da bude obostran, odnos se lako i neprimetno raspadne.

Zašto neka prijateljstva opstanu, a druga ne?

Stručnjaci često govore o takozvanoj "teoriji pravične razmene", koja kaže da ljudi u odnosima osećaju najveću sigurnost kada postoji približno jednak trud sa obe strane.

U prijateljstvima taj trud često nije vidljiv na prvi pogled. To su poruke "kako si", pamćenje važnih datuma, pozivi na kafu, podrška u teškim trenucima i male svakodnevne stvari koje održavaju bliskost.

Kada jedna osoba godinama radi gotovo sav emocionalni posao, prijateljstvo vremenom počinje da liči više na obavezu nego na odnos.

Istraživanje koje su sproveli naučnici sa MIT-a pokazalo je da veliki broj prijateljstava zapravo nije potpuno uzajaman - jedna osoba odnos doživljava mnogo važnijim nego druga.

Zašto usamljenost postaje drugačija s godinama

Dok smo mlađi, prijateljstva često opstaju zahvaljujući svakodnevnoj blizini - školi, poslu, fakultetu, zajedničkim izlascima i rutini.

Kasnije se sve menja. Ljudi se sele, odlaze u penziju, menjaju prioritete, brinu o porodici ili zdravlju. Više nema spontanih susreta koji održavaju odnos "u životu".

Psiholozi kažu da tada opstaju uglavnom samo odnosi koje obe strane svesno biraju i neguju.

Istovremeno, kako starimo, sve više cenimo emocionalno iskrene i duboke odnose, pa gubitak površnih ili jednostranih prijateljstava ume mnogo više da zaboli nego ranije.

Šta zapravo štiti od usamljenosti?

Istraživanja pokazuju da broj ljudi oko nas nije presudan. Mnogo je važniji kvalitet odnosa koje imamo.

Najveću zaštitu od usamljenosti pružaju prijateljstva u kojima postoji osećaj podrške, međusobne pažnje i stvarne povezanosti.

Zato psiholozi sve češće naglašavaju da najteži deo starenja nije činjenica da imate manje ljudi oko sebe, već trenutak kada shvatite ko je zaista ostajao uz vas iz iskrene bliskosti - a ko samo dok ste vi održavali odnos.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.